"Dijalog tamo gde ne treba da bude - u ćorsokaku": Da li treba menjati format pregovora Beograda i Prištine?

Komentari

Autor: Euronews Srbija

08/07/2024

17:39

Euronews TV

veličina teksta

Aa Aa

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i kosovski premijer Aljbin Kurti nisu se ni sastali pre dve nedelje u Briselu, jer je Kurt je zatražio da Vučić je ispuni tri uslova. To su primena Briselskog sporazuma iz februara prošle godine i aneksa o implementaciji, odnosno Ohridskog sporazuma, izručenje Milana Radojčića kosovskim vlastima zbog napada u Banjskoj i povlačenje takozvanih rezervnih pisama, koja su, kako navodi, usmerena protiv Briselskog sporazuma.

O tome da Priština ne odstupa od svog stava svedoče i susreti glavnih pregovarača Petra Petkovića i Besnika Bislijimija, jer pomaka u dijalogu nema. A sudeći prema izjavi predsednika kosovske skupštine Glauka Konjufce, malo je izvesno da će se situacija promeniti.

"Kao institucije, mislim da ostajemo jedinstveni po pitanju ova tri uslova. Prvo, potreban je potpis, a Srbija je zauzela stav da ne potpiše i ne sprovodi sporazum, dok je za Kosovo taj sporazum bio povoljan. Srbija nije potpisala sporazum, a bez potpisivanja nema sprovođenja i nastavka dijaloga u Briselu, kao što je gospodin Kurti rekao. Drugi uslov je izručenje zločinca Radoičića koji je priznao krivicu, a on je na slobodi u Srbiji. Ima državnu zaštitu i prema njemu se postupa kao da je napravio lakši saobraćajni prekršaj. Treće, pismo Brnabićeve - kaže da će Srbija klauzule Briselskog sporazuma sprovoditi tako što će birati koje želi, a koje ne, što je posebno zadalo udarac sporazumu", rekao je predsednik kosovske skupštine Glauk Konjufca.

Drecun: Kako da verujemo Prištini?

Nakon serije neuspelih susreta u Briselu, Kurtijevih zahteva i insistiranje na priznanju, nameću se pitanja šta će biti sa dijalogom i ima li ovaj format smisla. Predsednik odbora za odbranu i unutrašnje poslove, Milovan Drecun, komentarišući Konjufcinu izjavu, rekao je gostujući na Euronews Srbija da se po tome što govori vidi da nema prostora za bilo kakav napredak.

"On govori o tome da Beograd nije potpisao ovaj francusko-nemački predlog sporazuma, to je taj njihov zahtev formalizacije, ali nisu ga ni oni potpisali, koliko se sećam. A drugo, potpisan je od strane Prištine svojevremeno Briselski sporazum 2013. godine, pa nema njegova implementacije. Kurti govori o tome da je potrebna dobra vera, bez potpisa od strane Beograda nema kod njih dobre vere, a gde je onda dobra vera kod nas? Kako da verujemo uopšte Prištini koja uzima ono što im se prohte? Oni su tako uzeli iz Briselskog sporazuma iz 2013. godine ono što su želeli. Ovde je, zahvaljujući i posrednicima iz EU, ali prvenstveno vodećim državama Zapada, Kvinte okrenuta situacija potpuno naopako zato što je početak razgovora sa režimom Albina Kurtija bio takav da je pitanje Zajednice srpskih opština postavljeno kao prethodno. Prvo da se formira ZSO u skladu sa dogovorom iz 2013. i principima 2015, a onda da se razgovara o drugim pitanjima", rekao je Drecun.

Euronews TV

Kako je dodao, Kurti je uspeo da nametne, i to uz podršku tih vodećih zapadnih država, princip reciprociteta i da "ZSO svede na neko tek tamo drugorazredno ili trećerazredno pitanje, a da zahteva da se prvo izrazi priznanje od strane Beograda".

"Dakle, on je uslovio Beograd: priznajte lažnu državu Kosovo, ne da bismo formirali, nego da bismo razgovarali o ZSO. Francusko-nemački predlog sporazuma takođe polazi od te pretpostavke. Prvo ide de fakto priznanje, a onda se razgovara o formiranju ZSO ili opština sa srpskom većinom. Međutim, taj predlog sporazuma otišao je korak dalje u korist Prištine, a on je izašao iz statusno-neutralnog okvira. Taj statusno-neutralni okvir je od početka dijaloga sa Prištinom, to je potvrđeno i od strane Evropske unije", rekao je Drecun i dodao:

"Dakle, nisu bili razgovori između dve države, nego između Beograda i Prištine, ili kako oni kažu, Srbije i Kosova, ne između dve države. Ovaj francusko-nemački predlog sporazuma polazi kao osnovu, ima zapravo Kosovo kao državu. I zato nema mogućnosti da se izvrši napredak. Kurti traži od Beograda ono što zna da Beograd ne može da uradi i neće da uradi. I tom služi kao nekako opravdanje, zato što nema nastavka dijaloga".

Kaže da Kurti želi još jedan mandat, te da bi izgubio deo biračkog tela ako bi pokazao bilo kakvu "popustljivost prema Beogradu, prema srpskom narodu na KiM, pogotvo na severu".

"On želi da pokaže da je nepopustljiv, da je čovek od reči da ono što je obećao na početku, da će ispuniti u predizbornoj kampanji, obećavao da će integrisati sever Kosova i da neće formirati ZSO. On sada istrajava na tom stavu, da bi rekao kako je dosadan i kako sa pojačavanjem te antisrpske retorike i stvaranjem prave antisrpske mržnje zapravo pridobija, posebno mlađu populaciju među Albancima. I to mu je neki garant da će na narednim izborima da dobije, da prođe jako dobro i da ima povoljan rezultat. I dokle god ne prođu ti izbori, neće uraditi ni jedan korak koji bi vodio ka formiranju ZSO", smatra Drecun.

"Odgovornost snose sve tri strane"

Što se same situacije na terenu tiče, kako izveštava reporterka Euronews Srbija, zaista se ne vidi nikakav pomak, niti postoje očekivanja da će se uopšte dijalog nastaviti ili bar da će imati konkretne rezultate. Kosovske vlasti se sada trenutno bave mnogo nekim drugim temama, kao što su izbori u Francuskoj izbori u SAD-u, kao što je pokušavanje da se ponovo nađu na listi kandidata za prijem Saveta Evrope.

Euronews TV

Da su pregovori Beograda i Prištine došli zapali u ćorsokak, mišljenja je novinarka sa Kosova i Metohije, Ana Marija Ivković.

"Dijalog se nalazi u ćorsokaku, onde gde nikako nije trebalo da se nađe posle 10 godina koliko traje dijalog posle prvog Briselskog sporazuma. Odgovornost za to, rekla bih, snose sve tri strane, s tim što mislim da ipak najveću dozu odgovornosti snosi međunarodna zajednica koja, očigledno, nije uspela da uradi ono što je bilo na njima, iako se nazivaju samo posrednicima", rekla je Ivković za Euronews Srbija.

Na pitanje šta je međunarodna zajednica mogla da uradi kada je u pitanju dijalog Beograda i Prištine, Ivković odgovara da je mogla da zauzme drugačiji stav.

"Dakle, jednostavno, videli smo od početka da nije dovoljno pozivati, kako oni to rade, dve strane na dijalog i insistirati isključivo na tome, dok se na terenu događaju stvari koje ne mogu da se reše vrlo brzo i koje nanose štetu lokalnoj zajednici. Međunarodna zajednica je mogla da uradi više, sigurna sam. Zašto nije i zašto nije preduzela rigoroznije korake, rekla bih, pre svega, prema Prištini i to je nešto što bi oni trebalo najzad objasne, ali ono što je sigurno jeste da ovaj format dijaloga očigledno ne funkcioniše i da nešto mora da se promeni", kaže.

Kako je dodala, moralo bi sve da se vrati na "fabrička podešavanja" i da se ponovno krene u rešavanje pitanja koja su od interesa za lokalnu zajednicu.

"Zaokret se video u dijalogu, u negativnom smislu, po dolasku sadašnjeg kosovskog premijera Aljbina Kurtija i deluje mi da jednostavno međunarodna zajednica nije učinila dovoljno da predupredi stvari koje su se događale na terenu. Imamo činjenicu da smo imali prošle godine upad specijalaca u opštinske zgrade, imamo situaciju sa specijalcima na severu, koji su se rasporedili, da podsetimo javnost mnogo pre Banjske, imamo situaciju sa eksproprijacijom, sa merom u vezi sa dinarom. Dakle, to su sve stvari koje nisu smele da se dogode i koje su uticale na to da se stvari ogroman jaz i ogromno nepoverenje srpske zajednice prema kosovskoj vladi i da građane natera da prosto razmišljaju o tome da ovde nema budućnosti", navela je ona.

Na pitanje ima li šanse da se dijalog nastavi budući da je Kosovo u izbornoj godini, Ivković odgovara:

"Iz ove perspektive i s obzirom na ono što se događalo poslednje dve, dve i po godine od dolaska Kurtija na vlast deluje mi da je sad ključna stvar promeniti jednog od glavnog pregovarača a to je sam kosovski premijer. On nije imao sluha za ono što su posledice onih odluka koja je donosila kosovska vlada mimo dijaloga. Deluje mi da je to sada jedan od ključnih koraka. Sad, da li će to tako biti, da li će se nešto promeniti ukoliko on ne bi bio glavni pregovarač, ostaje da vidimo ali je činjenica da zaista od njegovog dolaska postoje stvari koje su do te mere bile negativne prema srpskoj zajednici, da su te stvari dovele u pitanje čitav proces dijaloga", navodi i zaključuje:

"Mi sada možemo da postavljamo pitanje da li uopšte vredi formirati ZSO kada imate odluku o dinaru, kada imate situaciju gde je eksproprisano zemljište nelegalno. Dakle, sud je potvrdio da je ta zemlja oteta. To su sve stvari koje sada teraju na pomisao da pitanje koliko sad sve ono što je dogovoreno ima smisla uopšte sprovesti".