Igre 
Počela generalna debata u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija, obratiće se Vučić; Gutereš upozorio na nejednakost
Komentari24/09/2024
-15:19
U Njujorku je danas počela generalna debata 79. zasedanja Generalne skupštine Ujedinjenih nacija (GS UN), na kojoj će se okupiti više od 140 svetskih lidera i predstavnika država, među kojima je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Generalnu debatu otvorio je generalni sekretar UN Antonio Gutereš, a potom se, po ustaljenom redosledu, obraća predsednik Brazila Luiz Inasio Lula da Silva, drugi na listi govornika je predsednik SAD Džozef Bajden, a treći predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan. Predsednik Vučić je 14. na listi govornika prvog dana generalne debate.
Gutereš je upozorio da nekažnjivost, nejednakost i nesigurnost po pitanju globalne situacije stvaraju "neodrživi svet". On je u uvodnom govoru, na početku Generalne debate Generalne skupštine UN rekao da više ne može tako i pozvao na hitan prekid vatre u Gazi.
Prema njegovim rečima, brzina i obim ubijanja i razaranja u Gazi nisu slični ničemu što je on video tokom godina koliko je generalni sekretar.
Tanjug/AP/Seth Wenig
"Više od naših 200 zaposlenih je ubijeno, pa ipak, žene i muškarci Ujedinjenih nacija nastavljaju da isporučuju humanitarnu pomoć", rekao je on.
Međunarodna zajednica mora da se ujedini za trenutni prekid vatre, bezuslovno oslobađanje talaca i početak procesa ka rešenju sa dve države, dodao je Gutereš. Pozivajući se na produbljivanje geopolitičkih podela, ratove kojima se ne nazire kraj, klimatske promene i razvoj nuklearnog oružja, Gutereš kaže da se čovečanstvo "hrli ka nezamislivom - bure baruta koje rizikuje da proguta svet".
Nestabilnost na mnogim mestima širom sveta je nusproizvod nestabilnosti odnosa moći i geopolitičkih podela.
Povezane vesti
"Najvažnije je poštovati Povelju UN, međunarodno pravo, podržavati i sprovoditi odluke međunarodnih sudova i jačati ljudska prava u svetu. Bilo gde i svuda", naglasio je on.
On je ukazao na sukobe koji "besne i umnožavaju se, od Bliskog istoka do Ukrajine i Sudana, kojima se ne nazire kraj" i na globalni bezbednosni sistem, za koji je rekao da "ugrožava geopolitičke podele".
Gutereš je rekao da se rat u Ukrajini širi bez naznaka da će skoro biti okončan.
"Vreme je za pravedan mir zasnovan na Povelji UN, na međunarodnom pravu i rezolucijama UN. U međuvremenu, Gaza je neprestana noćna mora koja preti da da zahvati ceo region. Svi bismo trebali biti uznemireni zbog eskalacije. Liban je na ivici", rekao je on.
Gutereš je takođe naveo ogromne nejednakosti, nedostatak efikasnog globalnog sistema koji bi odgovorio na nove, pa čak i egzistencijalne pretnje, i razarajući uticaj klimatskih promena.
Učesnicima će se obratiti i predsednici Švajcarske, Kolumbije, Južne Afrike, Litvanije, Gvatemale, Maldiva, Tadžikistana, Sijera Leonea, Angole, kao i emir Katara i kralj Jordana. Generalna debata je deo zasedanja Generalne skupštine UN i održava se na početku svake redovne sesije u septembru.
Njavljeno je da će tema ove godine biti zajedničko delovanje za unapređenje mira, održivog razvoja i ljudskog dostojanstva za sadašnje i buduće generacije, ali svaki govornik može izneti temu koju smatra posebno važnom. Sednica Generalne skupštine UN smatra se jednim od najvećih diplomatskih događaja u svetu, a ove godine se održava u senci sve većih kriza, sukoba i ratova širom sveta.
Povezane vesti
Drecun: Obraćanje u UN prilika da se ukaže na poštovanje međunarodnog prava
Zasedanje Generalne skupštine Ujedinjenih nacija (UN) je najvažniji multulateralni forum na svetu, a naši državnici bi kada se obraćaju u UN trebalo da iskoriste priliku da ukažu na neophodnost poštovanja međunarodnog prava, izjavio je predsednik Odbora za odbranu i unutrašnje poslove Skupštine Srbije Milovan Drecun povodom večerašnjeg obraćanja predsednika Srbije Aleksandra Vučića učesnicima 79. zasedanja Generalne skupštine UN.
Prema njegovim rečima, nezobilazna, zapravo najvažnija tema za nas o kojoj će Vučić večeras govoriti jeste situacija u Autonomnoj pokrajini Kosovu i Metohiji, gde, kako je ocenio premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti sprovodi tihi pogrom nad srpskim narodom.
Tanjug/Dragan Kujundžić
"Ovaj forum je prilika da se učesnici u kratkom vremenskom periodu sretnu sa velikim brojem državnika, da obave niz sastanaka, razjasne pojedine stvari, dogovore međusobne posete i slično. Međutim, za naše državnike je najvažnije da na ovom skupu ukažu na poštovanje međunarodnog prava", rekao je on za TV Prva.
Povezane vesti
Dodao je da se svi deklarativno zalažu za poštovanje međunarodnog prava, povelje Ujedinjenih nacija ali da se onda postavlja pitanje šta je sa poštovanjem međunarodnog prava i povelje UN, kada su nas bombardovali 1999. godine, kada je većina država Evropske unije priznala lažnu državo Kosovo.
Drecun je ocenio da su UN kao svetska organizacija toliko kompromitovane, zahvaljujući pre svega ponašanju pojedinih najvećih sila na svetu, da nemaju ni potrebnu snagu, ni potrebne autoritete da se nešto promeni. Zato se, smatra on, sastanci u UN završavaju lepim porukama i lepim željama, ali bez konkretnih rezultata.
"Kada uporedite našu situaciju sa ovim što se dešava recimo u Ukrajini, vi vidite da Ujedinjene nacije apsolutno predstavljaju ono što bi Kinezi rekli ‚tigra bez zuba‚ ali za male zemlje, za nas je veoma bitno da se tamo održi što više sastanaka", istakao je Drecun.
Koje su sve teme "na stolu"?
Među temama ovogodišnje debate svakako će se biti ratovi u Gazi, Sudanu, kao i sve veća mogućnost eskalacije rata na Bliskom istoku, a mnogi svetski lideri govoriće i o sukobu u Ukrajini. Palestinski predsednik Mahmud Abas trebalo bi da govori u četvrtak ujutru, a izraelski premijer Benjamin Netanjahu u četvrtak popodne.
Obraćanje ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog najavljeno je za sredu, 25. septembar, dok će stavove Rusije izneti šef ruske diplomtije Sergej Lavrov u subotu, 28. septembra.
Za lidere malih ostrvskih zemalja i drugih koje su pogođene klimatskim promenama tema će biti i borba protiv globalnog zagrevanja.
Za izlaganje svakog učesnika generalne debate predviđeno je 15 minuta. Tradicija je da se prvi na sednici obrati Brazil, a razlog tome je što je predstavnik te zemlje prvi ustajao i odlazio za govornicu kada su ostali bili neodlučni da to urade, u prvim godinama održavanja GS UN.
Pošto je zemlja domaćin, sa sedištem UN u Njujorku, druga se obraća Amerika, nakon čega lista govornika ide po redosledu prijavljivanja, a pravilo je da predsednici država imaju prioritet, a potom zamenici, prinčevi, premijeri, ministri i drugi niže rangirani članovi delegacija.
Na ovogodišnjoj GS UN učestvovaće 87 šefova država, troje zamenika predsednika, dvoje prinčeva, 45 premijera, 45 ministara i četvoro niže rangiranih šefova delegacija. Od lidera je zatraženo da se drže limita od 15 minuta za govornicom.
Prvo zasedanje je održano 10. januara 1946. u Središnjoj dvorani Vensminsterske palate u Londonu kojoj je prisustvovalo 51 zemlja, a jedan od najdužih govora u GS UN održao je kubanski lider Fidel Kastro 1960. godine, kada je govorio četiri i po sata. Generalna debata trajaće do ponedeljka, 30. septembra.
Komentari (0)