Sporazum sa Kosovom kao uslov za EU: Dogovor iz Ohrida u izvornom obliku "neprihvatljiv", šta će ući u Poglavlje 35

Komentari

Autor: Euronews Srbija

05/02/2024

19:28

Euronews TV

veličina teksta

Aa Aa

Evropska komisija i Spoljnopolitička služba EU prosledile su Evropskom savetu zahtev da se u Poglavlje 35 pregovora sa Srbijom za članstvo u EU uvrste sporazum iz Brisela i aneksi iz Ohrida, potvrdio je jedan portparol EK za Euronews Srbija u Briselu. O tome će dalje razgovarati ambasadori zemalja članica, a odluku bi trebalo da donesu jednoglasno.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić inače je krajem prošle godine izjavio je da postoje "dve zemlje koje snažno guraju" da Sporazum o normalizaciji odnosa Kosova i Srbije uđe u Poglavlje 35 i napomenuo da unošenjem celokupnog Ohridskog sporazuma u pregovarčko poglavlje Brisel praktično zatvorio vrata za Srbiju. Ubrzo nakon toga iz Brisela su stigle najave da je kraj januara rok za formalizaciju sporazuma, a specijalni predstavnik EU za dijalog Miroslav Lajačk naveo je da su zemlje članice EU zadužile Brisel da obaveze Srbije koje proizilaze iz Sporazuma uvrsti u Poglavlje 35 pre kraja januara 2024. godine.

Srbija i Kosovo su, podsetimo, 27. februara prošle godine postigli sporazum o putu ka normalizaciji odnosa, dok je u martu u Ohridu usaglašen i Aneks primene ovog dogovora. Između ostalog, u sporazumu iz februara u tački 4, koja je posebno sporna za Beograd, navodi se da se Srbija neće protiviti članstvu Kosova u bilo kojoj međunarodnoj organizaciji. Srpska strana je u više navrata naglašavala da prihvatanje članstva Kosova u Ujedinjenim nacijama ne dolazi u obzir.

U sporazumu, u još jednoj spornoj tački - tački 2 - navodi se da će obe strane poštovati pravila UN koja se tiču suvereniteta, poštovanja nezavisnosti, autonomije i teritorijalnog integriteta, prava na samoopredeljenje, zaštitu prava manjina i nediskriminaciju. U članu 10 podseća se na obavezu da se ispuni sve što je ranije dogovoreno u dijalogu, eksplicitno se ne navodi osnivanje Zajednice srpskih opština, iako su evropski zvaničnici u više navrata naveli da je to korak koji Priština mora da ispuni.

Kako objašnjava dopisnica Euronews Srbija iz Brisela, ukoliko ambasadori EU potvrde da se Poglavlje 35 pristupnih pregovora menja i dopunjuje, ostaje da to formalno potvrdi Savet na nivou ministara.

Lopandić: Možda ćemo videti još debate o formulaciji

Predsednik Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji i potpredsednik pokreta Srbija Centar (SRCE) Duško Lopandić za Euronews Srbija podseća da je uvršatavanje obaveza iz sporazuma najavljeno samim Ohridskim sporazumom.

"Ovo je nešto što je najavljeno, pitanje je samo u kojoj meri, kakav će biti sadržaj. Radi se, u stvari, o takozvanim prelaznim merilima. Jedan broj poglavlja, recimo ona poznata poglavlja 23, 24, imaju takođe prelazna merila, neke obaveze koje treba Srbija da uradi u međuvremenu pre nego što se zatvori poglavlje. Ovde se isto radi o tim prelaznim merama, već su postojala prelazna merila na osnovu sporazuma iz 2013. godine, sad će biti prelazna merila na osnovu ovog novog sporazuma, dakle videćemo koliko detaljno. Ja pretpostavljam, manje-više će se preneti onaj tekst koji je dogovoren u samom Brisatskom, odnosno Ohridskom sporazumu, u ta prelazna merila", rekao je Lopandić.

Na pitanje da li je inkorporiranje toga što je dogovoreno način da se izbegnu tumačenja, da li je dogovoreno ili nije, s obzirom na to da je izostao potpis, Lopandić ističe da postoji ono što se zove "konstruktivna nejasnoća".

"Mislim da je teško sa srpske strane da se može izbeći, dakle da se može sad negirati ono što je prihvaćeno. Sam gospodin (Žozep) Borelj je posle Ohridskog sporazuma rekao da je srpska strana bila konstruktivna, manje-više, da je, da je bilo pitanje potpisa samog sporazuma, a ne njegovog sadržaja. Dakle, šta je tu je. U pitanju su i stavovi i država članica, imamo neke države koje nisu priznale Kosovo, imamo neke koje su bliske Srbiji kao Mađarska i mislim da će one uticati u nastavku tog draftiranja ovih uslova da ćemo da vidimo možda još debate o toj samoj formulaciji. Ali ono što je bitno, mi ne možemo sad da kažemo nećemo da prihvatimo ono što smo već ispregovarali, kako god to bilo", istakao je Lopandić.

Govoreći o tome da li je ovakva odluka EU u skladu sa momentom o kojem se govori poslednjih godinu dana i težnjama za ubrzavanje procesa proširenja EU, Lopandić ističe da postoji jedna "apsurdna situacija" gde se s formalne strane nastavlja neki pokušaj da se primeni briselsko-ohridski sporazum.

"S druge strane na terenu vidimo da Priština u suštini ne primenjuje taj sporazum, izbegava da zaključi dogovor o Zajednici. A na terenu zaista krši drastično prava ljudi, dovodi u pitanje opstajanje srpske zajednice. Čini mi se malo da smo kad govorimo o tim obavezama Srbije u stvari u bezvazdušnom prostoru. Ono što je problem, što bih ja istakao kao problem Srbije je da bez obzira koliko je sa naše strane se pokazala nekakva konstruktivnost, mi smo zaglavljeni u procesu evropske integracije, mi nemamo više pregovore i to je nešto što bi naša strana, odnosno vlasti, trebale da odgovore građanima", naveo je on.

Milivojević: Videćemo šta će biti ugrađeno jer je Srbija istakla rezerve

Sam Ohridski sporazum i Aneks o njegovoj primeni su "crvena linija" za Srbiju i, ukoliko ne bude izmene, on za Srbiju nije prihvatljiv zato što daje elemente državnosti Kosovu i omogućava verifikaciju Kosova kao države, kroz de fakto priznanje, izjavio je danas karijerni diplomata Zoran Milivojević povodom predloga Evropske komisije i Evropske službe za spoljnu akciju o izmenama i dopunama u pregovaračkom okviru Srbije.

"Videćemo šta će biti ugrađeno u Poglavlje 35, imajući u vidu da je Srbija istakla rezerve i u samom Ohridu, i u svom pismu iz decembra gde je jasno rekla da je za Srbiju de fakto priznanje Kosova neprihvatljivo. To se pre svega odnosi na članove dva i četiri, na one članove koji govore o poštovanju suvereniteta i teritorijalnog integriteta Kosova u skladu sa poveljom UN, i pristup Kosova međunarodnim organizacijama, bez izuzetka", naveo je on za Tanjug.

Milivojević kaže da će od toga zavisiti dalji proces normalizacije odnosa Beograda i Prištine i dijaloga u kom posreduje EU, ali i tempo i sadržaj pregovora Srbije ka članstvu u EU.

"Ukoliko EU ostane na tim pozicijama da od Srbije traži de fakto priznanje Kosova, odnosno ako ugradi Ohridski sporazum i Aneks o njegovoj primeni, u tom slučaju pregovarački proces dobija drugačiji karakter, a njegov tempo i sadržaj zavisiće od stava EU, odnosno od merila koja će na osnovu toga ugraditi u Poglavlje 35", objasnio je on.

Milivojević kaže da ovaj predlog nije iznenađenje, već ispoštovana procedura, podsetivši da je u decembru Savet ministara zatražio od Evropske komisije da sačini predlog da se Poglavlje 35 dopuni sa Ohridskim sporazumom i Aneksom o primeni do kraja januara.

"Oni su kasnili dva, tri dana, međutim to je stvar procedure i administracije, ali je ovim ispoštovana politička volja koja je usaglašena na nivou Saveta EU, dakle na nivou 27 zemalja članica. Videćemo da li će to biti tako predočeno imajući u vidu da pet članica EU ne priznaju Kosovo, i drugo da je Srbija na te zaključke stavila svoje pismene rezerve. Ukoliko se to uvaži, onda to omogućava nastavak procesa pregovaranja i proces normalizacije", izjavio je on.

Prema njegovim rečima, ukoliko Ohridski sporazum ostane u izvornom delu i ukoliko se ne uvaže rezerve Srbije, onda to komplikuje pregovarački proces i dovodi u pitanje iskrenu političku volju da li EU želi normalizaciju i da li želi Srbiju u EU.