Igre 
Šta se desilo sa sporazumom iz Vašingtona: Četiri godine kasnije - ostalo samo mrtvo slovo na papiru?
Komentari04/09/2024
-19:06
Tačno četiri godine je prošlo od kada je u Vašingtonu potpisan Sporazum o normalizaciji ekonomskih odnosa između Srbije i Kosova. Potpisane su dve verzije dokumenta, a tada iako je sporazum najavljen kao prekretnica u odnosima Beograda i Prištine - četiri godine kasnije - od njega je ostalo samo mrtvo slovo na papiru.
Sporazum su 4. septembra 2020. godine u Ovalnoj sobi Bele kuće potpisali predsednik Srbije Aleksandar Vučić i tadašnji premijer Kosova Avdulah Hoti. Među 16 potpisanih stavki jedna i to pretposlednja oročena je bila na godinu dana.
"Kosovo (Priština) će pristati da primeni jednogodišnji moratorijum na podnošenje zahteva za članstvo u međunarodnim organizacijama. Srbija (Beograd) će pristati na jednogodišnji moratorijum na svoju kampanju za povlačenje priznanja (nezavisnosti Kosova) i uzdržaće se od formalnog ili neformalnog zahteva bilo kojoj naciji ili međunarodnoj organizaciji da ne prizna Kosovo (Prištinu) kao nezavisnu državu. Oba dogovora odmah stupaju na snagu", navedeno je u jednoj tački sporazuma koji je pre četiri godine dogovorena u Vašingtonu.
Predsednik Srbije tada je rekao da je ovaj sporazum veoma važan za Srbiju, da nemamo čega da se stidimo, "pogotovo kad se ima u vidu da su SAD zemlja koja je priznala kosovsku nezavisnost".
profimedia
"Ne da nemamo čega da se stidimo, već imamo razlog da se ponosimo. Videćete da ćemo se i u razgovorima sa nekim drugima pozivati na ovaj sporazum", rekao je tada Vučić.
Rekao je i da je potpisan bilateralni sporazum sa SAD.
"Ovo nije trilateralni sporazum, već bilateralni sporazum koji je Srbija potpisala sa SAD. Treća strana nije priznata kao subjekt međunarodnog prava, što je za nas bilo veoma važno", naglasio je Vučić.
Povezane vesti
Ukazao je i da svih 16 tačaka sporazuma nisu iste za Beograd i Prištinu.
Tadašnji američki predsednik Donald Tramp ocenio je, posle potpisivanja sporazuma u Beloj kući, da su za ovakav potez bile potrebne decenije.
"Verujem da će se desiti izvanredne stvari, a Amerika će se otvoriti prema obema stranama. Ekonomija može zbližiti ljude, ovi ljudi su uradili odličan posao", rekao je Tramp.
"Istorijska činjenica"
Ipak, četiri godine kasnije i sa novom administracijom u Americi, poručuju sagovornici Euronews Srbija, Vašingtonski sporazum ostao je samo istorijska činjenica i mrtvo slovo na papiru.
"Ovaj sporazum bio je vezan za administraciju predsednika Trampa i za njegov pristup rešavanju pitanja Kosova i Metohije, zasnovan na ekonomiji, na mehanizmima koji nisu sporni i koji mogu da stvore ambijent i za političko rešavanje, to je bio njegov pristup. Međutim, odlaskom te administracije, on je praktično prestao da funkcioniše", rekao je za Euronews Srbija nekadašnji diplomata Zoran Milivojević.
Dodao je da je na početku aktuelne administracije bilo nekih naznaka da će ostati u funkciji te ekonomske mere, ali da je ipak prevagnuo geostrateški model rešavanja.
"Prevagnuo je način rešavanja koji ide u pravcu da se kosovska državnost potvrdi kroz proces pregovaranja uz posredovanje Evropske unije i to je otprilike rezultiralo Ohridskim sporazumom, gde takođe figurira taj princip i ključni cilj da se kosovska državnost potvrdi", dodao je Milivojević.
Povezane vesti
Vašingtonski sporazum, dodaje naš sagovornik, tako je ostao upamćen jedino po priznanju Kosova od strane Izraela, ali bez nekih posebnih efekata.
"Ono što je u njegovoj osnovi bilo, to su oni ekonomski elementi, oni, nažalost, nisu zaživeli. Imali su smisla, imali bi i u budućnosti smisla ukoliko bi zaživeli. Zaboravili smo da je tu bio predviđen neki sporazum i o drumskom i o vazdušnom saobraćaju i još neke ekonomske stvari, jedna kancelarija ovde kod nas vezano za ekonomiju, za jednu vrstu normalizacije koja se zasniva na real politici i koja je moguća. Ovako smo mi ušli u jednu situaciju gde nemamo ni dijalog, gde imamo jednu eskalaciju i gde imamo u stvari na terenu zamrznuti konflikt posle ovih mera koje sprovodi Kurti i jedan pokušaj nasilnog potvrđivanja kosovske države upotrebom sile uz negiranje, ne samo međunarodnog prava, nego i mogućnosti političkog dijaloga koji bi se zasnivao na normalizaciji", podvukao je Milivojević.
Prema njegovim rečima, Vašingtonski sporazum je jedna više istorijska kategorija, te dodaje da je on on bio dobra ponuda u datom trenutku i da je "bio model koji nas sigurno nije vodio u eskalaciju".
Povezane vesti
"Vodio nas je u jednom pravcu moguće normalizacije bez otvaranja statusnog pitanja i pitanje gde bi mi danas bili da je on zaživeo, u svakom slučaju u najmanju ruku ne bili u ovoj situaciji u kojoj smo danas", kaže Milivojević.
Na pitanje da li može da se "oživi" ovaj sporazum, Milivojević odgovara samo ako bi došlo do promene aktuelne administracije.
"Ukoliko bi došlo do promena administracije, povratka Trampove administracije, onda bi verovatno jedna od promena pristupa, ne suštinske stvari, nego pristupa rešavanju, bilo nešto novo. Ili nešto što bi možda bilo vraćanje takvog pristupa, dakle vraćanje pragmatizma i pokušaja da se vratimo na politički teren", dodao je Milivojević.
Poruka biračima
Marko Todorović iz Centra za evropske politike kaže da je Trampu bilo značajno da pokuša da postigne što više sporazuma na međunarodnom nivou, kako bi time poslao bolju poruku biračima, pošto se on dogovarao rokom kampanje, "da ima taj kapacitet da rešava i tako neke komplikovane i decenijski duge slučajeve kao što je problem između Beograda i Prištine".
"Taj sporazum je bio prosto pogodan u tom trenutku i kada je promenjena administracija u Vašingtonu, videli smo da se nova administracija nije ni pozivala na taj Vašingtonski sporazum, pa samim tim ni to očekivanje da se obe strane u potpunosti drže svih elemenata tog sporazuma, nije postojalo... Sporazum više nije na snazi, da kažemo, pogotovo jer su bile one klauzule, koje su govorile da godinu dana Kosovo neće tražiti članstvo u nacionalnim organizacijama, da ćemo mi na godinu dana zaustaviti onu kampanju od priznavanja...", rekao je Todorović za Euronews Srbija.
Ipak, kako dodaje, ukoliko se Tramp vrati na vlast, moguće je da taj sporazum posluži kao neka osnova za neki budući sporazum u kojem bi možda Amerikanci učestvovali.
"Dakle, moguće je da će se pozivati u nekom trenutku na Vašingtonski sporazum, ali isto više samo retorički".
Šta je sve podrazumevao Vašingtonski sporazum
Vašingtonskim sporazumom Kosovo je pristalo da poštuje jednogodišnji moratorijum na kampanju za članstvo u međunarodnim organizacijama, a Srbija da će obustaviti lobiranje za povlačenje priznanja nezavisnosti Kosova. Moratorijum je produžavan i nakon roka iz sporazuma, sve do trenutka kada je Priština aplicirala za Savet Evrope, prenosi Kosovo onlajn.
Njime je bilo predviđeno i da se obostrano implementira sporazum za autoput Beograd-Priština, potpisan 14. februara 2020. godine, kao i železnički sporazum. Dve strane su se obavezale da će se posvetiti studiji izvodljivosti o mogućnostima povezivanja železničke infrastrukture Beograd-Priština sa lukom na Jadranu.
Ovim sporazumom je predviđeno i da Beograd i priština sarađuju sa Američkom korporacijom za finansiranje međunarodnog razvoja i u memorandumima o razumevanju, na operacionalizaciji "Autoput mira", železničke pruge Priština-Merdare i železničke pruge Niš-Priština. Trebalo je i da se Kosovo priključi "mini Šengenu", koji su pokrenule Srbija, Albanija i Severna Makedonija, kasnije "Otvorenom Balkanu", ali do danas se to nije desilo.
Takođe su se obe strane saglasile da će sarađivati sa Ministarstvom energetike SAD i drugim entitetima američke vlade na studiji izvodljivosti, u cilju zajedničkog korišćenja jezera Gazivode, koje je i dalje predmet sporenja između Beograda i Prištine. VAšingtonskim dokumentom je bilo predviđena i obaveza zaštite i unapređenje verskih sloboda, uključujući obnavljanje međuverske komunikacije, zaštitu verskih objekata i sprovođenje sudskih odluka u vezi sa SPC, kao i nastavak vraćanja razbaštinjene imovine, što Priština ni do danas nije ispoštovala.
Dve strane su se Vašingtonskim sporazumom obavezle da će ubrzati napore na lociranju i identifikaciji posmrtnih ostataka nestalih osoba i da će biti posvećene identifikaciji i primeni dugoročnih i održivih rešenja za izbeglice i interno raseljena lica.
Komentari (0)