Igre 
"Moćna politička poruka regionu": Zapadnom Balkanu šest milijardi evra od EU, ali samo ako preduslovi budu ispunjeni
Komentari25/04/2024
-14:30
Evropski parlament odobrio je uspostavljanje Instrumenta za reformu i rast za Zapadni Balkan. Time bi se regionu, uključujući i Srbiju, omogućila finansijska pomoć od šest milijardi evra i to u periodu od 2024. do 2027. godine. Ovaj instrument mnogi u EU nazivaju "moćnom političkom porukom regionu" da ga EU želi u svojim redovima. S druge strane, zemlje su u obavezi da sprovode određene reforme kako bi novac uopšte legao na njihove račune.
Za usvajanje usaglašenog teksta, koji je rezultat međuinstitucionalnih pregovora o instrumentu, glasalo je 517 od 603 poslanika EP, 56 je bilo protiv, a 30 je bilo uzdržano.
"Sledeći koraci jasno nisu ovde u Evropskom parlamentu, nego će se pre svega događati upravo u šest država Zapadnog Balkana, pa tako i u Srbiji, koje treba na jedan strukturiran način da sprovedu reforme koje su važne u različitim sektorima, koje se tiču i vladavine prava. To će se događati jasno u direktnoj komunikaciji sa Evropskom komisijom i zbog toga smatram da je to i sa ovog evropskog nivoa jedan važan korak koji će moći da doprinese boljem dijalogu i koji će moći da doprinese snažnim mehanizmima koje će Evropska komisija, ali i ostale evropske institucije imati na raspolaganju u tom kontekstu", rekao je za Euronews Srbija evropski poslanik Karlo Resler.
Resler kaže da Srbija ima najnižu stopu usklađenosti spoljne politike sa EU, kao i da je dogovoreno da sredstva neće odlaziti državama koje se ne mogu pridržavati barem minimuma zajedničke politike.
"Bilo je upravo to pitanje usklađenosti šest država Zapadnog Balkana, a bez nekakve dileme, nije nekakva tajna, Srbija je tu država koja ima najnižu stopu usklađenosti sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU. Smatrali smo da bi bilo nepošteno, da ne bi bilo pametno, niti mudro da novac, sredstva evropskih poreskih obveznika odlaze na one aktivnosti, odlaze na one države koje se ne mogu pridržavati niti minimuma nekakve zajedničke politike, pogotovo u ovakvim okolnostima kakve su danas", rekao je on.
Todorović: Vidimo da EU na još jedan način pokazuje da je sve ovo jedan deo postepene integracije
Objašnjavajući za Euronews Srbija koje reforme će biti prioritet, Marko Todorović iz Centra za evropske politike kaže da će prioritet biti reforme u oblasti vladavine prava i socioekonomske reforme.
"Tu vidimo najveću razliku u odnosu na dosadašnje pretpristupne fondove koje smo dobijali iz takozvanih IPA fondova gde je novac legao na naše račune bez obzira na to da li su određene reforme sprovedene. Sada, ovaj finansijski podsticaj je veoma značajan ali za njega se zahteva jasnost sprovođenja određenih reformi kako bi taj novac stizao zapravo državama kandidatima", rekao je Todorović.
Povezane vesti
Ono što je značajna novina jeste što će se sada, odnosno od ove godine, primenjivati i izveštaj o vladavini prava koji je do sada primenjivan samo za države koje su već u EU.
"Sada vidimo da EU na još jedan način pokazuje da je sve ovo jedan deo postepene integracije, ubrzane i svakako drugačije od one koje smo viđali prethodnih godina. Činjenica je da, pored godišnjih izveštaja Evropske komisije, imaćemo i posebne izveštaje koje se bave samo vladavinom prava. Pomoći će evropskim institucijama da odrede kojoj državi i u kojoj meri finansijska pomoć treba da legne i u kom trenutku", dodao je on.
Govoreći o usklađivanju sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU, Todorović na pitanje da li sankcije koje Srbija nije uvela Rusiji mogu da budu jedan od uslova za dobijanje novca, Todorović kaže "apsolutno". Ipak, kako ističe ne govori se o punoj usklađenosti, već o "minimalnom zajedničkom sadržocu".
"Ipak to ostavlja određeni prostor za manevar u političkom smislu, ali ono što je činjenica jeste da Srbija u svakom slučaju, ukoliko želi da napreduje na putu ka evropskim integracijama, od nje se očekuje da se uskladi i u domenu zajedničke spoljne i bezbednosne politike. Tako da ovo nije ništa novo, a sada se daje i finansijski podsticaj. Tako da ovo je zapravo konkretno jedan potencijalan problem za Srbiju", rekao Todorović.
Kako dodaje, ovo nije neka vrsta zamene za procese u integraciji.
Na pitanje znamo li pod kojim ekonomskim uslovima se dobijaju zajmovi, Todorović ističe da se zapravo za Srbiju zadužuje Evropska komisija.
"Tako da ona svakako dobija mnogo bolje uslove na tržištu nego što bi i jedna Srbija ili Crna Gora mogla da se zaduže. Dakle, zajmovi su dosta, kako bih rekao, sa pristupačnim kamatnim stopama, i to je četiri milijarde, dok su dve milijarde grantovi koji svakako predstavljaju bespovratnu vrstu podrške", rekao je on.
Povezane vesti
Komentari (0)