Igre 
Litijumska kakofonija: Nedostatak stručnih mišljenja često zamenjen dezinformacijama
Komentari20/08/2024
-07:01
Mnogo dezinformacija, koje su često na tragu teorije zavere, okupirale su javni prostor u Srbiji kada je u pitanju otvaranje rudnika litijuma u dolini Jadra. Kakofonija, tako bi se moglo opisati ono što vlada u javnosti kada je u pitanju iskopavanje litijuma u Srbiji.
Da ima dezinformacija, tvrdi ministarstvo rudarstva i energetike. Zato su pre više od nedelju dana pokrenuli kontakt centar i poručili građanima da ih pozovu ukoliko imaju nejasnoće u vezi sa projektom Jadar.
Prvog dana rada to je učinilo njih dve i po hiljade, a telefoni u ministarstvu zvone i dalje, iako nešto manjim intenzitetom.
"Pre svega, građani ovde zovu da bi se informisali kako potencijalno otvaranje rudnika utiče na njihovo zdravlje, kako utiče na životnu sredinu. Ima tu dosta i ekonomskih i finansijskih aspekata zbog kojih zovu, ali tipično i ključno je da zovu pre svega da bi se informisali o uticaju projekta Jadar na zdravlje ljudi, na živote ljudi i na životnu sredinu", rekao je Stefan Srbljanović, državni sekretar u ministarstvu rudarstva i energetike.
Za te aspekte građani ne bi trebalo da budu zabrinuti, uveravaju iz kompanije Rio Tinto, jer tvrde da i od njih mogu da dobiju sve informacije koje ih zanimaju.
"Mislim da moramo da se bavimo činjenicama, a ne strahovima. Objavili smo radni nacrt studija o proceni uticaja na životnu sredinu, koji ima više od 2000 strana, najsveobuhvatniji takav dokument koji je onlajn i dostupan javno ljudima da komentarišu.Držali smo informativne sesije, eksperti iz oblasti životne sredine su dostupni za bilo kakva pitanja u informativnom centru u Loznici. Držimo javne sastanke. Ono što treba da nastavimo da radimo je da imamo taj dijalog zasnovan na činjenicama", rekao je Čed Bluit, izvršni direktor projekta "Jadar".
Ipak, stručnjaci upravo postojanje dijaloga dovode u pitanje.
Povezane vesti
"Imate višak informacija i dezinformacija, nemate adekvatan izvor stručnih ljudi koji govore. Ti stručni ljudi su po prirodi stvari, nažalost, u ovoj fazi, ili lobisti Rio Tinta, direktno da budem, ne lobisti za iskopavanje litijuma u nekoj perspektivi, ili oni koji su, opet iz nekih drugih razloga, apsolutno protiv bilo kakvog iskopavanja. Ovde nema normalnog razgovora o temi da li uopšte treba razmišljati o eventualnoj eksploataciji litijuma i ono što je najvažnije u kojoj fazi", kaže politikolog Cvijetin Milivojević.
Milivojević dodaje i da nisu građani ti koji bi trebalo da traže informacije, nego je država u obavezi da ih pruži njima. Prema njegovim rečima, oko 60 odsto građana je trenutno protiv iskopavanja litijuma.
Na ovu temu za Euronews Srbija je govorila i Biljana Abolmasov, dekanka Rudarsko-geološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
Abolmasov: Informacije se tumače na pogrešan način, a o njima pričaju nestručna lica
Na konstataciju da su građani donekle zbunjeni šumom informacija koja se pojavljuje, te pitanje kako su građani informisani na temu rudarenja, profesorka Abolmasov navodi da čak ni termin "rudarenje" nije ispravan za struku kojom se bave njene kolege i ona.
Pored toga, ona navodi da definitivno građani nisu dovoljno informisani, ali i da se informacije tumače na pogrešan način, te da se o ovoj temi "previše priča od strane ljudi koji nisu dovoljno stručni".
"Ja ću se apsolutno složiti da građani nisu dovoljno informisani, da se možda prosto određene informacije tumače na pogrešan način, da se na neki način previše priča od strane ljudi koji nisu dovoljno stručni i komentarišu pre svega činjenice, ali ono što je suština cele priče na koju ću se ja pozvati namerno, zato što sam dekan Rudarskog-geološkog fakulteta, zato što sam geotehničar koji se bavi klizištima, znači da za sve informacije ljudi treba da pitaju prvo stručna lica. Ono što je najvažnije u celoj priči, tehnička dokumentacija čitavog projekta i zakonska regulativa nisu zaokružene. I mislim da unapred pričanje o pojedinim detaljima čitavog projekta prosto nije adekvatno", rekla je ona.
Tanjug/Rade Prelić
Na pitanje šta govori naslov njenog intervjua u NIN-u "Eksploatacija - da, ali pod strogom kontrolom", i kako je moguće da kontrolišemo eksploataciju na ekološki prihvatljiv način, Abolmasov napominje da tehnologije takve vrste eksploatacije jesu skuplje, ali da je izvodljivo da uz pomoć njih eksploatacija bude ekološki prihvatljiva.
Povezane vesti
"U savremenom svetu postoje tehnologije koje omogućavaju da vršite eksploataciju ne samo litijuma, nego i drugih mineralnih sirovina, tako da to bude ekološki prihvatljivo. To košta, naravno, ali ima svoje, primenjivosti, ograničenja, mogućnosti. To je neki čitav, da kažem, proces koji se odvija tokom eksploatacije. Mi smo mnogo daleko od svega toga. To je razlog zbog koga prosto smatram da ne treba unapred pričati, jer glavni rudarski projekat nije gotov", kazala je Abolmasov.
"Nijedna zemlja u svetu nije zabranila geološka istraživanja i nijedna se ne odriče svog rudnog bogatstva"
Profesorka Abolmasov kaže da je za eksploataciju litijuma jer se nijedna zemlja u svetu ne odriče svog rudnog bogatstva i potencijala, kao i da je bivša Jugoslavija imala sopstvenu proizvodnju baterija i akumulatora, zbog čega nije zavisila od dobre volje velikih sila.
"Pa znate kako, nijedna zemlja u svetu nije zabranila geološka istraživanja i nijedna zemlja u svetu se ne odriče svog rodnog bogatstva. Mislim da sam dovoljno rekao. Podsetiću vas na jedan mali detalj. Svojevremeno je ex-Jugoslavija imala Trepču i imala proizvodnju baterija i akumulatora. Znači, nismo ih uvozili. Imali smo svoje", rekla je on.
Povezane vesti
Celo gostovanje dekanke Rudarsko-geološkog fakulteta pogledajte u video prilogu.
Preporuka za vas
Komentari (0)