Igre 
Srbija će do 2027. dobiti 1,58 milijardi evra od EU: Da li ovaj "ekonomski impuls" može da ubrza evrointegracije?
Komentari22/10/2024
-14:23
Ukupno 98 mera nalazi se u reformskoj agendi koju je usvojila Vlada Srbije, dokumentu koji bi trebalo da ubrza socio-ekonomski rast i omogući isplatu sredstava iz Plana rasta za Zapadni Balkan. Srbija se obavezala da ih sprovodi u naredne tri godine, a zauzvrat će joj u tom periodu, odnosno do kraja 2027. na raspolaganju biti 1,58 milijardi evra, u vidu grantova i zajma.
Do kraja ove godine planirano je ukupno sedam indikatora, odnosno ispunjavanje sedam obaveza, koje bi trebalo da budu pokazatelji spremnosti da se reformska agenda sprovodi.
Prvi na listi je popis šema državne pomoći, potom sprovođenje Paketa za energetsku integraciju, a onda i donošenje podzakonskog akta u vezi sa bezbednošću 5G mreže.
U oblasti Osnove reč je o sprovođenju preporuka ODHIR-a, koje se odnose na formiranje Radne grupe za koordinaciju i praćenje sprovođenja preporuka za unapređenje izbornog procesa, temeljnu reviziju biračkog spiska i ponovni izbor Saveta REM-a.
profimedia
Takođe, do kraja 2024. potrebno je izmeniti i Zakon o elektronskim medijima i Zakon o javnom informisanju i medijima, kao i doneti novi Zakon o javnim medijskim servisima.
Potom, neophodno je usvojiti Akcioni plan za strategiju za borbu protiv korupcije i dodatno uskladiti vizni režim sa viznim režimom EU za dodatne tri države čijim državljanima je potrebna viza za ulazak u EU.
Selaković: EU ovim planom šalje konačnu potvrdu da želi proširenje
Koordinatorka Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji Bojana Selaković, kaže za Euronews Srbija da Brisel ovim planom želi da region Zapadnog Balkana nakon tri godine dobije "ekonomski impuls", te da "sve ono što kandidati nisu uradili u poslednjih deset godina bude nadoknađeno u nekoj meri kako bi 2027. godina, koja se u različitim procesima označava kao vrlo važna za proces proširenja, bila dočekana što spremnije".
Povezane vesti
"Čuli smo mnogo puta do sada da Evropska unija želi na ovaj način da pošalje sada jednu konačnu potvrdu da proces proširenja zaista ima kraj, imajući u vidu da godinama unazad poruke koje smo dobijali nisu bile toliko jasne i eksplicitne i da je zbog toga došlo i do jednog ogromnog pada u proces proširenja kada je u pitanju Zapadni Balkan, ali sada na ovaj način, kroz ove instrumente koje nikada ranije nisu primenjeni u nekim prethodnim ciklusima proširenja, imaćemo po prvi put priliku da vidimo kako izgleda tako promenjen pristup", objašnjava Selaković.
Euronews Srbija
Kada govorimo o reformskoj agendi, naša sagovornica naglašava da sve mere koje su u njoj sadržane "nisu ništa novo".
"Sve ovo, Srbija, a i sve ostale zemlje, kandidati, trebalo je da urade i mnogo ranije. Zašto nisu to uradile? Očigledno motivacija nije bila dovoljno snažna da se ti procesi dešavaju. Ne zbog toga što pritisak Evropske unije nije bio dovoljno snažan, nego možda i zbog toga što nije postojao adekvatan pritisak na unutrašnjem planu u svakoj od ovih zemalja".
Vladavina prava "ključna"
Dodaje i da je svaka aktivnost iz reformske agende "dobra i potrebna", te da će doneti "određene benefite građanima Srbije".
"Ne postoji više način da se vlade izvlače, da tako kažem, na Evropsku uniju. Mi smo imali puno puta prilike da to čujemo. I jedan od dominantnih narativa koji postoje u našem društvu jeste da Evropska unija ne želi da završi taj proces, ne želi jednostavno da integriše Zapadni Balkan kao svoj ravnopravni deo, te da zbog toga reforme ne treba ni da se sprovode. To je, dakle, jedno potpuno pogrešno stanovište zbog toga što su reforme te koje su nama pre svega potrebne, a proces proširenja, proces evropskih integracija je samo jedan format unutar koga su sve zemlje kandidati mogle brže i lakše da sprovode te reforme jer su dobijale i podršku i mentorstvo i različita finansijska sredstva", naglašava ona.
Ističe da je vladavina prava obavezan deo, odnosno čitavo to poglavlje - sastavni deo svih reformskih agendi.
"To je, da kažem, bio jedan od uslova da se ostvari taj ekonomski cilj, odnosno, uticaj na socioekonomski razvoj. Bez vladavine prava ne može biti dugoročnog ekonomskog napretka. Neke kratkoročne ekonomske mere koje pokazuju brojeve na jedan lepši način su upravo to, kratkoročne, ako ne postoji jedan održiv mehanizam koji će to garantovati. Ako imamo problem sa korupcijom, dakle, ona će najdirektnije u nekom trenutku početi da pokazuje svoje efekte i na ekonomske parametre", objašnjava Selaković.
Povezane vesti
Isto funkcionišu i drugi mehanizmi vladavine prava koji osiguravaju, kako kaže, slobodno tržište, borbu protiv monopola i druge stvari koje su suštinski ekonomske kategorije.
"Zbog toga vladavina prava ne samo da podrazumeva određene aktivnosti koje ovde treba da se urade, koje su obavezne čim trebalo da se urade, svakako i bez reformske agende. One su deo obaveza Republike Srbije otkako su pregovori počeli, već će se samo staviti fokus na određene kako bi se osiguralo da one do 2027. zaista budu urađene. Samo bih to dodala da, pored toga, postoje nešto što se zove preduslovi i što će se pratiti tokom celog perioda primene reformske agende i to opet važi za svaku zemlju. Dakle, osiguravanje efikasnosti slobodnih izbora, medijske slobode...", nabraja ona.
Za Beograd i Prištinu "dodatni uslovi"
Upitana - ko će to da proceni, Selaković objašnjava da se radi o delu čitavog paketa i da će do kraja ove godine biti "vrlo jasno da li to postoji ili ne".
Povezane vesti
"Ono što je važno, civilno društvo, odnosno nacionalni koordinator, će imati jednu vrstu uloge u monitoringu, dakle i mi ćemo svakako to pratiti, ali država, ukoliko ne bude, odnosno vlada, ukoliko ne bude ostvarila sve ono što je stavila da su indikatori do određenog vremenskog roka, koji će biti uslov za povlačenje tranši u tom redosledu kako su one predviđene, prosto neće moći taj novac da se povuče jer je predviđeno da za svaki od tih indikatora prosto moraju da se dostave neki izvori verifikacije".
Kad su u pitanju preduslovi, naša sagovornica ističe da osim osnovnih, u slučaju Srbije i Kosova postoje i dodatni.
"Procenjivaće se napredak u dijalogu između Beograda i Prištine i mi verujemo da će to biti neka vrsta političkih kriterijuma koje će u nekoj meri, zapravo u čijoj proceni će učestvovati različiti akteri u samoj Evropskoj uniji i to je svakako nešto što će morati da se prati na jednom malo opštijem nivou u smislu nekih sveukupnih efekata na svako društvo. Ali, ono što je jako važno, najdirektnije se sada povlačenje ovih novčanih tranši, o kojima se najviše priča sada vezuje, dakle ne samo da mi kažemo - e, uradili smo, pa sad tamo da kažemo, majke mi, uradili smo - nego zaista će morati da se dostave u zahtev za plaćanje i tačno određeni dokaz", objašnjava ona.
Novac za reforme
Očekuje da će određeni deo reformske agende "svakako biti ispunjen", ali i da u našem slučaju najveća primedba od civilnog društva bila na sadržaj reformske agende, odnosno da one "nisu dovoljno ambiciozne u odnosu na to kako je predstavljen sam plan rasta i njegov potencijalni impakt, kao i sama činjenica da se izdvajaju dodatna finansijska sredstva".
Kaže i da je za Evropsku komisiju to očigledno dovoljno.
"Mi sad imamo situaciju u kojoj zemlje kandidati ne samo da nisu odradile te aktivnosti tokom prethodnog perioda, na što su se same obavezale u trenutku od počinjanja pregovora s EU, nego će čak sad biti i finansijski nagrađene za to i sad recimo kad to poredite sa nekim zemljama koje su ranije postale članice EU, Slovačka, Hrvatska, Slovenija, one nisu imale tu mogućnost. Tako da, suštinski ovaj okvir, onako kako je postavljen, nije u potpunosti obuhvatio sve ono što su i dalje suštinski problemi za koje su potrebne suštinske promene", zaključuje ona.
Preporuka za vas
Komentari (0)