Igre 
Godinu dana od Banjske: Kakvi su sada odnosi Srba i Albanaca?
Komentari24/09/2024
-13:06
Pre tačno godinu za selo Banjska na severu Kosova i Metohije malo ko je čuo, ali je za njega tog 24. septembra 2023. godine čuo ceo svet. Tog dana došlo je do oružanog sukoba između pripadnika kosovske policije i naoružane grupe Srba. Ubijeni su trojica Srba i jedan policajac.
Iako prištinske vlasti tvrde da su sprovele temeljnu istragu, nakon koje su nedavno podigli i optužnice protiv 45 osoba, među kojima je i bivši političar i biznismen sa Kosova Milan Radoičić, konkretna pozadina tog sukoba i dalje nije poznata. Ono što je usledilo posle toga, nastavlja se i danas. Maltretiranje, zastrašivanje i proterivanje Srba sa severa Kosova i Metohije.
Reporterka Euronews Srbija sa KiM posetila je danas selo Banjska i kaže da meštani juga i severa Kosova i Metohije, događaj od pre godinu dana, vide kao nešto nejasno, te navode da im nije im najjasnije šta se u stvari dogodilo.
Šta se sve tačno desilo pre godinu dana?
Četvorica mrtvih i trojica uhapšenih, bilans je prošlogodišnjeg oružanog sukoba između lokalnih Srba i Kosovske policije, u selu Banjska, u opštini Zvečan, u severnom delu Kosova i Metohije. Godinu dana posle, u selu su i dalje pripadnici specijalne policije, a meštani još uvek žive u strahu.
U razmeni vatre koja je trajala više od osam sati, 24. septembra prošle godine u eksploziji kamiona gine jedan kosovski policajac, a trojicu Srba ubija Kosovska policija i isto toliko hapsi. Pet dana je selo bilo blokirano, a kosovski ministar unutrašnjih poslova, Dželjalj Svećlja objavljuje da je zaplenjen novac, vozila i oružje, u vrednosti od pet miliona evra.
Tanjug/AP/Visar Kryeziu
Odgovornost za organizovanje akcije preuzima Milan Radoičić, tadašnji potpredsednik Srpske liste, koji se sa grupom Srba povukao iz reona sela Banjska prema centralnoj Srbiji. Protiv njega i još 44 Srba, kosovsko tužilaštvo je pre nekoliko dana podiglo optužnicu za krivična dela povezana sa terorizmom.
Povezane vesti
"Obavili smo blizu 66 razgovora sa svedocima i optuženima, analizirali oko 120 elektronskih uređaja, zaplenili oko 1266 komada oružja i drugih uređaja i obezbedili stotine dokumenata koji sadrže ključne dokaze za ovaj slučaj", rekao je Naim Abazi, tužilac u predmetu Banjska.
Prištinski zvaničnici optužuju srpsko državno rukovodstvo za organizaciju sukoba u Banjskoj, što kosovsko tužilaštvo niti potvrđuje, niti demantuje. Beograd optužbe negira, navodeći da nadležni organi sprovode istražni postupak, ali da im dokazi od prištinskih vlasti, preko Euleksa nisu dostavljeni.
Pripadnici policije i specijalne kosovske policije se i dalje nalaze u selu, a Rajska Banja, turističko-rekreativni centar u Banjskoj, u kome je radilo više od šezdesetoro radnika, prištinske vlasti zatvaraju. Srbi odlaze za boljim i bezbednijim životom, posebno mladi.
"Možete da vidite recimo kafane ovde oko nas, ali to je nešto sasvim minimalno tako da svi oni ugostitelji koji su živeli od toga, više ne mogu sebi da obezbede neku bolju ekonomsku budućnost", rekla je Sandra Dobrić, meštanka Joševika za Euronews Srbija.
Nekada je izdavanje smeštaja turistima koji su dolazili da koriste ovdašnju banju, bilo jedan od glavnih izvora prihoda za meštane Banjske. Meštani kažu da je sada taj izvor gotovo presušio.
Reporterka Euronews Srbija sa KiM razgovarala je sa meštanima sela Banjska, koji, kako kaže, nisu raspoloženi da pričaju o sukobu koji se dogodio pre godinu dana.
"Vidite, nije mi svejedno kada tu vidiš uniformisana lica, automati, pucnjava, maltene ratno stanje. Da je to naša vojska, u redu, ali to, zna se čija je to vojska i za koga oni to rade. Zna se, to malo dete zna", kaže meštanin Radoslav Marković za Euronews Srbija, te dodaje:
Povezane vesti
"Pošta ne radi, tu je traka stavljena i ove institucije, pošta, banja, to je trenutno ugašeno, ali nadam se za kratko. Neće valjda stalno".
Slobodan Nedeljković kaže da u Banjskoj ima još oko 100 ljudi.
"I to će da proteraju i doviđenja. To je Kurtijeva politika. To ti je živa istina", naveo je Nedeljković.
Povezane vesti
Inače, kosovska vlada je donela odluku da se put od skretanje sa magistralnog puta prema Banjskoj, pa do ulaza u selo nazove imenom Afrima Bunjakua.
Euronews/Vladislav Ćup
"Evropska unija sa velikom pažnjom prati sudski proces u slučaju Banjska i očekuje da svi odgovorni budu privedeni pravdi", rekao je portparol Evropske komisije Peter Stano, pozdravljajući nedavno podizanje optužnice u Prištini.
Stano je istakao da Brisel u tom smislu nije menjao svoju poziciju i još jednom pozvao Srbiju da u poptunosti sarađuje u ovom procesu.
"Poštujemo ovaj proces, naravno da ne možemo da se mešamo u njega. Posmatramo, možemo da imamo svoje viđenje, ali odgovorni moraju da budu procesuirani. A to će se dogoditi kada sud odluči ko je kriv, a ko nije kriv. Evropska unija je konzistentno izražavala osvoje očekivanje da se kazne odgovornosti i da budu privedeni pravdi", naveo je Stano na društvenoj mreži Iks.
Otac ubijenog: Prošla jedna bolna godina
Porodica, prijatelji i meštani okupili su se danas u Banjskoj kod Zvečana kako bi upalili sveće na mestu gde je pre godinu dana u sukobu sa kosovskom policijom život izgubio Stefan Nedeljković. Dragan Nedeljković, otac ubijenog Stefana izjavio je da je prošla jedna bolna godina za njega i njegovu porodicu, dodajući da život mora da se nastavi dalje.
"Moramo da izdržimo i moramo da budemo jaki. Ljudi hoće ovde da dođu, ne samo danas, dođu kad imaju vremena da zapale sveću. Vidite da je malo nepristupačno, ali će kroz neko vreme ovo morati da se uredi", rekao je Dragan Nedeljković.
Na mestu gde je stradao Stefan Nedeljković danas su bili i roditelji i brat Bojana Mijailovića, koji je takođe stradao u sukobu.
"Oni i dan danas ne znaju mesto gde je njihov sin stradao. Ja vas molim da se u međuvremenu raspitamo i da pomognemo ljudima da i oni dođu na to mesto i zapale sveću. Ja sam platio jedan krst koji bi trebalo ovde da postavimo, trenutna situacija ne dozvoljava, ali kada dođe vreme postavićemo obeležje i ono će ovde da stoji", rekao je Nedeljković.
Simonović: Očekujem procese u Beogradu i Prištini
Za Euronews Srbija govorio je Srđan Simonović iz Humanog centra u Kosovskoj Mitrovici, koji je rekao da se u Beogradu i Prištini pokrenu procesi za slučaj "Banjska".
"Očekujem da se i u Beogradu i u Prištini pokrenu procesi. Jednostavno, smatram da to neće biti vrlo lako, jer mi ne znamo prvo ni motivaciju tog događaja bez obzira kako ga kvalifikujemo. Mi ne znamo motivacije, bojim se da ćemo ostati u tom neznanju i da nećemo nikad saznati niti motive toga čina, niti šta je u stvari bilo, i ako je bilo nekakve pozadine. Ovo je jedna dobra priča za razvijanje raznih teorija zavere, različite vrste koje se već razvijaju i već su bile razvijene", rekao je Simonović.
Kaže i da je taj dan bio prekretnica "koju će verovatno zabeležiti istorija u ponašanju organa iz Prištine prema stanovnicima severa KiM".
"Ono je bilo represivno, strahovito represivno i pre Banjske. Jednostavno da se naslutiti da je Banjska u stvari možda i proizišla iz tog represivnog ponašanja prvenstveno policije u prvom redu. Ali jednostavno sa završetkom slučaja Banjska skoro sve karte koje je srpska zajednica imala u rukama, jer je tada međunarodna zajednica bila prilično naklonjena usled nerazumnih postupaka Kurtija, su jednostavno nestale. Od tog momenta jednostavno čini se da je Kurti dobio zeleno svetlo da radi bukvalno šta hoće i da sprovodi represiju onog stepena koju on smatra da je prigodna. U stvari, još jednu fatalnu posledicu koju je taj događaj ostavio na stanovnike Severa, a to je povećano iseljavanje koje je bilo u trendu i pre toga", naveo je Simonović.
Kaže i da je događaj u Banjskoj podstakao represiju i "posledično tome došlo je do još većeg nivoa iseljavanja".
"Došlo je do bežanja, da tako kažem, pred raznoraznim pretnjama", naveo je.
Na pitanje šta se dogodilo sa dijalogom, Simonović odgovara:
"Mi zaista ne znamo šta je to normalizacija. Toliko se toga, toliko je puta ta reč izgovorena i da li je normalizacija odnosa ovo što mi živimo sada. To je jedno pitanje, ili je normalizacija odnosa možda zvanično priznavanje nezavisnosti Kosova ili je normalizacija povratak u ustavno stanje Republike Srbije. Mi zaista ne znamo, jer nama niko nije definisao reč normalizacija, a ona se upotrebljava skoro svakog dana u različite svrhe. Tako da, ja mislim da dijalog jeste u jednom ćorsokaku", zaključio je Simonović.
Više o gostovanju pogeldajte u videu iznad.
Preporuka za vas
Komentari (0)