Igre 
"Do moje kuće u Zvečanu niko nije došao": Kakve su posledice malog broja popisanih Srba na Kosovu i Metohiji?
Komentari04/08/2024
-20:29
Prema prvim preliminarnim rezultatima popisa na Kosovu, održanog od 5. aprila do 17. maja ove godine, na Kosovu je popisano 1.586.659 stanovnika, što je za oko 200.000 manje nego na popisu 2011. godine. Ostaje nepoznato koliko Srba živi na Kosovu, delom zbog bojkota popisa, ali i zbog njegove loše organizacije. Postoji i bojazan da zbog malog broja popisanih Srba, zakoni koji štite interese nevećinskih zajednica mogu da budu promenjeni.
Kosovska agencija za statistiku je saopštila da je ovogodišnji popis pokazao da u 10 opština sa srpskom većinom živi samo 50.284 žitelja. Ako u tim opštinama žive i Romi, Goranci, Albanci, Bošnjaci, broj registrovanih Srba je daleko manji od realnog.
"U četiri opštine na severu Kosova, u velikoj meri je došlo do bojkota, ali postoji učešće građana. Oko 6.700 je broj stanovnika u četiri opštine na severu", rekao je Avni Kastrati iz kosovske Agencije za statistiku.
Najveći broj Srba sa severa je bojkotovao popis, južno od Ibra je takođe bilo bojkota, a i severno i južno, popis karakteriše neažurnost popisivača.
"To nije realna brojka, jer popisivači nisu došli do svih domaćinstava i to je činjenica. Ja mogu da navedem konkretan primer koji je iz moje opštine Zvečan. Dakle, do moje porodične kuće niko nije došao da izvrši popis i da prosto razgovara sa nama u tom smislu", rekla je novinarka Ana Marija Ivković, koja živi na Kosovu i Metohiji.
Euronews Srbija/Printskrin
To što Srbi nisu želeli ili ih popisivači nisu popisali, zašto je albanskoj dijaspori produžen popis do kraja avgusta, a proteranim i raseljenim Srbima nije dozvoljeno da se registruju, kosovski premijer Aljbin Kurti, ali ni međunardni predstavnici, nisu komentarisali.
"Bez tačnih podataka, bez statistike, i odluke neće da budu dobre, a u demokratiji je donošenje političkih odluka veoma važno. Zbog toga sam kao premijer ponosan na posvećenost i zalaganje svih koji su učestvovali u procesu popisa", rekao je Kurti.
Povezane vesti
"Pogledali smo intervjue popisanih. Primetili smo, što je bio i naš cilj, dokaze da upitnik poštuje sve preporuke koje postoje na demokratskoj međunarodnoj sceni kada je demografija u pitanju", rekao je Eduard Jongstra iz UNFPA.
Loš prevod na srpski, pitanja o abortusu...
Koliko se u demokratske vrednosti uklapa i loš prevod na srpski, popisivači koji ne znaju jezik građana koje popisuju, pitanje za žene da li su i koliko abortusa imale, samo su neka od spornih pitanja, na koje su tamošnji Srbi ukazivali. A kao posebno diskriminatorsko, Srbi doživljavaju pitanje o kidnapovanim i ubijenim članovima porodice i uništenju imovne, ali samo za period od 28. februara 1998. do 12. juna 1999. godine.
Zbog svega postoji i bojazan kako će rezultati popisa uticati na njihova prava.
Tanjug/Dopisnistvo KiM
"S obzirom na to da je nerealna brojka, bojim se da će prava biti mnogo manja, ako uzmemo u obzir činjenicu da će to određivati recimo budžet u određenim srpskim opštinama, odnosno u opštinama sa srpskom većinom", istakla je Ivković.
"Da li bi me iznenadilo da se nađe neko rešenje i da se promeni zakon koji bi uticao na još gori položaj Srba? Ne bi me iznenadilo jer je na Kosovu apsolutno sve moguće, naročito kada su u pitanju Srbi", rekao je za Euronews Srbija Ivan Nikolić iz NVO "Komunikacija za razvoj društva".
Na osnovu kosovskog ustava, Srbi trenutno imaju 10 zagarantovanih mesta u kosovskom parlamentu i obavezno jedan ministarski resor.
Na snazi je i zakon o ravnopravnoj upotrebi srpskog i albanskog jezika, zakon o obaveznom zapošljavanju u javnim ustanovama i preduzećima. Da bi se ovi zakoni promenili, bez obzira na broj popisanih, barem za sada, potrebna je dupla dvotrećinska većina, dakle i saglasnost Srba u kosovskom parlamentu.
Povezane vesti
Preporuka za vas
Komentari (0)