Igre 
Novi izazov iz Brisela: Zatvara li Evropska unija vrata Srbiji uključivanjem Ohridskog sporazuma u Poglavlje 35?
Komentari08/12/2023
-19:23
Najava da će Evropski savet tražiti od Evropske komisije da Sporazum o normalizaciji odnosa Kosova i Srbije uđe u Poglavlje 35 izazvala je oštre reakcije. Postoje dve zemlje koje to "snažno guraju", rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić i napomenuo da bi unošenjem celokupnog Ohridskog sporazuma u pregovaračko poglavlje Brisel praktično zatvorio vrata za Srbiju. U samom sporazumu, koji su dve strane prihvatile 18. marta, navedeno da će on postati deo pristupnih pregovora Srbije i Kosova sa Evropskom unijom, a sagovornici Euronews Srbija ukazuju da na ovaj način EU želi da da pravnu osnovu tom sporazumu, ali da će sama procedura promene pregovaračkog okvira biti kompleksna.
Srbija i Kosovo su 27. februara ove godine postigli sporazum o putu ka normalizaciji odnosa, dok je u martu u Ohridu usaglašen i Aneks primene ovog dogovora. Odluka o uključivanju Ohridskog sporazuma u Poglavlje 35 trebalo bi da bude usvojena pre svega u Savetu za opšte poslove, a potom i potvrđena na redovnom samitu Evropskog saveta sledeće nedelje. Reč je o sporazumu koji je sporan u određenim delovima i za Beograd i Prištinu, a obe strane su se u više navrata na neki način i odnosile kao da nije prihvaćen u potpunosti.
"EU želi da 'pravno uokviri' sporazum koji nije ni potpisan ni ratifikovan"
Između ostalog, u sporazumu iz februara u tački 4, koja je posebno sporna za Beograd, navodi se da se Srbija neće protiviti članstvu Kosova u bilo kojoj međunarodnoj organizaciji. Srpska strana je u više navrata naglašavala da prihvatanje članstva Kosova u Ujedinjenim nacijama ne dolazi u obzir.
"Ako vi stavite u to da je članstvo Kosova u UN deo poglavlja 35, onda nam je jasno da ne želite Srbiju. Ne verujem da je to moguće i prosto mislim da takvu odluku neće doneti", rekao je Vučić 1. decembra. Nekoliko dana kasnije izjavio je da "mogućnost postoji" da se dese promene u poglavlju jer neki to snažno žele.
Ipak, kako je za Euronews Srbija rekla koordinatorka Nacionalnog konventa o EU Bojana Selaković, ništa ovde nije novo. Onog trenutka kada su dogovoreni i sporazum i implementacioni aneks vrlo je jasno rečeno da će za Srbiju obaveze postati vezane za prelazna merila koja se tiču Poglavlja 35 u pregovorima sa EU.
Namera Evropske unije je, kako kaže Miloš Pavković iz Centra za evropske politike, da ovaj sporazum na neki način "pravno uokviri" s obzirom na to da on nije ni potpisan, ni ratifikovan, a ni njegova implementacija nije počela u potpunosti.
"Ujedinjene nacije trenutno nisu tema"
U sporazumu, u još jednoj spornoj tački - tački 2 - navodi se da će obe strane poštovati pravila UN koja se tiču suvereniteta, poštovanja nezavisnosti, autonomije i teritorijalnog integriteta, prava na samoopredeljenje, zaštitu prava manjina i nediskriminaciju. U članu 10 podseća se na obavezu da se ispuni sve što je ranije dogovoreno u dijalogu, eksplicitno se ne navodi osnivanje Zajednice srpskih opština, iako su evropski zvaničnici u više navrata naveli da je to korak koji Priština mora da ispuni.
Tanjug AP/Virginia Mayo
Povezane vesti
Imamo dogovor, izjavio je evropski šef diplomatije Žozep Borelj, nakon pregovora sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i kosovskim premijerom Aljbinom Kurtijem. Istakao da će Brisel nadzirati poštovanje dogovora, jer je on sada deo pregovaračkog okvira Srbije i Kosova na njihovom putu ka članstvu u EU, a da će nepoštovanje dogovora imati posledice.
"Vučić se u izjavama odmah nakon prihvatanja sporazuma jasno ogradio od nekih članova, tačnije od člana 4. On je odmah istakao crvene linije, da Srbija nije spremna da prizna Kosovo i da ga pusti u UN i onda u tom njegovom rečniku se može videti da je Srbija konceptualno prihvatila da će raditi na implementaciji, ali u svim tim izjavama nemamo direktnu obavezu da će Srbija u potpunosti implementirati sporazum i opet kažem to je onda razlog za EU da pokuša da taj sporazum pravno nametne Srbiji kroz promenu pregovaračkog okvira", rekao je Pavković.
Što se tiče EU smatra da fokus u ovom trenutku nisu Ujedinjene nacije, niti, kako dodaje, Kosovo ima mogućnost trenutno da uđe u UN čak i sa podrškom Srbije, tako da mu se čini da je sada intencija EU da zapravo ovaj sporazum na neki način pravno uokviri.
"To je prvi cilj, Ujedinjene nacije trenutno nisu tema, naravno član 4 podrazumeva jasno sve međunarodne organizacije, ali verujem da će UN biti tema kasnije, na kraju procesa normalizacije, sada u ovom trenutku niko ne priča o tome", rekao je Pavković.
Direktne posledice, ukoliko Srbija ne bi iplementirala sporazum čak i ako on postane deo pregovaračkog poglavlja, bile bi, kako kaže Pavković, uspravanje i onemogućavanje puta ka članstvu u EU.
"To je svima jasno i to sam sporazum kaže. On je prosto uslov za obe strane da nastave put ka EU. Ukoliko ne bude nikakve implementacije neće biti ni nikakvog napretka, ukoliko bude ograničene implemetacije biće i ograničenog puta ka članstvu u EU, tako da ovaj sporazum je presudan kada govorimo o članstvu i nijedna strana, ni Srbija ni Kosovo, neće stvarati članstvo bez iplementacije ovog sporazuma, kako stvari stoje za sada", rekao je on.
Selaković dodaje, da ukoliko bude potrebe, biće aktiviirani i mehanizmi kada je reč o pritiscima na Prištinu.
Povezane vesti
"Ja sam potpuno sigurna kao što je to već i demonstrirala Evropska komisija u određenim situacijama, ukoliko bude bilo potrebe za tim, aktiviraće se i ovi mehanizmi prema Prištini, to se pre svega odnosi i na viznu liberalizaciju i na bilo kakav napredak dalji u procesu Evropskih intergacija koji se tiče Kosova, povlačenja fondova, sredstava, pristupa nekim drugim benefitima koje bi Kosovo imalo da ispunjava sve obaveze koje se tiču odnosa sa Srbijom", rekla je ona.
Kako ističe, ne zna koji su motivi da se sada posebno raspravlja o članstvu u UN jer to nije bila ni formulacija u Ohridskom sporazumu, ali napominje da se u ovome vide i posledice jedne netransparentnosti čitavog procesa dijaloga kojem smo svedočili ovih meseci i da za to odgovornost snose i evropski pregovarači.
profimedia
"Mi smo to isticali više puta jer upravo to sada nas dovodi u situaciju da mi ne znamo tačno šta je ko sa kim dogovorio, šta je ko potpisao, nemamo dostupne sve dokumente, sve informacije. Vrlo često su bile situacije ako se prisetimo da oko određenih informacija potpuno jedna interpretacija bila ovde na srpskom jeziku u Srbiji, na albanskom jeziku nešto drugo, a zapravo ispadne da je ona zvanična verzija na engleskom nešto treće. Sve to ukazuje još jednom koliko je bilo štetno što je čitav proces dijaloga vođen u izuzetno uskim krugovima kad su u pitanju obe strane, mislim i na Beograd i na Prištinu i što je EU to dozvolila", rekla je ona.
Povezane vesti
Procedura kompleksna
Pregovaračko poglavlje 35 obuvata pitanja koja se ne mogu svrstati ni u jedno drugo pregovaračko poglavlje ili predstavlja prostor za raspravu o pitanjima koja se pojave pošto je određeno poglavlje privremeno zatvoreno, kako bi se izbegla potreba za ponovnim pregovaranjem o tom poglavlju. Zbog toga u Poglavlju 35 nema unapred definisanih tekovina EU. U slučaju pregovora sa Srbijom, Evropska unija je odlučila da u sastav ovog poglavlja ulazi i celokupan proces normalizacije odnosa sa Prištinom.
Da bi sada došlo do promene pregovaračkog poglavlja, u EU je potreban konsenzus, a s obzirom na savezništvo koje imaju Beograd i Budimpešta, verovatno je i da srpski zvaničnici možda računaju da će Mađarska "odraditi svoj deo posla" i eventualno staviti veto na ove promene.
"Za promenu pregovaračkog okvira neophodan je konsenzus u Savetu EU i to je dosta komplikovano imajući u vidu i sve veće nesuglasice među državama članicama. Mi smo imali iz nekih diplomatskih izvora do sada potvrde da je Mađarska uveliko blokirala promenu poglavlja i uopšte stavljala na agendu promenu pregovaračkog okvira za Poglavlje 35, međutim sada čujemo izjavu predsednika da dve velike države članice EU insistiraju na tome i verovatno će i Mađarska biti u problemu da zadrži veto i na pregovaračko poglavlje za Srbiju, videli smo da oni sada vetiraju i otvaranje poglavlja sa Ukrajinom i finansijsku podršku za Ukrajinu tako da pretpostavljam da će pritisci na Mađarsku rasti da skine veto makar sa neke od te tri stvari, a možda i sve tri. Zbog toga i ova izjava predsednika Vučića jer očigledno da postoji diplomatski pritisak da se promena okvira izvrši", rekao je Pavković.
I Bojana Selaković smatra da neće biti "iskakanja" među državama članicama.
"Svaka procedura koja podrazumeva promenu sadržaja poglavlja ili pregovaračke pozicije jeste kompleksna, mora da ide u nekoliko koraka i naravno da postoji teoretska mogućnost da se tu neke zemlje izjasne drugačije, ali imajući u vidu važnost celokupnog dijaloga između Beograda i Prištine ja prosto ne verujem da ćemo doći u tu situaciju u kojoj će biti nekih preteranih iskakanja među državama članica", rekla je Selaković.
Sa druge strane, premijer Mađarske Viktor Orban izjavio je da ukoliko Evropski savet uključi Briselski i ohridski sporazum u pregovarački okvir, iako se Srbija tome protivi, Beograd uvek može da računa na Mađarsku.
"To je veoma komplikovano pitanje i Srbija uvek može da računa na Mađarsku", rekao je Orban.
Komentari (0)