Igre 
Da li je ZSO izgubljena, ili tema koja se vraća za pregovarački sto "na mala vrata"?
Komentari22/10/2024
-21:37
Pre više od decenije dogovorena, ali Zajednica srpskih opština (ZSO) i dalje nije formirana. Iako se dugo činilo da je ova tema "zaboravljena" ili ostavljena za neka druga vremena, poslednje izjave pojedinih stranih zvaničnika daju signal da bi ona opet mogla uđe na "mala vrata" i nađe se na pregovaračkom stolu Beograda i Prištine. Naime, boraveći u Prištini, pomoćnik američkog državnog sekretara za evropska i evroazijska pitanja Džejms O'Brajan podvukao je da SAD očekuju da Priština pošalje nacrt statuta Zajednice srpskih opština (ZSO) ustavnom sudu bez obzira na to ko bio na vlasti.
O'Brajan je nakon razgovora kosovskim premijerom Aljbinom Kurtijem, rekao da je slanje nacrta statuta ZSO "osnovno opredeljenje" i da se to očekuje od Prištine. Zajednica je, kako je dodao, način da slične opštine razmene iskustva i razgovraju o tome kako će se nositi sa problemima.
Tanjug AP/Boris Grdanoski
I specijalni izaslanik EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak, koji uveliko već danima, obavlja pripreme za predstojeći sastanak glavnih pregovarača 24. oktobra u Briselu, podvukao je da je "vreme da ozbiljno počne implementacija" sporazuma o normalizaciji.
Međutim, iako strane diplomate Prištinu "podsećaju" na preuzete obaveze Briselskim sporazumom, sagovornici Euronews Srbija smatraju da ZSO ipak, bar ne uskoro, i tokom predizborne kampanje na Kosovu, neće biti formirana. Poznavaoci prilika na Kosovu i Metohiji podsećaju da je jedan od zahteva za prijem Kosova u Savet Evrope bila upravo ZSO, ali da Priština i po cenu ulaska u ovo telo nije uradila šta se od nje traži.
Podsetimo i da je ambasador Nemačke na Kosovu Jorn Rode, nedavno poručio da se od Kosova ne traži da donese konačnu odluku o Zajednici srpskih opština kao i da bi slanje Nacrta statuta ZSO na razmatranje Ustavnom sudu bilo dovoljno za članstvo u Savetu Evrope. Ipak, kako je dodao, Kosovo za početak treba da napravi prvi korak.
Tanjug/Vladimir Šporčić
"Rekli smo da nacrt treba poslati Ustavnom sudu kako bi sud proverio da li je to u skladu sa Ustavom Kosova, ovo je prvi korak. To bi bilo dovoljno da članstvo u Savetu Evrope bude veoma brzo. Ti sastanci se ne mogu često sazivati na glasanje, a to je pre izvesnog vremena razjašnjeno, bez ovog koraka nema garancije većine. Neuspešno glasanje bi bilo katastrofalno", kazao je Rode.
Izgubljene i propuštene prilike
Politikolog Ognjen Gogić kaže da se tema ZSO vraća u fokus, da to nije zaboravljena tema, ali da, bar za sada, ne postoji način da se obezbedi sprovođenje te obaveze.
Povezane vesti
"Kada je reč o tom zahtevu da se pošalje nacrt Statuta ustavnom sudu, to je zahtev koji je formulisan na proleće u kontekstu članstva Kosova u Savet Evrope. Dakle, bio je zahtev, uslov, koji su dali prvo Italija, Francuska, onda se pridružila i Nemačka, a to je da će Kosovo biti primljeno, ali da mora da pošalje nacrt statuta ZSO ustavnom sudu. I to je stvarno bio minimum minimuma, zato što to samo po sebi ne bi garantovalo da bi do Zajednice došlo, do njenog formiranja. Ali i to je bilo za Prištinu previše", rekao je Gogić za Euronews Srbija.
Priština je svesno, kako je istakao, izgubila priliku da Kosovo uđe u Savet Evrope, upravo zbog ZSO. Upravo i zbog toga, kako objašnjava, sadašnji O'Brajenov zahtev nema težinu, jer "nije ponudio ni štap ni šargarepu".
"Hoću da kažem da kada je postojala šargarepa, to je Savet Evrope, i to nije bilo dovoljno da se Kosovo odobrovolji. A sada je došao O'Brajan praznih ruku. Ništa nije rekao, ako se desi, ako se ne pošalje, biće to, ako se ne pošalje, biće to, nego je samo pozvao Kosovo da pošalje. Tako da to ne može da ima nikakvog efekta", dodaje Gogić.
Euronews Srbija
Direktor Instituta za afirmaciju međuetničke odnose Fatmir Šeholi podseća da je ZSO međunarodna obaveza Kosova i da zahtev da se statut pošalje Ustavnom sudu ne dolazi samo od O'Brajena, već to traže i ostali međunarodni faktori.
"Ovo nije pritisak na Kurtija, to je međunarodna obaveza Kosova. Ali obzirom da se nalazimo na pragu izbora na Kosovu, bilo bi po Kurtiju političko samoubistvo da mora da šalje statut ZSO u ustavni sud. On to nije uradio četiri godine tokom svog mandata i teško je očekivati da će to sada uraditi", naveo je Šeholi.
Kaže i da će ZSO biti na stolu Evropske Unije i SAD stalno, te da smtara da je "to veliki zalogaj za bilo koju ličnost na Kosovu".
Prinstcreen YouTube/Kosovo Online
"Smatram da Kosovo treba da ima vladu koju će činiti sve političke partije kako bi zajednički prevazišli ovo stanje. U suprotnom SAD i EU navode da će se sankcije prema Kosovu još više zaoštriti", kaže Šeholi koji je izrazio sumnju da bi ZSO mogla da bude formirana pre izbora na Kosovu.
Povezane vesti
"ZSO će biti tema za narednu vladu Kosova", dodaje Šeholi.
Pritisci na Prištinu
Osvrnuvši se i na nedavnu odluku da se ponovo dozvoli protok robe iz centralne Srbije, Gogić navodi da je u tom slučaju postojao konkretan pritisak.
"Tu je pritisak bio konkretan u smislu da je Kosovo dobilo opciju da ako ukine tu zabranu za robe, da će onda biti preimenovano u Cefti kao Kosovo, ne više kao UNMIK. A u suprotnom, ako to ne bi uradilo, bilo bi isključeno iz Berlinskog procesa i iz ovog Plana rasta. Tako da tu je bio vrlo, vrlo konkretan paket, da kažemo, šta se dobije i šta se gubi. To ovde ne postoji. Dakle, kada je reč o ZSO, to je postojalo u jednom trenutku za Savet Evrope kao neka vrsta podsticaja, sada čak ni toga nema", ponovio je.
Povezane vesti
Na pitanje šta bi mogao da bude podsticaj za Prištinu, odnosno kakav pritisak bi međunarodna zajednica mogla da izvrši na Kurtija da se konačno i ovo pitanje "zatvori", Gogić odgovara da strane diplomate imaju razne mehanizme na raspolaganju.
"Da žele, imaju mnogo mehanizama. Mogli su da kažu prošle godine da Kosovo neće dobiti viznu liberalizaciju ako se ne formira ZSO. Kosovo i dalje u velikoj meri ima razvijenu saradnju sa NATO-om u stvari, s Amerikancima u vojnoj industriji. Znači i dalje puno novca dolazi na Kosovo iz stranih fondova, iako su, navodno, uvedene sankcije. Znači, oni kada bi vrlo konkretno rekli, na primer, da će biti suspendovana saradnja sa Kosovom u oblasti naoružavanja KBS-a, i izgradnji tih kosovskih oružanih snaga, onda bi se stvarno neko preračunao u Prištini i rekao - čekajte, možda ipak da formiramo tu zajednicu, da ne izgubimo nešto vrednije - ali toga nema", objašnjava.
Smatra i da bi Zapad želeo da se formira ZSO, jer, kako kaže, "oni misle da bi dosta toga bilo rešeno na Kosovu".
"I oni bi to voleli, ali nisu spremni baš da previše uslove Kosovo zbog toga... Dakle, moralo bi stvarno nešto vredno da bude ponuđeno kao štap i šargarepa, ali toga nema", dodaje.
ZSO dogovorena još 2013. godine
Inače, nakon potpisivanja Briselskog sporazuma garantovalo se da će ZSO da bude formirana posle izbora zakazanih za novembar 2013. Do toga nije došlo, a određene odredbe sporazuma kosovski ustavni sud proglasio je neustavnim. U, međuvremenu, ni jedna politička garnitura na Kosovu nije bila sprema da se obaveže na ispunjenje ovog dogovora, a takav stav je eskalirao upravo sa dolaskom Kurtija.
Briselski sprazum potpisali su 2013. godine tadašnji premijer Srbije Ivica Dačić i kosovski premijer Hašim Tači uz prisustvo visoke predstavnice EU Ketrin Ešton. On je dopunjen 2015. godine, čini ga 15 tačaka, a prvih šest odnosi se na Zajednicu srpskih opština:
1. Postojaće Asocijacija/Zajednica opština u kojima Srbi čine većinsko stanovništvo na Кosovu. Članstvo će biti otvoreno za svaku drugu opštinu pod uslovom da se o tome saglase članovi.
2. Ova Zajednica/Asocijacija će biti uspostavljena na osnovu Statuta. Do njenog raspuštanja može doći samo na osnovu odluke opština učesnica. Pravne garancije će pružiti merodavno pravo i ustavno pravo (uključujući i pravilo dvotrećinske većine).
3. Strukture Asocijacije/Zajednice će biti uspostavljene na istoj osnovi na kojoj počiva postojeći Statut Asocijacije kosovskih opština, npr. predsednik, potpredsednik, Skupština, Veće.
4. U skladu sa nadležnostima dodeljenim Evropskom poveljom o lokalnoj samoupravi i kosovskim zakonom, opštine učesnice će imati pravo da sarađuju u kolektivnom sprovođenju ovlašćenja kroz Zajednicu/Asocijaciju. Asocijacija/Zajednica će imati pun nadzor nad oblastima ekonomskog razvoja, obrazovanja, zdravstva, urbanizma i ruralnog razvoja.
5. Asocijacija/Zajednica će vršiti i druge dodatne nadležnosti koje joj mogu delegirati centralne vlasti.
6. Zajednica/Asocijacija će imati reprezentativnu ulogu prema centralnim vlastima i u tom cilju biće predstavljena u konsultativnom veću zajednica. U cilju ispunjavanja ove uloge predviđena je funkcija monitoringa.
Komentari (0)