Prazna arhiva Haškog tribunala: Ko i zašto pokušava da prekroji istoriju Balkana?

Haški tribunal je ostavio arhivu od 13 miliona dokumentata, od kojih su tri miliona sudski spisi, a 10 miliona dokumenti koji su traženi da bi bili dokazni materijal. Posle pravosnažnih presuda, ili ako nisu korišćeni u procesima, trebalo je da budu vraćeni zemljama iz kojih potiču, to kaže Međunarodno pravo. Međutim, i Srbija godinama traži istinu, a Tribunal u Hagu vraća prazne stranice, ko i zašto pokušava da prekroji istoriju Balkana. O tome je za Euronews Srbija govorio advokat Goran Petronijević, koji ima ogromno iskustvo u radu sa Haškim tribunalom.

Petronijević izneo je nekoliko ključnih stavova o postupanju Haškog tribunala, njegovim metodama pribavljanja dokaza i ulozi koju je imao u sukobima na Balkanu. On je istakao da je način na koji je Haško tužilaštvo pribavljalo dokaze "nezabeležen" u savremenoj sudskoj praksi. Prema njegovim rečima, to je bila kombinacija pravnih zahteva i "razbojništva", jer su dokumenti "otimani" od svih koji su ih posedovali. Petronijević je naveo da je Haško tužilaštvo smatralo da imaju pravo da rade šta god žele, potpuno ignorišući zakone i ustave država u kojima su delovali.

Kada je reč o Srbiji, Petronijević je objasnio da je postojalo telo za saradnju sa Haškim tribunalom, ali da su mnogi dokumenti "neovlašćeno predati i uzeti" od strane istražitelja Haškog tribunala i pojedinih lica. On je naglasio da je Haški tribunal svojim postupanjem zapravo stvarao "širok pogled na problem", a mnogi od tih dokumenata nisu bili korišćeni kao dokazi u krivičnim postupcima.

Advokat je takođe istakao da bi svi dokumenti izuzeti sa teritorije bivše Jugoslavije morali biti vraćeni, jer su suđenja okončana i presude pravosnažne. Prema njegovom mišljenju, postoje ozbiljni problemi sa neprincipijelnim primenama prava u Haškom tribunalu, koji je, kako tvrdi, selektivno postupao prema Srbima, dok su ostali akteri sukoba, poput Hrvata i Bošnjaka, bili "gledani kroz prste".

"Sve što je odneto moralo bi da se vrati. To je pravilo. Zašto oni to ne vraćaju? Jedan od njihovih prikrivenih ciljeva je bila i prekrajanje istorije ovog prostora, odnosno novije istorije, tačnije od 90-ih, pa na ovamo, i njihova namera da krivicu onih faktora koji su izazvali sukobe na teritoriji bivše Jugoslavije, koji su postali jako krvavi i mnogo ljudi je stradalo, mnogo materijalnih dobara je stradalo, mnogo patnje je naneto svim narodima na ovim prostorima, a glavni cilj je bio razbijanje SFRJ, takozvanom strategijom izazivanja malih, kontrolisanih sukoba".

Euronews Srbija

Petronijević je dalje kritikovao Haški tribunal zbog namere da "prekroji istoriju" Balkana, tvrdeći da je tribunal imao skriveni cilj - da prenese odgovornost za sukobe na Srbe, dok su stvarni izazivači rata, kao što su Vatikan, Nemačka i SAD, bili izuzeti od odgovornosti. 

"Danas više nema nikakvih tajni, prvi plan o razbijanju Jugoslavije sa tom strategijom je postignut na sastanku između pape Jovana Pavla II, tadašnjeg predsednika Sjedinjenih Američkih Država Ronalda Regana i nemačkog kancelara Helmuta Kola. Taj plan, u stvari, prvi akt koji bi mogao da se nazove zločin protiv mira. Jer isplanirati da razbijete jednu suverenu, međunarodno priznatu državu na taj način, što ćete iskoristiti sve one probleme koje je ona imala u prošlosti, njenu multikulturalnost, multinacionalni karakter njen, istorijske događaje i probleme koje su postojali unazad u dugom vremenskom periodu, izazivanje malih sukoba znači zločin protiv mira, jer vi faktički potpirujete rat", rekao je Petronijević.

On je naglasio da je 80 odsto svih osuđenih pred Haškim tribunalom bilo Srba, a da su kazne koje su izrečene takođe uglavnom pogađale Srbe, što je, kako kaže, postalo deo "mantranja" koje prikazuje Srbe kao glavne krivce za sukobe na Balkanu.

U vezi sa stanjem dokumenata, Petronijević je upozorio na katastrofalne uslove u kojima su čuvani u Haškom tribunalu, navodeći da su mnogi dokumenti bili smešteni u "neuslovnim" prostorijama i da postoji opasnost da se ti podaci unište. On je takođe ukazao na ozbiljne propuste u vezi sa uništavanjem dela dokumenata, kao što su oni koji su se odnosili na izveštaj Dika Martija o trgovini organima.

Advokat je naglasio da bi trebalo razmišljati o osnivanju instituta koji bi se bavio proučavanjem tih dokumenata, posebno onih koji su upotrebljeni kao dokazi u postupcima, jer bi to moglo pomoći u ispravljanju neprincipijelnosti u primeni prava koje je Haški tribunal demonstrirao.

Više o ovoj temu pogledajte u video prilogu.