Igre 
Plan rasta za Zapadni Balkan: Koliko "sleduje" Srbiji i da li uskoro možemo da očekujemo prvu isplatu?
Komentari05/09/2024
-07:05
Novac u zamenu za reforme - tako bi se mogao opisati plan rasta za Zapadni Balkan koji će zemljama regiona uključujući i Srbiju, doneti ukupno šest milijardi evra. Da bi se s isplatama krenulo, neophodno je da zemlje usvoje reformske agende, opširan dokument koji bi trebalo da obuhvata spisak i redosled reformi koje će zemlje sprovesti kako bi dobile pomenuta sredstva.
Srbija je pripremila reformsku agendu, ona je sada u Evropskoj komisiji i u fazi je unutrašnjih konsultacija.
"Nije još ostalo previše posla, ostalo je malo vremena, u smislu da bi trebalo početkom septembra meseca, najpre komisija, a onda i države članice da potvrde naše reformske agende. Bosna i Hercegovina, nažalost u ovom momentu nije pripremila u potpunosti dokument, da se pripremi model sporazuma o finansijskom grantu, znači o parama koje će nam doći, i o zajmu koji će povući, kako se to kaže, Evropska komisija u naše ime", rekla je za Euronews Srbija Tanja Miaščevoić, ministarka za evropske integracije.
U Evropskoj komisiji za Euronews Srbija pojašnjavaju da će finansijska podrška zavisiti od uspešne implementacije reformi.
"Reforme su u reformskoj agendi podeljene u kvantitativne i kvalitativne i one će služiti kao uslovi za isplate, a svaki korak će imati vremenski okvir za implementaciju. Odgovarajuća sredstva će biti puštana dva puta godišnje, bazirane na zahtevu korisnika sredstava i verifikacije komisije, po pitanju tri seta uslova. Predfinansiranje je planirano do kraja 2024", naveli su iz Evropske komisije.
Uslovi koji se navode u odgovoru Euronewsu su između ostalog oni koji se od kandidata uvek traže. A to su poštovanje demokratskih mehanizama, odnosno višepartijski parlament, slobodni i fer izbori, medijski pluralizam, nezavisno sudstvo, vladavina prava. Beograd i Priština imaju i dodatni preduslov, a to je normalizacija međusobnih odnosa.
"To su više politički uslovi i to će Evropska unija primenjivati ili neće primenjivati u skladu sa svojom političkom procenom. Tako da možemo očekivati da će tu možda biti neke fleksibilnosti, a što se tiče ove reformske agende to će već biti strogo gledano da li je nešto primenjeno ili ne u zadatim rokovima", rekao je za Euronews Srbija Aleksandar Ivković iz Europian Western Balkans.
Povezane vesti
Od pomenutih šest milijardi, dve će biti direktno uplaćene u budžet zemalja, dok će četiri biti u zajmovima. Prema nekim i dalje nezvaničnim procenama, Srbija bi mogla da dobije milijardu i 630 miliona.
Selaković: Srbija odavno preuzela obavezu
Koordinarorka Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji, Bojana Selaković, rekla je za Euronews Srbija da ukoliko propustimo ovaj moment da reforme sprovedemo u okviru procesa pridruživanja, verovatno ih nikada nećemo ni sprovesti.
"U suštini sve ono što će biti sadržaj reformske agende već se nalazilo u samom pregovaračkom okviru i već je na neki način obavezu realizacije tih mera i aktivnosti Republika Srbija odavno preuzela na sebe, ali svih ovih godina ono što će biti sadržaj reformske agende nije ispunjeno. Dakle iz jednog šireg korpusa različitih reformskih aktivnosti sada se bira jedan deo, stavlja se u jedan poseban dokument u kome će rokovi biti malo jasniji, malo bolje precizirani, dakle sad konkretno govorimo o periodu do 2027. godine, pošto je to period važenja ovog celog instrumenta pa tako i reformske agende i onda će Evropska komisija imati neku vrstu pojačanog nadzora nad sprovođenjem tih mera u tim rokovima i od toga će zavisiti povlačenje ovih finansijskih sredstava", rekla je Selaković.
Kako je dodala, ovde nije u pitanju ništa novo, te istakla da su reforme trebalo odavno da budu sprovedene.
"Sada, u sklopu jedne nove energije koja je data procesu proširenja, Evropska komisija pokušava i na ovaj način nekako sve ove loše učenike sa Zapadnog Balkana dodatno da pogura i podstakne, da se vrate na ono što je korak proces evropskih integracija, a to jesu reforme, jer od toga zapravo svi građani iz svih zemalja, kandidata će imati najveću korist, bez obzira na to što se nekako novac stavlja u prvi plan", dodala je Selaković.
Rekla je da se poslednjih godina Nacionalni konvent o EU i ne samo oni nego i brojni drugi iz civilnog sektora najviše zagovarali i pokušavali na različite načine da ubrzaju reformske procese.
"Svake godine izveštaj koje objavljuje Nacionalni konvent i knjiga preporuka koja se odnosi na svako od 35 pregovaračkih poglavlja uvek je bila kritičnija i uvek je bila nekako oštrija čak i u odnosu na izveštaje Evropske komisije koje su svih ovih godina unazad konstatovali kako je stanje u svakoj oblasti. Tako da u tokom jednog dužeg perioda mi smo imali oklevanje sa strane Evropske unije iz prostog razloga što meni se barem tako čini nije bilo ni njima samima dovoljno jasno šta oni žele od procesa proširenja. Kakav je interes same Evropske unije već postojećih država članica u odnosu na proširenje na Zapadni Balkan", rekla je i dodala:
Povezane vesti
"Kako su se promenile geopolitičke okolnosti sada je negde jasno da je pitanje proširenja, pitanje bezbednosti pre svega za samu Evropsku uniju i sada politika proširenja je dobila mogućnost da se nađe ponovo u tom vrhu prioriteta za sve aktere u Evropskoj uniji. Dakle, govorim i za institucije, a govorim i za ove pojedinačne države članice što možemo primetiti kao jedine snažne diplomatske ofanzive kada je u pitanju i Zapadni Balkan ali i istok Evrope".
Kako su tekli pregovori Srbije i EU?
Podsetimo, Srbija je počela svoj put ka članstvu u EU u martu 2012. godine kada je dobila status kandidata. Zvanični pregovori su počeli u januaru 2014. da bi krajem 2015. bila otvorena prva pregovaračka poglavlja. Tri poglavlja su ključna za napredak Srbije. To su poglavlja 23, pravosudni sistem i osnovna prava, 24 - pravda, sloboda i bezbednost, i 35 - ostala pitanja koja uključuju i odnose sa Kosovom. Ova pitanja su blokirajuća i moraju biti otvorena među prvima i posljednja zatvorena.
Srbija je privremeno zatvorila poglavlja 25 i 26, koja se bave naukom i istraživanjem i obrazovanjem i kulturom. Iako su formalno zatvorena, ova poglavlja ne sadrže specifične evropske norme, pa njihovo zatvaranje nije ni značajno uticalo na proces pristupanja. Ključna poglavlja koja još nisu otvorena za pregovore, obuhvataju slobodu kretanja robe i radnika, kao i spoljnu i bezbednosnu politiku. Prema izveštaju Evropske komisije za 2019. godinu, Srbija je umereno pripremljena za slobodno kretanje robe, ali je napredak ograničen sa potrebom za jačanjem administrativnih kapaciteta. Takođe, Srbija je postigla izvestan napredak u slobodi kretanja radnika, olakšanjem postupka za radne dozvole, ali mora dodatno da poboljša zakonske i tehničke uslove u oblasti socijalne zaštite.
Povezane vesti
Početkom 2020. godine sprovedene su reforme i pregovori su organizovani u klastere, kako bi se omogućilo preciznije praćenje napretka. Klasteri se otvaraju u celosti, ali se pregovori odvijaju po poglavljima pojedinačno. Klaster 1 je ključan ne samo za napredak u pregovorima, već i za članstvo i čine ga poglavlja 5, 18, 23, 24, 32, odnosno poglavlja o javnim nabavkama, statistici i finansijskoj kontroli, jer je to najčešća baza korupcije.
Srbija je pregovore počela sa tri blokirajuća poglavlja 23, 24, 35, a poglavlje 31 o spoljnoj i bezbednosnoj politici postalo je ključno zbog zahteva određenih članica EU da se Srbija priključi politici sankcija posle početka rata u Ukrajini.
Zastoj u pregovorima je prisutan od 2019. godine s obzirom na to da Savet EU odlučuje konsenzusom, dok Holandija blokira napredak zbog stanja u poglavljima 23, 24 - Baltičke zemlje se protive zbog poglavlja 31, a presudan je i napredak dijaloga Beograda i Prištine, obuhvaćenih poglavljem 35.
Preporuka za vas
Komentari (0)