Igre 
uživo Nova runda dijaloga u Briselu: Završeni bilateralni sastanci, trojnog sastanka neće biti
Komentari17/09/2024
-11:16
U Briselu se danas održava još jedna runda dijaloga između Beograda i Prištine, a dve strane predstavljaće glavni pregovarači Petar Petković i Besnik Bisljimi. Kako javlja dopisnik Euronews Srbija iz Brisela, njih dvojica razgovarala sz sa glavnim pregovaračem EU za dijalog Miroslavom Lajčakom. Sastanak sa srpskom delegacijom počeo je oko 11 sati.
Trojnog sastanka nije bilo, javlja dopisnik Euronews Srbija. Naime, kako je rečeno u beogradskoj delegaciji, iako je Beograd insistirao na trilateralnom sastanku, do njega nije došlo jer je Priština to odbila. Takođe, rečeno je i da Bisljimi nije prihvatio da se u okviru direktnih razgovora sa Beogradom razgovara o Zajednici srpskih opština, poštanskim uslugama i pitanju mosta na Ibru.
Do još jedne runde dijaloga dolazi posle novog jačanja tenzija na severu KiM i posete Lajčaka Beogradu i Prištini. Portparol Evropske komisije Peter Stano rekao je da je agenda današnjeg susreta "prilično očigledna", ali je napomenuo da će se razgovarati o putu ka napretku o primeni Ohridskog sporazuma i drugim pitanjima koja utiču na normalizaciju odnosa.
Stano, međutim, nije precizirao da li će se na stolu naći i pitanja koja želi srpska strana da nametne, kao što je otvaranje mosta na Ibru.
Inače, poslednji put Petković i Bisljimi su u ovom formatu razgovarali počekom jula. Oni su se tada sreli sa Lajčakom, dakle bilo je trojnog sastanka, a kako je Lajčak tada rekao, bilo je napretka u dijalogu, ali ne i u implementaciji.
Samo nedelju dana pre toga u Briselu je održan sastanak na najvišem nivou na kom su u kom su učestvovali predsednik Srbije Aleksandar Vučić i kosovski premijer Aljbin Kurti.
Bilbija: Pitanje nije samo ko može, nego ko hoće da izvrši uticaj
Govoreći o novoj rundi dijaloga i situaciji na KiM, urednik lista Politika Bojan Bilbija rekao je za Euronews Srbija da je situacija teška i da se na KiM dešava nasilje za koje Srbi nisu ni najmanje krivi.
Povezane vesti
"Pre bih rekao da je reč o nekom predizbornom pumpanju nacionalističkih mišića Aljbina Kurtija. Bitan je momenat da je on označen od strane međunarodne zajednice, nije kažnjen, ali je ipak označen", rekao je on.
Blibija napominje da je dijalog vrlo specifičan, da je reč o dijalogu sa Evropskom unijom, kao posrednikom.
"Dakle, mi vodimo dijalog sa njima i sa Kurtijem, naravno, ali vodimo dijalog sa njima. Jako je važno da Kurti mora da formira Zajednicu srpskih opština i da je to konstatovano u svim dokumentima dijaloga od 2013. godine do ove godine. Dakle, u svakoj tački je konstatovano da mora da se formira ZSO, odnosno kako oni sada kažu, da se moraju sprovesti prethodno postignuti sporazumi da bi se moglo ići dalje. I tu ja očekujem da zapravo nešto mora da se desi negde, neko mora da klikne negde", kaže Bilbija.
Na pitanje ko može da izvrši uticaj, Bilbija kaže da nije samo pitanje ko može, već ko hoće.
"Dakle, morali bi, pre svega, EU kao formalni posrednik sa nešto, čini mi se, manjim uticajem na Kurtija i Amerika kao jedan neformalni posrednik, ali čini mi se, znatno većim uticajem. Oni bi morali. Naši sagovornici su u međunarodnoj zajednici, upravo ti isti Amerikanci, dakle, mi sa njima zaista imamo sada i jedan pozitivan dijalog, mnogo toga je učinjeno u poslednje vreme i oni treba njega negde da opomenu, ali mi moramo da znamo, to je jedna zamka, taj jedan paradoks u kojem se mi vrtimo, moramo da znamo da ti partneri s kojima mi razgovaramo na zapadu, da je za njih Kosovo nezavisna država, da za nas nije i to znatno otežava, da je to drugačije malo postavljeno, ja mislim da ne bi bilo nikakvih problema u našim životima, ali ovo je tako kako jeste i moramo tu tražiti nemoguću formulu u toj nekoj jednačini sa mnogo nepoznatih", rekao je on.
Milosavljević: Za normalizaciju odnosa Beograd i Prištine neophodno formirati ZSO
Politikolog Zoran Milosavljević izjavio je da je za normalizaciju odnosa Beograda i Prištine neophodno da se ispune elementarni uslovi koji su dogovoreni i obavezujući, prvenstveno Zajednica srpskih opština.
Iako je Srbija jasno obavestila EU i međunarodnu zajednicu o svakodnevnim dešavanjima na Kosovu i Metohiji i svemu kroz šta prolazi srpski narod, to se u najvećoj meri ignoriše i ne pominje se, već se govori samo o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, rekao je Milosavljević je za Tanjug.
Povezane vesti
"Da bi se nešto konkretno desilo morala je preduslovno da se formira ZSO, da prestane ovakvo ponašanje institucija tzv. Kosova tamo gde je srpski živalj. Nema osnova za nešto što bi bilo prihvatljivo, ako oni već pominju obe strane", izjavio je on.
Milosavljević dodaje da bez ispunjavanja svega što je dogovoreno i što bi moglo da utiče na normalizaciju odnosa Beograda i Prištine, ne postoji zdrav temelj za usaglašavanje i pomirenje i jedne i drugu strane.
"Moguće je silom i političkim floskulama koje su izlizane, i sa te strane da na neki način našu stranu nastavite da tretirate kao i do sad, a da drugu stranu ignorišete i na neki način žmurite, i sprovodite silom nešto što nije prirodno", naveo je on.
Milosavljević ocenjuje da je paket pravnih i ekonomsko-socijalnih mera koje je Vlada Srbije usvojila u cilju zaštite prava Srba i vitalnih državnih i nacionalnih interesa na KiM, jedina stvar koju Srbija u ovom trenutku može da uradi kako bi zaštitila srpsko stanovništvo na Kosovu.
Stano: Agenda prilično očigledna
Tokom sastanka, kako je rekao portparol Evropske komisije Peter Stano, razgovaraće se o putu ka napretku u primeni Ohridskog sporazuma i drugim pitanjima koja utiču na normalizaciju odnosa između Beograda i Prištine.
"Agenda je prilično očigledna. To je put ka napretku u implementaciji Ohridskog sporazuma i, naravno, diskusija o pitanjima koja utiču na normalizaciju između Kosova i Srbije", rekao je Stano u ponedeljak na brifingu za novinare u Briselu na pitanje Tanjuga šta će biti na dnevnom redu sastanka.
Stano, međutim, nije odgovorio na deo pitanja da li će biti trilateralnog sastanka Beograda i Prištine sa specijalnim izaslanikom EU za dijalog Miroslavom Lajčakom.
Prema ranijim informacijama Tanjuga, jedna od tema koju je Beograd predložio da se nađe na dnevnom redu je i pitanje mosta na Ibru, kao i formiranje Zajednice srpskih opština.
U međuvremenu, kosovska policija nastavlja da blokira zgrade srpskih institucija na severu Kosova i Metohije.
Više stotina zaposlenih u srpskim institucijama i dalje ne može na svoja radna mesta, posle upada policije 30. avgusta u zgrade privremenih organa u Leposaviću, Kosovskoj Mitrovici, Zvečanu i Zubinom Potoku.
Todorović Štiplija: Otkad postoji briselski dijalog obe strane moraju da se usaglase o temama
O tome kako vidi današnju rundu dijaloga Beograda i Prištine u Briselu, ali i uopšte perspektivu dijaloga, za Euronews Srbija je govorio Nemanja Todorović Štiplija, urednik portala "European Western Balkans".
Na pitanje da li je očekivao da danas uopšte dođe do trojnog sastanka, koji je ipak izostao, Štiplija odgovara da ne vidi značaj trojnog sastanka.
"Uopšte ne znam zbog čega je taj trojni sastanak bio toliko važan. Više puta se desilo tokom dijaloga Beograda i Prištine da pregovarači i na tehničkom, a i na političkom nivou ponekad razgovaraju samo sa predstavnikom Lajčakom, odnosno ponekad i sa visokim predstavnikom Boreljom. Tako da ne znam zbog čega. Najverovatnije je zbog ove tenzije iz poslednjih nekoliko meseci i svih dešavanja koja su se desila. Otkad briselski dijalog postoji, imamo situaciju da i jedna i druga strana moraju da se usaglase sa temama koje se taj dan stavljaju na sto", rekao je on.
I ovoj rundi dijaloga, kao i ranije, je prethodila poseta Miroslava Lajčaka. On je bio i u Prištini, bio je u Beogradu. Delovalo je da su te teme o kojima će se razgovarati dogovorene.
Na pitanje čemu je bio problem da se danas razgovara na te teme, Todorović Štiplija odgovara da svaka od strana ima teme na koje želi da razgovra i da postigne neki uspeh, a da je u slučaju Prištine to u ovom trenutku njihova unutrašnja politička situacija.
"I jedna i druga strana od kad dijalog postoji, od 2010. i 11. na ovu stranu, koriste taj moment da samo te teme za koje su zainteresovane obe strane u tom trenutku budu na stolu. I nije prvi put da kosovska strana izbacuje nešto što je njima važno. Često to bude nešto što je njima politički važno u tom trenutku na Kosovu. S druge strane, kod nas, kao što znate, uvek je tema Zajednice srpskih opština prva koja se pokrene. Međutim, kosovska strana nije zainteresovana da govori o tome. Delovalo je na početku dana da do ovog dijaloga neće danas doći", kaže on.
Direktor kancelarije za KiM Petar Petković je rekao upravo da je srpska strana zainteresovana da se implementira Zajednica srpskih opština koja je dogovorena još 2013. godine. Razgovaralo se o implementaciji svih, kako je rekao, prethodno postignutih sporazuma.
Na pitanje da li dijalog uopšte ima smisla ako sve strane ne sednu za sto i kako može da se dođe do rešenja, Todorović Štiplija kaže da je dijalog osmišljen tako kako jeste, na način da je Evropska unija isključivo posrednik, koji ne odlučuje ni o čemu.
"Dijalog je osmišljen na početku tako, pre više od deset godina. Osmišljen je tako kako izgleda, nažalost, s druge strane i jednoj i drugoj strani je ostavljeno ta konstruktivna dvosmislenost da posle bilo koje runde dijaloga ili bilo kakvog dogovora koji je postignuo da same razgovaraju sa svojim medijima i na neki način objasne šta se tu desilo", kaže on i nastavlja:
"Ponekad se dešava da ni jedna ni druga strana svojim medijima ne govore baš ono što je bilo ili bar govore na neki svoj način. To se dešavalo i sa sporazumima više puta. Evropska unija vrlo retko tu interveniše, zato što, ponovo, po formuli dijaloga, Evropska unija je samo posrednik da smesti dve strane na sto, ali nije ta koja nešto odlučuje. I jedna i druga strana svojim javnostima govore ono što žele. I, kao što rekoh, Evropska unija je samo jednom ili dva put intervenisala. U poslednjem slučaju kod Ohridskog sporazuma kad ga je objavila".
Kurti ima tri uslova da opet sedne za pregovarački sto
Premijer paralelnih institucija u Prištini Aljbin Kurti se osvrnuo na Ohridski sporazum u svetlu današnjeg dešavanja u Briselu, i rekao da postoje tri uslova bez kojih oni neće sesti za pregovarački sto.
Jedan je hapšenje Milana Radoičića, drugi uslov je da se povuče pismo o crvenim linijama, referiše se na pismo tadašnje premijerke Ane Brnabića koje se tiče Ohridskog sporazuma.
I upravo to pismo je ovih dana ponovo došlo u žižu javnosti. Prvo je Miroslav Lajčak govorio o njemu, posle je i predsednik Srbije rekao da ne zna koje je to pismo i da li ga je ona povukla.
Na pitanje šta se tu zapravo desilo, Todorović Štiplija odgovara da je očito nakon sporazuma iz Ohrida i Brisela srpska strana poslala pismo o crvenim linijama, tj. linijama koje neće preći.
"Dakle, posle onih pregovora u Ohridu, odnosno Ohridsko-briselskog sporazuma koji je tada prihvaćen od strane Srbije, očigledno je srpska strana poslala neko pismo u kojem se ograđuje od nekih tačaka tog sporazuma. Naravno, kako stvari u dialogu funkcionišu i zbog filtriranja informacija o dijalogu koje su ovde u medijima dosta prisutni, mi nismo ni znali da to pismo postoji, tu se govorilo o njemu, a sada ne znamo da li je povučeno ili nije povučeno", kaže on i nastavlja:
"S jedne strane, Miroslav Lajčak je pomenuo da je najvjerojatnije povučeno, prištinska strana u to ne veruje, ali ponovo, kao što vidite i kod nas, niko ne govori o tome da li je to pismo ovo što je postojalo i tome slično. Ja verujem da se tu radi samo o onim članovima, članovima Briselsko-ohridskog sporazuma koji su bili sporni za Srbiju, prvenstveno taj član četiri, ako se sećate, oko članstva Kosova u drugim međunarodnim institucijama. Ja sumnjam da će tu biti nekih novih stvari. Kao što znamo, nemoguće je da Kosovo bude članica Ujedinjenih nacija. Da li će biti članica nekih drugih institucija, to je na članstvu, odnosno na državama članicama tih institucija da odluče", rekao je on.
Njegovo gostovanje u celosti pogledajte u video prilogu.
Drecun: Neuspeh dijaloga bio očekivan, Priština ne želi da razgovara ni o čemu
Predsednik Odbora za odbranu i unutrašnje poslove Skupštine Srbije Milovan Drecun izjavio je danas da nema pomaka u novoj rundi dijaloga u Briselu, naglašavajući da je neuspeh dijaloga i bio očekivan.
"Očekivali smo neuspeh dijaloga. To je bilo najavljeno iz Prištine i ovaj današnji sastanak u Briselu je pokazao da je dijalog degradiran do nivoa na kojem nema nikakvog napretka, na kojem se ne postižu nikakvi dogovori i na kojem se ne rešavaju problemi sa kojima se svakodnevno suočavaju Srbi na Kosovu i Metohiji. Jednostavno Priština ne želi da razgovara ni o čemu", rekao je on za Tanjug.
Prema rečima Drecuna, Priština smatra da su pitanja o svakodnevnim životnim problemima sa kojima se Srbi na AP KiM suočavaju poput funkcionisanja pošte, dinara kao platežnog sredstva, bezbednosti, prestanka hapšenja ili terorisanja Srba, unutrašnja pitanja tzv. Kosova i da o tome uopšte ne treba da pregovara sa Beogradom.
"Priština dijalog želi da iskoristi da nametne takav stav samo za rešavanje statusnog pitanja, da od Beograda pokuša da dobije priznanje lažne države Kosova", naglasio je Drecun.
Kako kaže sagovornik Tanjuga, i pokrovitelj dijaloga EU ima suviše blagonaklon stav prema Prištini i ona Prištinu ohrabruje u nastavku jednostranih poteza i nespremnosti da se postigne bilo kakav napredak u dijalogu.
"EU ne preduzima nikakve aktivne, snažne mere da natera Prištinu da se razgovara o onim pitanjima koje su od životne važnosti za opstanak i bezbednost srpskog naroda na KiM. Sve se samo svodi na jednu predstavu za javnost, pa setite se samo situacije oko Mosta na Ibru", naglasio je Drecun.
profimedia
Prema njegovim rečima, EU ide jednim potpuno pogrešnim putem i izuzetno je kriva i odgovorna zajedno sa SAD zato što imamo potpuni zastoj u dijalogu.
"Neko izgleda pokušava da toleriše maksimalno ponašanje premijera privremenih prištinskih institucija Aljbina Kurtija i jednostrvne potreze koje sporovodi nad Srbima, samo da bi to bio pritisak na zvanični Beograd da prihvati francusko-nemački sporazum", rekao je Drecun.
On je dodao i da mu se čini da se situacija na AP KiM, posebno na severu, poslednjih nekoliko godina odvija u uslovima "kriznog menadžmenta" i da Zapad pokušava da uskladi svoj interes i ciljeve s onim što Kurti radi, ali na način da ništa ne izađe iz te kontrolisane faze krizne situacije.
"Mislim da Kurti neće preći nikakve crvene linije, a to bi značilo da sprovede neki masovan teror i pokušaj proterivanja srpskog naroda, upravo zbog činjenica da Zapad ne želi da se izađe iz tog okvira kontrolisane krize, bar u ovoj fazi", smatra Drecun.
On je naveo i da od izbora u Americi zavisi šta će se dalje dešavati na AP KiM, dodajući i da će ovaj postizborni tranzicioni period u EU ići u prilog Kurtiju.
"U svemu tome, izuzetno negativno je i to što idu izbori na KiM gde Kurti pokušava da odigra na jednu jedinu kartu da bi dobio novi mandat, a to je teror nad Srbima ", rekao je Drecun.
Komentari (0)