Igre 
Nastavljena rasprava u skupštini: Premijer i članovi vlade odgovaraju na poslanička pitanja
Komentari25/07/2024
-08:03
Poslanici Skupštine Srbije nastavili su danas rad, a na dnevnom redu je Deklaracija o zaštiti nacionalnih i političkih prava i zajedničkoj budućnosti srpskog naroda koja je proglašena 8. juna na Svesrpskom saboru u Beogradu kao i više drugih tačaka.
Vanredno zasedanje počelo je u utorak, a na dnevnom redu je ukupno 60 tačaka o kojima se vodi objedinjena rasprava.
Premijer Miloš Vučević rekao je, predstavljajući poslanicima Deklaraciju, da ona predstavlja temelj nacionalne politike kao i da su svi ključni činioci bili uključeni u njenu izradu.
Pred poslanicima je niz sporazuma o zaduživanju, među kojima je i kredit kod banke Poštanska štedionica u iznosu od 42 milijarde dinara za izgradnju nacionalnog stadiona.
Poslanici bi trebalo da raspravljaju i o kadrovskim rešenjima, odnosno biraće se guverner NBS, a za tu funkciju je ponovo predložena Jorgovanka Tabaković. Poslanici treba da izaberu i predsednika Fiskalnog saveta Srbije, a na tu funkciju je umesto Pavla Petrovića, kome je istekao mandat, predložen Blagoje Paunović.
Tanjug/Rade Prelić
Nastavak sednice pratite u našem LIVE blogu:
16.14 Počeo deo sednice posvećen poslaničkim pitanjima
Počeo je je deo sednice posvećen poslaničkim pitanjima. Premijer i članovi vlade odgovaraće na pitanja parlamentaraca do 19.00 časova.
Povezane vesti
Poslanička pitanja postavljaju se svakog poslednjeg četvrtka u mesecu kada parlament zaseda.
13.24 Pauza do 16 sati
Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić proglasila je pauzu do 16.00 casova kada će početi deo sednice posvećen poslaničkim pitanjima, odnosno kada će članovi vlade odgovarati na pitanja parlamentaraca.
13.53 Vesić: Gradimo puteve za ljude - da građani bolje žive i lakše putuju
Srbija ne gradi auto-puteve i brze pruge zbog rudnika nego zbog ljudi, da bi građani bolje živeli i bili bolje povezani, poručio je ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić u Skupštini Srbije. On je istakao da je gradnja brzih saobraćajnica na zapadu zemlje planirana odavno, ali da se tek sa Aleksandrom Vučićem ti planovi i ostvaruju. Na kritike poslanice "Srbija centar" Tatjane Marković da se "infrastruktura pravi za litijum", kao i da se zemlja zadužuje za izgradnju puteva, Vesić je uzvratio da se putevi grade za ljude i da je cilj Vlade Srbije da do 2027. godine izgradi 487 kilometara auto-puteva i brzih saobraćajnica.
"A, ovde smo čuli kako nisu potrebni putevi i kako ne treba da se grade zato što neko drugi pre Aleksandra Vučića, odnosno oni, nisu umeli da ih izgrade. Čuli smo da 22 kilometra autoputa Ruma - Šabac nikome nije potrebno. A, nekoliko godina ranije imali smo neleganu ponudu tadašnjeg gradonačelnika Šapca Zelenovića jednom kanadskom investitoru, koji mu je nudio koncesiju i predlagao da se naplaćuje 9,5 evra u jednom pravcu… Tako su oni zamišljali da grade puteve", rekao je Vesić.
13.51 Vučević: Niko nije lud da truje ljude, sram vas bilo, plašite narod
Povezane vesti
Premijer Miloš Vučević izjavio je danas da nije doneta nikakva odluka ni o rudarenju, ni o eksploataciji litijuma, dodajući da egzistira samo Uredba Vlade Srbije o postojanju prostornog plana posebne namene.
"Niko nije ni blesav, ni lud, da ugrožava bilo koji deo Srbije i da se igra sa sudbinom sopstvenog naroda. Svi dišemo ovaj vazduh i pijemo ovu vodu i niko nema nameru da ide iz Srbije i nameru da je menja, već da je čuva i razvija. Verujem da su nam prirodna bogatstva Bogom dana i na pravi način treba da ih koristimo i razvijamo državu", poručio je Vučević opozicionim poslanicima u Skupštini Srbije.
Premijer je dodao da je moguće imati održiv razvoj, ekonomski razvoj, a da se istovremeno vodi računa o zaštiti životne sredine i zdravlju građana.
"To je dokazano u mnogim državama, to je moguće u Srbiji", istakao je Vučević.
Kako im je poručio, neće da uđe u priču plašenja i "uterivanja straha narodu sa jeftinim parolama", navodeći da je to neodgovorno i neozbiljno.
"Ali bilo bi fer da ste ta pitanja postavljali vašim koalicionim partnerima koji su doveli Rio Tinto, koji su im dali istraživačko pravo, koji su menjali zakone da bi mogli da idu iz istraživanja u eksploataciju", rekao je Vučević.
"Bilo bi fer da kada brinete o zapadnoj Srbiji, kažete, a šta je sa industrijskim otpadom? Šta je u Viskozi 20 godina stajalo, najveći otrov, industrijski otpad? U centru Loznice, fabrike koju su upropastili 2005. godine. Pa kako to ne spomenete? To nije ugrožavalo građane Loznice? Ili zapadne Srbije? Ili cele Srbije? Pa je li nije postao industrijski otpad? Pa nije li to nešto što direktno ugrožava isto i kvalitet zemlje i podzemnih voda i nadzemnih voda i vazduha? Pa kako se toga niste setili, kako tada niste brinuli o zapadnoj Srbiji?", upitao je premijer.
Vučević je upitao kako da to sve nisu spomenuli nego govore kako će neko da truje sopstveni narod.
"Sram vas bilo za to. Niko nije lud da truje svoj narod i da radi protiv svoje države. Sram vas bilo da takve stvari pričate i da konstantno plašite svoj narod. Jedan viče da beže iz države, drugi viče da će biti otrovani, zatrovani, ubijeni. A nama poručujete da ćemo da se kupamo u sumpornoj kiselini. Jel' to je demokratski?", upitao je Vučević.
12.47 Vučević: Srbija daleko jača nego ranije, o tome govore činjenice
Predsednik Vlade Srbije Miloš Vučević rekao je da je Srbija danas daleko jača nego što je bila, da je stanje u prosveti, zdravstvu i odbrani neuporedivo bolje nego ranije kao i da mladi ljudi u mnogo manjem broju odlaze iz zemlje.
Vučević je tokom rasprave u Skupštini Srbije odgovarajući na kritike opozicionih poslanika istakao da oni nisu govorili o dnevnom redu, već da su vreme koristili kako bi iznosili neistine i vređali poslanike vladajuće većine.
"Srbija je danas daleko jača država nego što je bila. Da li je najjača? Nije. Da li treba da bude bolja? Svakako treba. Da li je sve idealno? Nije idealno. Radimo da bude bolje, da bude optimalnije. Ali da uporedite stanje pre ovoga i današnje stanje, nemoguće je bez jasne faktografije, bez brojeva, činjenica", rekao je Vučević.
On je odbacujući tvrdnje poslanika Novog lica Srbije (NLS) Miloša Parandilović da mladi ljudi masovno odlaze iz Srbije rekao da su takvi navodi netačni i zlonamerni.
"Mladi ljudi danas mnogo manje odlaze nego što su nekada odlazili. Migracije su, nažalost ili na sreću, svetski trend na sreću. To ne može nijedna država sprečiti. Ali da pričate da se danas beži iz države glavom bez obzira je pre svega, neodgovorno, neozbiljno, netačno, ali i zlurado", naglasio je Vučević.
On je ocenio da se na taj način suštinski promoviše ideja da ljudi treba da beže iz Srbije.
"Trebalo je da pozovete narod da ostane ovde, pa da se izbori politički da Srbija bude bolje, ako vi verujete da treba da bude bolje ili drugačije od onoga što je danas, a ne da pozivate naroda da beže iz svoje države", rekao je Vučević.
On je naglasio da je danas u Srbiji stanje u zdravstvu, prosveti, odbrani neuporedivo bolje nego što je bilo, ali je kako je rekao i dalje nedovoljno dobro kao što bi želeli.
"Mi želimo da je u Srbiji svaki dan bolje, ali teško je sa vama raspravljati bilo šta argumentovano, jer se niste dotakli dnevnog reda", naglasio je Vučević.
Parandilović je tokom izlaganja tvrdio da mladi ljudi, doktori, profesori odlaze iz Srbije u "stampedu", a pojedinačno je kritikovao i rad predstavnika vlasti.
Tanjug/Rade Prelić
12.40 Đukanović o Deklaraciji
Narodni poslanik SNS Vladimir Đukanović, u objedinjenoj raspravi o tačkama dnevnog reda, govorio je o Deklaraciji o zaštiti nacionalnih i političkih prava i zajedničkoj budućnosti srpskog naroda i izjavio je da se njenim donošenjem potvrđuje koliko su snažni odnosi Srba sa obe strane Drine. Ukazao je da se Republici Srpskoj otimaju nadležnosti i da Srbija mora da se bori da zaštiti Republike Srpske.
Na priče kako će projekat "Jadar" da zagađuje životnu okolinu, podsetio je da je Loznica decenijama imala fabriku viskoze koja je bila veliki zagađivač i naveo da projekat "Jadar" neće toliko trošiti sumporne kiseline.
"Nikakva količina sumporne kiseline neće se toliko trošiti, jer to što se čak i namenilo da se eventualno potroši, daleko je manje nego što trošimo sumpornu kiselinu u poljoprivredi. S obzirom da vršimo đubrenje zemljišta i tu svuda imate sumpornu kiselinu i to u većoj količini nego što bi to ovaj rudnik koristio", rekao je Đukanović.
Tanjug/Rade Prelić
12.35 Mali: Javni dug u Srbiji ispod 50 odsto BDP-a, na računu imamo 744 milijarde dinara
Prvi potpredsednik vlade i ministar finansija Siniša Mali izjavio je u Skupštini Srbije da je osnovni pokazatelj stepena zaduženosti jedne ekonomije odnos javnog duga u odnosu na BDP i ukazao da je u Srbiji u ovom trenutku udeo javnog duga ispod 50 odsto iznosa BDP-a.
"Uprkos svojoj pomoći koju smo pružili i građanima i privredi, uprkos svim investicijama koje sprovodimo već godinama unazad, nama je udeo javnog duga u BDP-u ispod 50 odsto. I to je obećanje koje smo dali, da nikada neće preći 60 odsto", rekao je Mali u raspravi odgovarajući na kritike opozicionih poslanika o zaduženosti javnih finansija Srbije.
Podsetio je da maksimalan udeo javnog duga u BDP-u koji propisan sporazumom u Mastrihtu iznosi 60 odsto i naveo da je prosek u evrozoni 89 odsto. Mnoge evropske zemlje, uključujući i najjače evropske ekonomije, poput Francuske, Španije i Italije, imaju i više od 110 odsto, dodao je Mali.
Ako bi se javni dug gledao na apsolutni način, a ne na relativni, kaže Mali, to bi značilo da su neke od najjačih svetskih ekonomija zadužene i "hiljade milijardi evra". Mali je naveo da Srbija na današnji dan na računu ima 744 milijardi dinara, što je, kako kaže, skoro 10 odsto BDP Srbije i ukazao je da je ekonomska politika države da želi da ima što više novca na računu.
Govoreći o sporazumu sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima refinansiranju starog duga, Mali je naveo da bi Srbija platila taj kredit sa četiri odsto kamate, dok je trenutna referentna kamatna stopa u SAD, kako kaže, 5,5 odsto.
Objasnio je da će Srbija, kako budu kamatne stope padale, dodatno refinansirati javni dug.
"Ali ne možete da kažete da je Srbija prezadužena u uslovima kada nam je javni dug ispod 50 odsto u odnosu na BDP, a kada je prosek evrozone 89 odsto. Kada na računu imate skoro sedam milijardi evra i kada biste taj novac iskoristili, da vratite deo duga, vama bi udeo javnog duga u BDP-u pao ispod 42 odsto", zaključio je Mali.
Očekuje da će Srbija do kraja godine prvi put u istoriji imati investicioni rejting.
"I to je ono što je Srbija uspela da uradi u poslednjih nekoliko godina i to uprkos globalnoj krizi, uprkos svim izazovima sa kojima se suočava ceo svet i cela globalna ekonomija još od 2020. godine i pandemije koronavirusa", ukazao je Mali.
Podsetio da danas Republički zavod za statistiku objavljuje zvaničnu statistiku sa prosečnim primanjima za maj i naveo da će prosečna plata prvi put biti veća od 100.000 dinara.
11.53 Poslanici na početku sednice postavljali pitanja, uglavnom o litijumu i zdravstvu
Poslanici su na početku današnje sednice postavljali pitanja izvršnoj vlasti koja su se najčešće odnosila na eksploataciju litijuma u Srbiji, ali i pitanja koja se odnose na zdravstvo. Predsedavajuća Marina Raguš najavila je da će poslanici priliku da postavljaju pitanja predstavnicima vlade imati i danas posle podne od 16.00 do 19.00 časova.
Poslanik Milija Miletić sa liste SNS, a koji dolazi iz opštine Svrljig, postavio je pitanje ministru zdravlja Zlatiboru Lončara o zakonu o hitnoj pomoći.
"Tiče se toga da veliki broj naših malih domova zdravlja nema službu hitne pomoći. Okvirom tog zakona je predviđeno na koji način i kako da se definiše služba hitne pomoći u svakoj lokalnoj sampravi, u svakoj opštini", rekao je Miletić i ocenio da je takav zakon neophodan.
Slobodan Petrović iz stranke Srbija centar pitao je koliko timova ima Zavod za urgentnu medicinu u Beogradu i da li je taj broj dovoljan u odnosu na broj stanovnika. Poslanica Zeleno-levog fronta Marina Mijatović pitala je da li u Srbiji postoje usvojeni protokoli za vođenje trudnoće i porođaja, tvrdeći da na na sajtu Ministarstva zdravlja, iako postoji sekcija koja se zove dokumenti, ne može da se pronađe dokument koji govori o strategiji i protokolima koji se tiču vođenja trudnoće. Ona je ukazala da je ženama važno da imaju informaciju kako funkcionišu klinike za ginekologiju i akušerstvo. Pitala je i koliko ima ukupno lekara na specijalizaciji za ginekologiju i akušerstvo uključujući i volontarske specializacije.
Tanjug/Rade Prelić
Poslanica Ekološkog ustanka Danijela Nestorović pitala je Ministarstvo za zaštitu životne sredine da li je nacrt studije o proceni uticaja na životnu sredinu u projektu Jadar, u skladu sa Ustavom Srbije, tvrdeći da je sama kompanija koja ga je izradila rekla da nije u skladu sa propisima Srbije. Postaviila je i pitanje Ministarstvu rudarstva i energetike zašto još nemamo strategiju upravljanja mineralnim resursima, s obzirom na to da zaključujemo Memorandum o razumevanju o strateškim sirovinama.
Poslanik Demokratske stranke Nenad Mitrović rekao je da su najveći proizvođači litijuma Australija, Čile i Kina, pa je predložio vladi i predsedniku da organizuju putovanje pedesetak ljudi u Australiju, da idu da vide tehničke standarde u tim rudnicima.
Irena Živković iz Stranke slobode i pravde pitala je kada će biti objavljeni podaci o poslovanju Zi Đina i o količinama koje ta kompanija izvozi iz Srbije i koji interes ima Srbija što Zi Đin, kako tvrdi, izvozi koncentrat, a ne finalni proizvod.
Poslanik Mi glas iz naroda Branko Pavlović pitao je Ministarstvo pravde kada će vlada izaći sa sveobuhvatnim merama rešavanja pitanja materijalnog statusa sudija i svih drugih zaposlenih u pravosuđu.
10.00 Nastavljena sednica Skupštine Srbije
Poslanici su oko 10 časova nastavili raspravu. Na dnevnom redu je 60 zakonskih predloga.
Komentari (0)