Igre 
Efekti decenije Berlinskog procesa: Potpisani sporazumi, optimistične poruke, ali konkretni rezultati na čekanju
Komentari15/10/2024
-13:18
U Berlinu je u ponedeljak održan jubilarni deseti samit Berlinskog procesa. Premijer Srbije Miloš Vučević poručio je iz Berlina da Srbija ostaje opredeljena za evropski put kao svoj glavni strateški geopolitički cilj, a da je utisak sa samita da Nemačka stvarno želi da vidi Zapadni Balkan u Evropskoj Uniji.
Konstruktivne ideje bez teških tonova, iako uvek ima peckanja i provokacija koji ne predstavljaju političku ili diplomatsku opasnost za Srbiju. Na ovaj način, parafrazirano, premijer Srbije Miloš Vučević sumira sastanke u okviru Berlinskog procesa. U dobroj atmosferi su potpisana i dva sporazuma - sporazum o pristupu visokom obrazovanju na Zapadnom Balkanu i Deklaracija podrške akcijonom planu o zajedničkom regionalnom tržištu za period 2025–2028. godine.
"Dokumenti na koje mi nemamo nikakve zamerke. Naravno, Srbija uvek stavlja onu svoju rezervu u smislu da mi vidimo Zapadni Balkan 5 plus 1, a ne 6, kako neko navodi države, i to su uvek one naše napomene i crne linije koje ističemo. Generalno, mogu da kažem da je bila konstruktivna atmosfera. Ja sam izneo plan Srbije, rekao da Srbija ostaje opredeljena na svom evropskom putu, kao glavnom strateškom geopolitičkom cilju. Srbija želi da vidi veću prisutnost evropskih investicija, infrastrukturnih projekata", rekao je Vučević.
Razgovaralo se i o energetskom sektoru, sektoru ekonomije i migracijskoj krizi u usklađivanju viznih režima, dodaje premijer Vučević.
Domaćin skupa, nemački kancelar Olaf Šolc, kaže da je krajnje vreme da reči da je Zapadni Balkan deo evropske porodice budu propraćene konkretnim delima.
"Jasno je da sukobi iz prošlosti još uvek otežavaju dijalog između Beograda i Prištine. To je važno za građane i za budućnost. Takođe vidimo nacionalističku retoriku koja izaziva podele u drugim zemljama. To je opasnost za zajednički rast i zajednički život u miru i prosperitetu", rekao je Šolc.
Proširenje je u samom vrhu prioriteta Evropske unije, ponavlja i u Berlinu predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen. Da bi se to postiglo, mora se učiti od velikog proširenja iz 2004. godine, kaže Fon der Lajen i dodaje da je prvi preduslov usklađivanje sa suštinskim evropskim vrednostima, demokratijom i vladavinom prava.
Tanjug/Vlada Republike Srbije/ Slobodan Miljević
Povezane vesti
"Drugi preduslov je ranija ekonomska integracija. I to je razlog zašto Berlinski proces igra ključnu ulogu. Uvek je bio pokretačka snaga za regionalnu ekonomsku integraciju i tako je postao promoter zajedničkog regionalnog tržišta za zapadno-balkansku šestorku. Ključno je da glatko funkcioniše to zajedničko regionalno tržište, jer to omogućava kompanijama da trguju, da budu inovativne i kreiraju dobre poslove", rekla je ona.
Fon der Lajen kaže i da isplate iz Plana rasta za Zapadni Balkan, vrednog šest milijardi evra, mogu da počnu do kraja godine, jer će ove nedelje biti usvojeno pet od šest reformskih agendi i partnera sa Zapadnog Balkana.
Kada će Zapadni Balkan biti primljen u EU?
Politika proširenja dobila je, kako je za Euronews Srbija rekao programski direktor Fondacije za odgovorno društvo Stefan Vladisavljev,novi zamah nakon izbijanja rata u Ukrajini i da od tada postoji politička volja da se taj konkretan korak napravi.
"U ovom trenutku države Zapadnog Balkana su korak ispred Ukrajine i Moldavije koje su nešto kasnije uključene u sam proces. Ovaj samit je pokazao da i dalje ne postoji jasna slika kada tačno do proširenja može da dođe. Nadležnosti se menjaju sa određenim godinama i nadležnosti se menjaju sa određenim državama. Crna Gora je negde viđena kao država koja je favorit da prva postane nova članica EU, ali je neophodno da se jasno definiše plan kako će se EU proširivati, ali takođe i koje su obaveze država koja teže članstvu u EU. Proširenje je uvek bilo negde dvosmerni proces, ali je u ovom geopolitičkom stanju sa nekoliko faktora i konflikata izglednije nego što je to bilo u prethodnom periodu", rekao je on.
Govoreći o samitu Berlinskog procesa i činjenici da se ponovo čuju optimistične poruke kada je reč o proširenju, diplomata Duško Lopandić kaže za Euronews Srbija da je prva reakcija da su to poruke koje su se čule mnogo puta. Ono što je možda novo, kako dodaje, je velika geopolitička borb koja se vodi od početka rata u Ukrajini i koja se odnosi na "granice Evrope".
"Kada je Rusija napala Ukrajinu, tada je mnogima bilo jasno da proces sa jugoistočnom Evropom nije završen. To je očigledno. Postoji ta, tako da kažem, i dalje crna rupa na Balkanu koja stalno i potencijalno izaziva određene moguće krize, a krize mogu da se pretvore i u ozbiljnija pitanja. I to je, u stvari, suština iz geopolitičkog ugla posmatrano. A zašto je proširenje ovako sporo? Prvenstveno je povezano isto sa Evropskom unijom i sa krizama koje je imala u poslednjih deset i više godina", rekao je Lopandić.
Da je proces proširenja proces u kojem "igraju" dve strane kaže i Đorđe Dimitrov iz Centra za evropske politike.
Povezane vesti
"Imamo i to da je ona i dalje u krizi, pre svega političkoj, unutar nekih ključnih država. Recimo, Francuska ima svoju internu krizu. Pitanje je da li će se formirati stabilna vlada, da li ćemo imati nove izbore u Francuskoj za manje od godinu dana. Tako da Francuska definitivno neće biti konstruktivan partner u narednom periodu, jer mora se fokusirati na svoje interne probleme. S druge strane, imamo i Zapadni Balkan koji ne deluje baš kao da želi onako snažno da sprovede te reforme i da uđe u Evropsku uniju. To naravno isto proizilazi iz toga što oni vide da nema ni pune volje na strani Evropske unije", rekao je Dimitrov.
Kako dodaje Lopandić, pitanje proširenja liči na Rubikovu kocku, te da je potrebno da se poklopi puno stvari.
Značaj potpisanih sporazuma
Kada je reč o sporazumima koji su juče potpisani, Vladisavljev kaže da jedna od glavnih poruka koja je proizašla iz samita u Berlinu jeste kontinuirana namera uspostavljanja zajedničkog tržišta, ali dodaje da ideja o zajedničkom tržištu nije "ništa novo" u okviru Berlinskog procesa.
Povezane vesti
"Ovo je zapravo druga faza integracije istog, ali da je do sada najčešće bila opterećena određenim bilateralnim problemima unutar samih ekonomija, koje su kao ekonomija Zapadnog Balkana deo Berlinskog procesa. Čini se da je, barem inicijalno, politička volja svih uključenih strana prisutna da se naprave konkretni pomaci ka integraciji u jedno zajedničko tržište, što bi zaista bilo izuzetno korisno za ekonomije Zapadnog Balkana, ali ostaje da se vidi koliko će u dnevno-političkim dešavanjima ova deklaracija zaista rezultovati", objašnjava Vladisavljev.
Tanjug/Vlada Republike Srbije/ Slobodan Miljević
Na pitanje da li su nade i očekivanja zemalja članica Berlinskog procesa bila veća kada je on bio na početku, Dimitrov kaže da sigurno niko nije očekivao da će deset godina posle prvog samita u Berlinu opet da se priča o istom pitanju, a to je kada će Zapadni Balkan ući u EU.
"Berlinski proces jeste približio države, ali ih je približio pre svega ekonomski, ali problem sa tim je da mi nemamo implementaciju. Akcioni plan prvi je donet 2021. Evo sada imamo drugi. Mnogi sporazumi, sporazum o priznavanju diploma, ne primenjuju se. I problem jeste implementacija i to je problem što opet u Berlinskom procesu ne postoji nijedno telo koje će nadgledati da li toga ima. Tako da imali smo sad pozive prošle nedelje od strane civilnog društva koje je imalo svoj forum u okviru Berlinskog procesa da dođe do nekog sekretarijata koji bi bar to pratio u nekoj određenoj meri", rekao je on.
Govoreći o odluci predsednice Evropske komisije Ursula fon der Lajen da pozdravi raniju odluku Prištine da dozvoli ulazak srpske robe preko administrativnog prelaza Merdare, Vladisavljev ističe da je to "pomak u pozitivnom pravcu".
"Pitanje je da li je to dovoljno, sigurno da nije. Jer sama činjenica da nešto funkcioniše ne znači da funkcioniše dobro. Priština je u poslednjih nekoliko meseci jednim nizom koraka i poteza jednostrane vrste negde uslovila da zapravo evropska zajednica bude zadovoljna i kada dobije najmanje pozitivne znakove od baš ne previše kooperativnih sagovornika koje u ovom trenutku vode politiku na Kosovu. Ali u globalu, i ono što jeste negde poruka Berlinskog proces, a jeste da je ovo jedan korak ka nečemu što bi trebalo da bude pozitivno ne samo za odnose Beograda i Prištine, već i za celo okruženje regiona Zapadnog Balkana", ukazuje on.
Kada će Srbija dobiti novac predviđen za zemlje Zapadnog Balkana?
Kako ističe Lopandić, ono što je novo i što treba naglasiti i u Berlinu je pomenuto, to je Plan rasta za Zapadni Balkan.
"To je na neki način dodatni, da kažemo, mali motor ili energija ubačena u proces proširenja. Praktično, region će dobiti od 2027. godine dva puta više nego što bi dobio da je samo IPA, prethodni finansijski plan i to je zaista bitno. Pozitivni tonovi od strane naših vlasti i u Berlinu i poslednjih meseci su povezani sa tim novcem. Svi smo svesni da je to svež novac i da je dobrim delom bespovratna sredstva. Dakle, ne opterećuju državni budžet, ali istovremeno će ići budžet i to je ono što na Balkanu najbolje razumeju, ali taj novac će biti jako povezan sa uslovima", rekao je Lopandić-
Govoreći o tome da li je Srbija ispunila uslove da dobije prvi novac iz plana za Zapadni Balkan, Vladisavljev napominje da je Srbija, kao i ostale zemlje iz regiona "na samom početku", te da će biti neophodno da se ispuni mnogo indikatora da bi se uopšte došlo do korišćenja sredstava.
"Ovo je zapravo bio jedan dobar PR proces Evropske unije s obzirom da sam plan rasta nema nikakve veze s parlamentarnim procesom, već se radi o šest individualnih planova. Ali svakako jedna pozitivna stvar koju je Brisel lansirao kako bi negde napravio još jednu spregu između trenutnog statusa kvo i onoga što bi države u ovom momentu kada budu došle na pravo članstvo u Evropskoj uniji postavljale da članice mogu da dobiju. Dakle, jedan fina inicijativa, ali svakako ne uporediva s onim što članstvo kao takvo donosi ukoliko države ispune sve one kriterijume koje su u procesu pregovora jasno definisane", kaže Vladisavljev.
Preporuka za vas
Komentari (0)