Čija je imovina u BiH? Ambasada SAD se poziva na O'Brajena, a predsednik Srbije na Dejton

Komentari

Autor: Euronews Srbija

13/06/2024

16:00

Euronews Srbija

veličina teksta

Aa Aa

Svesrpski sabor, održan protekle subote u Beogradu i dalje izaziva brojne reakcije, i to ne samo u regionu već i šire. Dane nakon Sabora obeležila je tako višednevna polemika, pre svega Američke ambasade u Sarajevu i predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

Podsetimo, Vlade Srbije i Republike Srpske usvojile su u subotu u Beogradu, u okviru Svesrpskog sabora, Deklaraciju o zaštiti nacionalnih i političkih prava i zajedničkoj budućnosti srpskog naroda, u kojoj se konstatuje da srpski narod predstavlja jedinstvenu celinu, da je kroz istoriju imao više država sa različitim nazivima, kao i da polaže pravo da baštini svoju bogatu tradiciju. Deklaracija sadrži 49 zaključaka, stavova i ciljeva koje je u dobroj veri i u cilju očuvanja mira, stabilnosti, nacionalnog, kulturnog i verskog identiteta, kao i u cilju intenziviranja i produbljivanja saradnje i međusobne zaštite usaglasio Svesrpski sabor srpskog naroda Srbije i Srpske.

Međutim, pojedini zaključci "zaparali su uši" Američkoj ambasadi u Sarajevu. Naime, na društvenoj mreži Iks oglasila se Američka ambasada u Sarajevu, koja je pre svega oštro kritikovala neke od zaključaka koji su usvojeni na tom Saboru, tvrdeći da one nisu nikakva odbrana Dejtonskog sporazuma i posebno su kritikovane izjave Milorada Dodika i Nenada Stevandića koji su pominjali razdruživanje Republike Srpske. Američka ambasada u Sarajevu je tada saopštila da Republika Srpska nije država i da to ne može ni biti i da može postojati samo u okviru Bosne i Hercegovine.

Bilo je i još drugih reagovanja, pre svega zvaničnika u Bosni i Hercegovini koji su oštro napadali deklaraciju i ono što se dogodilo u subotu u Beogradu, ali se u polemiku u jednom trenutku uključio i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, najavljujući da će odgovoriti Američkoj ambasadi, što je i učinio, objavivši video na Instagramu. U jednom podužem obraćanju u kome se praktično direktno obraća Američkoj ambasadi i to je naslovio sa "poštovani američki partneri", predsednik Srbije je rekao:

"Moje prvo pitanje za njih je kako, gde i od kada negde piše da imovina pripada centralnim vlastima, a ne entitetima. Naime, članom 3.3 Ustava BiH, aneks četvrti Dejtonskog sporazuma, predviđeno je da sve državne funkcije uvlašćenja koja nisu izričito dodeljene institucijama BiH pripadaće entitetima. A članom 3.1 navedene su nadležnosti institucija BiH, spoljna politika, spoljnotrgovinska politika, carinska politika, monetarna politika, finansiranje ustanovi međunarodnih obaveza BiH, politika useljavanja, izbeglica i azila, sprovođenje krivičnih zakona, odnosi s Interpolom, međunarodna komunikacija, saobraćaj između entiteta i kontrola vazdušnog saobraćaja. Kao što se vidi, nigde se ne pominju ni javna imovina, ni javna svojina, te vas molim da mi konkretno odgovorite kako ste došli do zaključka i na osnovu čega i kog akta da imovina pripada centralnim vlastima, a ne entitetima?", rekao je Vučić.

"Ambasadori nemaju prava da se mešaju"

Premijer Republike Srpske Radovan Višković izjavio je da ambasadori nemaju pravo da se mešaju u unutrašnje stvari jedne zemlje, bez obzira na to iz koje zemlje dolaze.

Komentarišući odgovor ambasade SAD u Sarajevu na pitanja predsednika Srbije Aleksandra Vučića, pri čemu je iz ambasade saopšteno da ''nema potrebe za ponovnim razmatranjem pravne istorije i sudskih presuda" u vezi sa pitanjem nadležnosti centralnih vlasti i entiteta u BiH, Višković je rekao da je ''očito'' da je BiH protektorat.

''Više je nego jasno da oni smatraju da BiH nije suverena. Iako se uvek u nekim izjavama pozivaju upravo na suverenost, oni sami ruše tu suverenost. Ako je to suverena zemlja, oni ne mogu davati takve izjave koje su u suprotnosti sa Ustavom ove zemlje'', rekao je Višković.

Američka ambasada jeste odgovorila na ovo pitanje Aleksandra Vučića, ali ovaj put ne preko društvenih mreža, već su lokalnim medijima u BiH saopštili da neće ponovo da razmatraju pitanja za koja kažu da već imaju sudske presude koje se odnose na državnu imovinu. I oni u ovom saopštenju ukazuju i na izjavu pomoćnika američkog državnog sekretara Džejmesa O'Brajena iz februara ove godine u kojem on kaže da polazna tačka mora biti da imovina pripada državi, odnosno državi Bosni i Hercegovini.

Inače, cela priča o imovini stara je skoro 20 godina. Naime, postoji nekoliko odluka Ustavnog suda Bosne i Hercegovine koji navodi da su šume, reke, poljoprivredno zemljište državna imovina i da se moraju regulisati državnim zakonom, ali je državna imovina u Bosni i Hercegovini još od 2005. pod zabranom raspolaganja odlukom tadašnjeg visokog predstavnika Pedija Ešdauna. On je tada naložio da se imovina ne sme prodavati sve dok parlamentarna skupština Bosne i Hercegovine ne donese novo rešenje o raspolaganju imovinom.

Prošle godine je Republika Srpska pokušala da usvoji svoj zakon o nepokretnoj imovini Republike Srpske u kojem se navodi da sva imovina pripada entitetima, ali je Ustavni sud Bosne i Hercegovine stavio van snage taj zakon i ta pravna situacija, evo, traje sve do danas, a ova polemika nastavak je toga.

Latinović: Smetaju formulacije koje Srbija daje

Nekadašnja ambasadorka Srbije Branka Latinović, smatra da zapadu u vezi sa Dejtonskim sporazumom smetaju formulacije koje Srbija daje u javnosti i kroz deklaraciju usvojenu na Svesrpskom saboru prema kojima se Srbija postavlja kao zaštitinik Dejtonskog sporazuma.

Ističe da je za nju razumljivo da se SAD pozivaju na O'Brajena i njegovo tumačenje Dejtonskog sporazuma i ustava BiH kada se govori o imovini, jer je on i učestvovao u pisanju tih dokumenata. Pitanje imovine za nju je sada izbilo u prvi plan ne samo zbog tumačenja Dejtonskog sporazuma.

"Mislim da su interpretacije sporne i moj utisak je da se Srbija želi nametnuti kao jedan promotor zaštite Dejtonskog sporazuma, što je jedna pojačana ambicija, imajući u vidu da je Srbija, odnosno tadašnja Srbija i Jugoslavija, zajedno sa Hrvatskom i Bosnom i Hercegovinom, bila jedan od učesnika pregovora. Znači, bila je više u poziciji da je davala saglasnost, odnosno pregovarala o tekstu koje je ponudila druga strana, ta strana je bila SAD, u saradnji sa ostalim članicama Kontakt grupe... To što se kaže da je Srbija zaštitnik Dejtonskog sporazuma, mislim da je to ono što je zasmetalo pre svega SAD-u, a i drugima", rekla je za Euronews Srbija Latinović.

Komentarišući Vučićev intervju Dnevnom avazu u kojem je naveo da je "na Balkanu bolje bez mešanja stranaca, odnosno ukoliko se sami budemo dogovarali", Latinović kaže da je to lepa poruka i da bismo svi želeli da je to tako.

"Ali nažalost i toliko godina i decenija nakon onoga što se dešavalo na prostoru nekadašnje Jugoslavije, mi još uvek nemamo završene priče o svim otvorenim pitanjima", rekla je Latinović.

Više o ovome pogledajte u videu ispod: