Igre 
Na korak od vraćanja obaveznog služenja vojnog roka: Šta to donosi Srbiji i kakva su evropska iskustva?
Komentari05/09/2024
-18:00
U sklopu posete Podrinju predsednika Srbije, održana je i taktičko-vojna vežba na Gučevu, kojom prilikom je Vučić govorio o mogućnosti ponovnog vraćanja obaveznog služenja vojnog roka, ali ovoga puta sa jasnim odrednicama kada će biti doneta konačna odluka.
"Mi moramo da pokušamo da zaštitimo ljude i sačuvamo ljude u zemlji da nam ne odlaze zbog izuzetno kratkog vojnog roka koji bi bio obavezan za muškarce, a dobrovoljan za žene. Rok bi bio od dva meseca plus 15 dana vežbe, što će reći 75 dana", rekao je Vučić i nastavio:
"Mislim da je to minimalno nešto što svako može da da svojoj državi. Odredili bismo ne beznačajnu novčanu naknadu za vreme provedeno u kasarnama Vojske Srbije i tu odluku moramo brzo da donosimo iz mnogo razloga", naveo je Vučić.
Obavezni vojni rok je ukinut pre 13 godina, uz obrazloženje da nam nije potreban
Obavezno služenje vojnog roka je u Srbiji stavljeno ad acta, tj. "zamrznuto" pre 13 godina, kada je Srbija prešla na sistem profesionalnog vojnog sastava.
Obrazloženje za ovakav potez pronađeno je argumentaciji da su obavezno služenje ukinule i susedne zemlje, kao i da je ono nerentabilno, skupo i da niko ne želi da služi, s obzirom na brojne rupe koje su snishodljivo davale mogućnost za "varanje sistema".
Ipak, s obzirom na promenu geopolitičkih okolnosti u svetu, te s obzirom na poziciju Srbije, Generalštab Vojske Srbije je 4. januara ove godine predložio predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću da se ponovo aktivira obavezno služenje.
Kako su tada naveli u obrazloženju, predlog dolazi "nakon detaljnog razmatranja opšte bezbednosne situacije i savremenih izazova sa kojima se suočava Srbija kao vojno neutralna zemlja". Predlog Generalštaba, koji je ponovio i tadašnji ministar odbrane Miloš Vučević je da vojni rok traje najduže četiri meseca.
Povezane vesti
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je tada komentarišući ovaj zahtev 7. januara rekao da će prvo sačekati mišljenje svog kabineta po tom pitanju, a tadašnji ministar odbrane Miloš Vučević je dao svoj sud o ovom pitanju.
Tanjug/Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije
"Procena je Generalštaba Vojske Srbije i Ministarstva odbrane je da je ovo momenat kada društvo i donosioci političkih odluka moraju da se izjasne o ovome i daju svoj sud. Prošlo je 13 godina od suspenzije obaveznog služenja vojnog roka. On nije ukinut nego je 1. januara 2011. privremeno suspendovan i od tada imamo 13 generacija ljudi koji nisu ni u rezervnom sastavu", rekao je Vučević.
U međuvremenu ministar odbrane Vučević je postao premijer, a u svom ekspozeu u maju ove godine je kao jednu od tačaka plana rada i ciljeva svoje Vlade naveo i vraćanje obaveznog služenja vojnog roka, s tim da će se razgovarati o pojedinostima, te da će konačnu reč doneti zajedno najviše institucije u zemlji.
Ipak, koliko se ozbiljno razmišlja o ovom pitanju predsednik Vučić je posvedočio i primerima iz okruženja.
"Bez vojske ste niko i ništa. Zgazili bi nas kao muvu, komarca, bubašvabu... Pogledajte koliko ulažu Mađarska, Rumunija... pa će vam biti jasno kako se sve promenilo u svetu", rekao je Vučić i dodao:
"Ili ćemo da imamo armiju ili nećemo da je imamo... Ako hoćete NATO, onda vam ne treba vojska, nema problema. Ima nekih koji nemaju svoju vojsku... To je pitanje političkog izbora", dodao je.
Koliko je ovo pitanje zapravo pitanje političkog izbora, toliko se u srpskoj javnosti javlja nepodeljen stav o podršci vojsci kao instituciji.
Povezane vesti
Mnoge evropske zemlje imaju neki oblik služenja vojnog roka
Naime, Vojska je institucija koja decenijama ima najveće poverenje građana Srbije, i kao takva generiše najviše podrške u smislu vraćanja obaveznog služenja vojnog roka, sa čak 73 odsto građana koji su se izjasnili "za" 2020. godine, dok se to poverenje ogleda i u dvotrećinskoj većini koja smatra da je u vojsci najmanje korupcije.
Ozbiljan pristup analizi pitanja vraćanja vojnog roka, pored ispitivanja javnog mnjenja, pokazan je i izradom studije o mogućnosti vraćanja vojnog roka, koja je počela da se piše pre šest godina na inicijativu predsednika Vučića, kada je on predlagao vojni rok od 90 dana za sve mladiće starosti od 18 do 26 godine.
Nove informacije o ovom pitanju nisu dostavljene javnosti, ali će biti predmet rasprave u narednom periodu kada se očekuje konačna odluka državnog vrha, kako je i najavio Vučić.
Povezane vesti
Tu, konačnu odluku, i to pozitivnu, u Evropi su u poslednjih 10 godina donele Hrvatska, Ukrajina i Litvanija, koje su vojni rok vratile, dok Letonija razmatra tu mogućnost, a Rumunija ponovo otvara temu.
Tanjug/Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije
Zapravo, od 40 evropskih država koje imaju oružane snage, njih 15 ima neki oblik služenja vojnog roka, a o "nekoj vrsti" vojne obaveze ili služenja razmišljaju i u Holandiji i Francuskoj dok je nemački kancelar odbacio predlog svog ministra o uvođenju obaveznog vojnog roka.
Ono što je svakako u fokusu srpske javnosti kada je u pitanju odluka o "odmrzavanju" služenja vojnog roka su svakako finansije, a prema podacima Ministarstva odbrane od pre osam godina trošak vraćanja vojnog roka Srbiju mogao bi da košta u prvoj godini najmanje 70 milijardi dinara odnosno 600 miliona evra.
Ipak, od strane najviših državnih funkcionera stigla su uveravanja da Srbija može da plati bilo koju sumu koja će da joj garantuje veću bezbednost, koja nema cenu.
Finansije nisu problem za projekat vraćanja obaveznog služenja vojnog roka
Upravo o ovom aspektu ovog pitanje je govorio ministar finansija Siniša Mali, koji je rekao da je novac najmanji problem kada se razmišlja o ideji obaveznog služenja vojnog roka i on smatra da je to ideja "gde novac ne treba da se dovede u pitanje".
"Zamislite samo za jednu lokalnu samoupravu, kada biste osposobili te kasarne, da li Negotin, Sombor, bilo koji drugi grad. Podiže lokalnu ekonomiju, podiže lokalni grad. Ako uložimo u rekonstrukciju pojedinih kasarni, opet smo uložili u našu zemlju. Građevinska industrija dobija neki novac, zapošljavaju se ljudi, vraća se PDV ili bilo koji drugi porez u budžet", izjavio je Mali.
Tanjug/ Ministarstvo odbrane/ Darimir Banda
On je istakao da je jaka srpska vojska garant mira i slobode, i dodao da bi bilo neodgovorno u ovakvoj bezbednosnoj situaciji u svetu ne razmišljati o bezbednosti Srbije i jačanju Vojske Srbije.
"I mi danas ulažemo stostruko više nego pre samo 10, 15 godina i naša vojska je sto puta, ako ne i više, jača nego što je bila samo pre 10 godina. Ako hoćemo da sačuvamo svoju samostalnost, svoju nezavisnost. A jasna je naša politika, mi nećemo da budemo deo nijedne druge vojne alijanse, hoćemo da naši avioni čuvaju naše nebo, hoćemo da naša vojska čuva teritoriju naše zemlje. Dakle, garant za to je jaka vojska", poručio je Mali.
"To više nije ista vojska kakva je bila pre deset godina, snažnija je i daleko opremljenija"
Jaka vojska je po teoriji srpske neutralnosti, tj. nepripadanja vojnim savezima, garant bezbednosti i opstanka Srbije, a u skladu s tim dešava se i razvoj zemlje, koja je orijentisana na očuvanje mira.
Srbija se razvija u miru i u miru jača svoje bezbednosne i odbrambene snage, čuvajući sve ono što treba da čuva od svoje državnosti i da razume koje su okolnosti danas, ali i da dobro razume koje će okolnosti biti sutra odnosno u narednom periodu", rekao je Vučević u februaru ove godine sa pozicije ministra odbrane.
Ipak, on je naglasio da se u Srbiji događa erozija odbrambenog sistema i da naša zemlja godišnje izgubi 60.000 onih koji izlaze zbog godina života i starosti iz rezervnog sastava vojske, a da dobije samo 1.500 novih pripadnika.
"Pitanje je koja država to može da izdrži, ko to može da opstane, da očuva ili kako da se očuva taj sistem odbrane", naglasio je on i podsetio da vojska priskače i kada se dešavaju neke prirodne elementarne nepogode.
Tanjug/Ministarstvo odbrane/Darimir Banda
Vučević je naglasio da mi svi treba da budemo ponosni na Vojsku Srbije i na državu, za sve što je uradila prethodnih 10 do12 godina na polju jačanja odbrambenih snaga.
"To više nije ista vojska kakva je bila pre deset godina, snažnija je i daleko opremljenija, veće plate, bolji standardi, a započet je proces posle dugo godina i rešavanja stambenih pitanja, odnosno stambene problematike za pripadnike Vojske Srbije", rekao je on za RTS.
Da bi se sprečila "erozija odbrambenog sistema" kako je tada opisao današnji premijer Srbije, predsednik Vučić danas najavljuje da će u slučaju donošenja odluke o vraćanju vojnog roka "ljudi za vreme služenja vojnog roka imati ne samo obezbeđenu hranu, piće, spavanje, već i ne sasvim beznačajna primanja koja će moći dodatno da troše prilikom izlaska u grad i opštinske centre u kojima će biti kasarne".
"Očekujte našu odluku u narednih 20 dana, što će se videti već u raspravi o budžetu. Kad prođe rebalans 1, 5. ili 10. oktobra, sve će biti poznato", rekao je Vučić.
Preporuka za vas
Komentari (0)