Igre 
Promena konteksta i nove tačke sporenja: Gde su odnosi Beograda i Prištine tri godine posle Vašingtonskog sporazuma
Komentari04/09/2023
-19:30
Pre tri godine u ovalnoj sobi Bele kuće potpisan je Sporazum o normalizaciji ekonomskih odnosa između Srbije i Kosova. Dve verzije dokumenta, najavljenog kao prekretnica u odnosima Srba i Albanaca, u prisustvu američkog predsednika Donalda Trampa, tada su potpisali predsednik Srbije Aleksandar Vučić i tadašnji premijer Kosova Avdulah Hoti.
Milan Igrutinović iz Instituta za evropske poslove kaže za Euronews Srbija da je reč o sporazumu koji je, tri godine kasnije, prevaziđen prenstveno zbog promena u Vašingtonu, kada je Bajdenova administracija naglasak stavila na druge stvari.
"Došlo je do jedne vrste relaskascije, ali sam sporazum je prevaziđen političkim odgađajima, pre svega samom radikalizacijom Beograda i Prištine. Dakle, nije došlo do pobloljšanja, ni do pogoršanja - došlo je do promene konteksta i do novih tema oko kojih ne postoji slaganje", rekao je on.
I dok su sporazumom realizovani jednogodišnji moratorijum na priznanja i članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama, kao i međusobno priznanje Izraela i Kosova, ostale tačke su ili delimično sprovedene ili uopšte nisu ispunjene.
Šta je delimično sprovedeno?
- Izgradnja auto-puta Niš-Priština, koji je nazvan auto-putem mira, počela je sa strane centralne Srbije, dok na Kosovu ništa nije urađeno.
- Vašingtonski sporazum predviđa i izradu studije izvodljivosti za zajedničko upravljanje jezerom Gazivode. Studija je predstavljena, ali više pomaka nije bilo.
Povezane vesti
- Sporazum je predvideo i da se Hezbolah proglasi terorističkom organizacijom. Dok je Priština to ispunila, nije jasno da li je Beograd sproveo tu tačku.
Šta nije ispunjeno?
- Nije izvršena obnova železničke mreže između Beograda i Prištine.
- Iako su se obavezale ovim sporazumom, dve strane nisu uspostavile zajednički prelaz na Merdaru.
- Ni peta tačka ovog sporazuma, članstvo Kosova u Otvorenom Balkanu, nije sporovedena.
- Izostalo je i međusobno priznanje diploma i profesionalnih sertifikata.
- Srbija nije otvorila ambasadu u Jerusalimu.
Povezane vesti
- Sporazum podrazumeva i da obe strane zabrane upotrebu 5G mreže koja je nabavljena od nepouzdanih kupaca. Nema podataka da li je ova tačka ispunjena.
Igrutinović: Vašingtonskim sporazumom Srbija proširila političko prisustvo u kongresu
Milan Igrutinović u razgovoru za Euronews Srbija ističe da je nakon ulaska Džo Bajdena u Belu kuću podržano prvenstvo Evropske unije u dijalogu Beograda i Prištine koji vodi Miroslav Lajčak. Srbija je, dodaje, Vašingtonskim sporazumom ipak uspela da pojača svoju vidljivost u Vašingtonu, proširi političko prisustvo u Kongresu ali i da se predstavi kao pouzdan partner.
"Došlo je do jedne vrste relaksacije odnosa u tom periodu, ali sam sporazum je prevaziđen političkim događajima, promenama u Vašingtonu, radikalizacijom odnosa Beograda i Prištine koja je u međuvremenu nastupila, pa i samim ratom u Ukrajini koji je nametnuo nove teme. Tako da u diplomatskoj korespodenciji i razgovorima nije toliko aktivan niti daje tačke za razgovor koje bi se mogle očekivati u nekom alternativnom scenariju", smatra Igrutinović.
Povezane vesti
Kako objašnjava, za sve vreme od potpisvanja do sada, Srbija nije pretrpela nikavu značajnu poromenu koja se tiče ovog sporazuma.
"Došle su nove teme kao što je rat u Ukrajni. Mislim da pre svega došlo do promene na ambasadorskom mestu u Beogradu, i čini mi se da obe strane pre svega razumeju da se ne razumeju i da postoji neka volja da se odnosi makar ekonomski šire. Nakon svega, može da se kaže da odnosi stagniraju. Dakle, nije došlo do pobloljšanja, ni do pogoršanja - došlo je do promene konteksta. To svakako nije nešto dramatično. Ono što smo imali pre 15-ak godina, u smislu proglašenja kosovske nezavnisnosti, i dalje je glavna tačka spoticanja sve ovo vreme", smatra on.
Na pitanje da li ipak postoji neka doza zamerki Vašingtonu od strane pojedinih stranih političara, Igrutinović odgovara potvrdno, ali objašnajva da one dolaze iz nih redova iz kojih se to i očekuje.
"To obično dolazi iz krugova gde se misli da je Srbija ta koja mora da promeni svoje pozicije, da rekonfiguriše svoje interese i promeni dinamiku svoje spoljne politike, odnosno politike prema kosovskoj nezvainosti. To obično dolazi iz krugova koji smatraju da bilo kakva težnja, makar i za zadržavanjem bilo kakvog suverenita nad KiM, je legitimna za zadržavanje jedne vrste posebnog života na Kosovu i da mora biti povoljna zahtevima Prištine. Isorijat naših 15 godina je zadržan, nema značajne promene. SAD je imala neke ofanzivne nastupe, ali smo uspeli da te odnose držimo stabilnim i milslim da je ovo period sličan kao ranije, samo je kontekst malo drugačiji", rekao je Igrutinović.
Grenel: Tri godine od Vašingtonskog sporazuma, odnosi Beograda i Prištine pogoršani
Ovim povodom danas se oglasio i bivši izaslanik SAD za dijalog Beograda i Prištine Ričard Grenel izjavio da su nakon odlaska Donalda Trampa sa mesta predsednika SAD, odnosi Beograda i Prištine pogoršani.
"U poslednje dve i po godine nasilje među stranama je poraslo, zavisnost od NATO trupa je porasla, a ekonomski izgledi – posebno na Kosovu – su oslabili. Odluka predsednika (SAD Džozefa) Bajdena da ustupi američki diplomatski i ekonomski angažman u regionu analitičkoj paralizi Evropske unije je pogoršala, a ne poboljšala stvari", naveo je Grenel u izjavi za Srpski radio Čikago, a prenosi Tanjug.
Prema njegovoj oceni, više od dve i po godine nakon što je Donald Tramp napustio Belu kuću, odnosi između Beograda i Prištine pate zbog napuštanja diplomatskog, političkog i ekonomskog vođstva od strane Bajdena.
"Kao što me je predsednik Tramp uputio pre nego što smo započeli pregovore o sporazumu iz 2020., jedini način da se stranke pomere ka boljoj, sigurnijoj budućnosti bio bi odbacivanje istih neuspešnih zahteva i tačaka razgovora, kao i odbacivanje istih političkih ćorsokaka iz prethodnih 20 godina", rekao je Grenel.
On je mišljenja da "neograničeno očekivanje da se istorijske greške moraju ispraviti pre nego što uslede mir, bezbednost i prosperitet samo produžava sukob koji je već previše koštao ova društva".
EPA/Chris Kleponis/POOL
"Dugujemo mladim ljudima u Srbiji i na Kosovu da odbace političke vratolomije, simbolične pobede i svođenje računa — i umesto toga radimo na stvaranju zajedničke ekonomske budućnosti. Naivno je računati na ekspanziju inostranog poslovanja u regionu, dok je fizička bezbednost ljudi i imovine garantovana prisustvom NATO trupa", izjavio je bivši američki izaslanik za dijalog.
Grenel podseća da sporazum iz 2020. predviđa zajedničku i rastuću ekonomsku budućnost za strane u kojima su uklonjene trgovinske barijere, izgrađene nove vazdušne i kopnene saobraćajne veze, Vlada Srbije pristala je da diverzifikuje snabdevanje energijom dalje od Rusije, a vlada privremenih prištinskih institucija da će "koristiti studiju izvodljivosti koju je sprovela vlada SAD za jezero Gazivode/Ujmani (neutralno nazvano Tramp jezero) za razvoj mogućnosti vodenih resursa, uključujući čistu energiju".
"Za vreme predsednika Trampa, stranke su se obavezale da će štititi i promovisati slobodu veroispovesti, uključujući obnovljenu međuversku komunikaciju, zaštititi verske objekte, nastaviti restituciju imovine bez naslednika i nepotražene imovine iz Drugog svetskog rata, te ubrzati napore na lociranju i identifikaciji posmrtnih ostataka nestalih iz jugoslovenskih ratova", naveo je Grenel.
On kaže da su se sporazumom takođe složili sa nizom dvopartijskih prioriteta koje je godinama forsirao Stejt department SAD: označavanje Hezbolaha u celosti terorističkom organizacijom i ograničavanje njegovih operacija i finansijskih aktivnosti u regionu; obavezujući se da će pomoći dekriminalizaciji homoseksualnosti u 69 zemalja u kojima je ona trenutno ilegalna; i širenje diplomatskih odnosa sa Izraelom i drugim zaraćenim saveznicima SAD.
"Možda najveći znak da su ova dostignuća iz Trampove ere poništena bio je neuspeh Bajdenove administracije i njenih kolega iz EU da jednostavno produže dogovoreni jednogodišnji moratorijum zahtevima za novim članstvom Kosova u međunarodnim organizacijama, u zamenu za jednogodišnji moratorijum na srpsku kampanju za povlačenje priznanja Kosova", zaključio je Grenel.
On kaže da se mora učiniti više ako želimo da vidimo mir i prosperitet između Beograda i Prištine.
Preporuka za vas
Komentari (0)