Igre 
Iz krize u krizu: Srbija donela mere protiv represije na KiM - može li se njima zaustaviti "začarani krug"
Komentari16/09/2024
-20:32
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić predstavio je u petak zahteve i poteze Srbije u vezi sa situacijom na Kosovu i Metohiji. Sve to podeljeno je u pet oblasti, a on je istakao da će u tom cilju biti pokrenuta globalna diplomatska kampanja i da će do kraja novembra razgovarati sa 60 svetskih lidera.
Povod za ovo bio je upad kosovske policije, 30. avgusta, u zgrade privremenih organa u Leposaviću, Kosovskoj Mitrovici, Zvečanu i Zubinom Potoku. Već 18 dana kosovska policija blokira zgrade srpskih institucija na severu KiM, a više stotina zaposlenih i dalje ne može na svoja radna mesta.
Nova runda dijaloga Beograda i Prištine najavljena je za utorak i to na nivou glavnih pregovarača Petra Petkovića i Besnika Bisljimija. Prema informacijama Tanjuga, jedna od tema koju je Beograd predložio da se nađe na dnevnom redu je i pitanje mosta na Ibru, kao i formiranje Zajednice srpskih opština.
O kakvim merama je reč?
Vučić je predstavljajući mere rekao da je prvi zahtev povratak na "Status Quo Ante" uklanjanjem ključnih posledica jednostranih i nekoordinisanih akcija režima Aljbina Kurtija, što predstavlja nužnu pretpostavku za smisleni napredak u procesu dijaloga.
Kako kaže, u tom cilju biće pokrenuta globalna diplomatska kampanja u kojoj će biti preneto očekivanje da se u najkraćem periodu ispuni sedam nužnih pretpostavki za napredak Dijaloga koje uključuju:
1. Raspisivanje i održavanje slobodnih i demokratskih lokalnih izbora na Severu Kosova i Metohije, uz učešće Misije OEBS i kontrolu EU;
2. Primenu člana 9 Prvog Briselskog sporazuma kroz kolektivni povratak Srba u Regionalni direktorat KP Sever;
Povezane vesti
3. Povratak srpskih sudija i tužilaca na pravosudne funkcije;
4. Povlačenje specijalnih snaga tzv. kosovske policije iz nelegalno sagrađenih baza i kontrolnih punktova na severu Kosova i Metohije, kao i njihovo povlačenje iz svih institucija, koje su od 1999. godine do nelegalnog zatvaranja 2024. godine pružale vitalne javne i administrativne usluge građanima;
5. Hitno, neodložno i konačno formiranje Zajednice srpskih opština, bez daljih političkih smicalica i igara. Ovo konkretno znači usvajanje konačnog Nacrta statuta ZSO na način predviđen Poslovnikom o radu Upravljačkog tima, od stane demokratski izabranih predstavnika srpske zajednice na Severu Kosova i Metohije;
Fonet/Milica Vučković
6. Neodložna primena garancija Evropske unije i SAD od 28. decembra 2022. godine i momentalno oslobađanje svih političkih zatvorenika koi su uhapšeni od tzv. kosovske policije zbog svog demokratskog, građanskog ili političkog aktivizma - a posebno onih koji su uhapšeni zbog učešća na mirnim protestima/barikadama;
7. Neodložno omogućavanje nesmetanog platnog prometa i poštanskih usluga.
Ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić izjavio je da mere koje je predložio predsednik Srbije Aleksandar Vučić nisu pretnja bilo kome već, kako je naveo, pojas za spasavanje ljudima čija su prava zgažena od strane režima Aljbina Kurtija.
"Mere koje je nedavno izložio predsednik Vučić imaju za cilj zaštitu legitimnih prava i interesa Srba koji žive na Kosovu i Metohiji, čija prava i dalje bivaju ugrožena upravo od Kurtija i njegovih sledbenika. Jedinu pretnju za bezbednost, imovinu i budućnost svih građana Kosova i Metohije predstavljaju Kurti i njegov režim", istakao je Đurić.
Povezane vesti
Nikolić: Reakcije podeljene
Govoreći o tome kakve su reakcije Srba i šta se očekuje od plana, Ivan Nikolić iz Komunikacije za razvoj društva, rekao je za jutarnji program Euronews Srbija da nije jednostavno odgovoriti na to pitanje i da su reakcije pomešane. Dodao je i da se treba maksimalno fokusirati na tehničke stvari.
"Pominjanje dostave građevinskog materijala ili tako nešto, sve to recimo zvuči vrlo lepo, ali na kraju dana, znate sami da recimo srpski zvaničnici imaju problema da dođu u posetu Kosovu, a ne da se neke ozbiljnije fizičke i tehničke stvari reše", rekao je on.
Kako dodaje, što se sutrašnjeg nastavka dijaloga tiče, ne misli da će se desiti veliki pomak.
Povezane vesti
"Mislim da je, nažalost, ali naglašavam nažalost, jedina nada srpske politike ta neka komunikacija sa međunarodnom zajednicom. A moram stvarno da iskoristim priliku da kažem da je međunarodna zajednica u proteklih godinu-dve, kako je cela ova kriza trajala, bila potpuno marginalizovana i na neki način sa tim potpuno blagim komentarima i porukama i, pod znacima navoda osudama, se stavila na stranu Kosova ovako vrlo nedvosmisleno. Ponavljam, nažalost, mislim da je poboljšanje te komunikacije i možda neki malo ozbiljniji pritisak na kosovsku stranu jedino rešenje", rekao je on.
Nikolić inače radi u školi i navodi da obrazovni sistem i sistem zdravstvene zaštite, koji i dalje funkcionišu pod upravom Republike Srbije, stub opstanka i nešto što uspeva da zadrži ljude.
"Mislim da bilo kakva intervencija na tu stranu ili bilo kakvo ugrožavanje te nezavisnosti i autonomije može doneti posledice širokih razmera. Ljudi su ozbiljno uplašeni jer vide da ta Kurtijeva politika nije nimalo bezazlena, već da je on istrajan u tim nekim svojim namerama i da mu se bukvalno niko ne suprotstavlja. Jednostavno postoji jedan ogroman i ozbiljan strah i među zaposlenima i među roditeljima, generalno među svim stanovnicima jer je sve to nekako vezano", dodao je on.
Milivojević: Kada jedna strana ne ispunjava obaveze, rešenje je reciprocitet
Politički analitičar Cvjetin Milivojević kaže za Euronews Srbija da predsednik u planu nije ništa zaboravio, ipak, ističe da nije reč o merama, već o "apelima".
"Vi nešto nazivate merama vlade Republike Srbije, a u stvari to nisu nikakve mere, jer da biste vi proglasili nešto merama, potrebno je da vi imate kapacitet, suverenitet da te mere primenite. A vi tamo zapravo apelujete na neku nepoznatu adresu, pretpostavljam da je reč o jednom delu međunarodne zajednice i delimično na Kurtija kao premijera kosovske vlade. Nisu to onda mere, to je skup apela", rekao je Milivojević.
Kako je dodao, kada jedna strana ne ispunjava svoj deo obaveza, rešenje je reciprocitet.
"Kada vi potpišete neki međunarodni sporazum, a druga strana odbije da izvrši svoj deo obaveza, a vi izvršite svoj deo obaveza, kao što je slučaj sa prvom briselskom sporazumu, da imate petnaestak tačaka, od toga je Srbija na neki način sve uradila. Albanska strana ima samo jednu tačku, a to je formiranje Zajednice srpskih opština. I ne ispunjava je. I šta je onda rešenje? Rešenje nije svakako pisanje molbi Kurtiju ili, ne znam, gospodinu Šolcu ili Borelju ili ne znam kome je to adresirano. Rešenje je ono što poznaje međunarodno pravo, to je reciprocitet. Dakle, vi izlazite privremeno iz sporazuma, dok druga strana ne ispuni ono što su njene obaveze", kaže Milivojević.
Govoreći o "vraćanju u pređašnje stanje" i "postignuto", Milivojević ističe "da nije jasno šta se pod tim misli", a ističe i da opozicija treba da traži sednicu o KiM.
Na pitanje ko daje podršku Aljbinu Kurtiju i ko "žmuri" na sve to što nije urađeno, Milivojević kaže da je adresa Brisel.
"Savet bezbednosti UN prema onoj rezoluciji koju su predložili Tadić i Jeremić, znači iz 2010. je pozajmio mandat Evropskoj uniji. Ne da donosi rešenja. Evropska unija ima obavezu da, citiram, olakša dijalog između Beograda i Prištine. Zatvoren citat. Dakle, Evropska unija nije olakšala dijalog. Evropska unija se ponaša kao arbitar koji nameće rešenja šta je logičan korak da Republika Srbija zahteva da se originalni mandat za posredovanje u dijalogu Beograda i Prištine vrati u Savet bezbednosti. Ali naša vlast nema hrabrosti da se suprotstavi. Zašto? Kažu zbog evrointegracija. Pa ja mislim da upravo prilog tome jeste da u delu Evropske unije, makar onima koji ne priznaju Kosovo, ili delu onih koji se kolebaju, tražimo podršku da vidimo šta su to evropske vrednosti. Evropska osnovna vrednost je poštovanje ljudskih i građanskih prava svakog građanina u bilo kojoj zemlji. A drugo, poštovanje teritorijalne integriteta i suvereniteta", zaključio je Milivojević.
Komentari (0)