"Desilo se ono što piše u aneksu iz Ohrida": Izmenjeno Poglavlje 35 - kakve sada obaveze stoje pred Srbijom na putu u EU

Komentari

Autor: Euronews Srbija

23/04/2024

16:08

Euronews TV

veličina teksta

Aa Aa

Ministri spoljnih poslova zemalja članica Evropske unije (EU) usvojili su izmene i dopune Poglavlja 35 u pristupnim pregovorima sa Srbijom. Izmene se odnose na obaveze Beograda koje proizilaze iz sporazuma postignutih sa Prištinom u Briselu i Ohridu prošle godine, a prema oceni stručnjaka ovo nije ništa "novo" i "nanajavljeno" jer se o ovome govorilo i nakon samog usvajanja Ohridskog sporazuma u martu 2023. godine.

Evropska komisija i Evropska služba za spoljne poslove (EEAS) u februaru su, podsetimo, predali predlog kojim bi obaveze iz Sporazuma o putu ka normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, kao i aneks njegove primene, usaglašen u Ohridu, formalno postale sastavni deo pregovaračkog procesa o članstvu Srbije u EU. To je ostavilo još samo jedan korak, a nakon što je i Savet ministara EU odobrio ovaj tekst, on će zvanično biti upućen Beogradu kao tekst pregovaračke pozicije EU za poglavlje 35.

"Obe strane su prihvatile da će njihove odgovarajuće obaveze koje proizilaze iz Sporazuma o putu ka normalizaciji postati sastavni deo njihovih puteva ka evropskim integracijama. Aneks o implementaciji zaključen u martu 2023. godine u Ohridu takođe odražava ovu posvećenost strana", naveo je u ponedeljak portparol Evropske komisije Peter Stano.

Stano je dodao da će, u skladu sa tim, biti ažuriran i dnevni red sledećeg sastanka Specijalne grupe za normalizaciju za Kosovo.

"Moram prvo reći da se nije desilo nešto krucijalno. Desila se dopuna postojećeg teksta Poglavlja 35 od strane Evropskog saveta, ali ta dopuna je već i najavljena kako od strane predsednika republike, više puta, prvi put nakon prihvatanja tog Ohridskog aneksa, a i u samom ohridskom aneksu stoji da će Evropski savet doneti izmenu Poglavlja 35 kako bi se obaveze iz tog sporazuma i iz aneksa prosto implementirale u daljem procesu evropskih integracija. To je jedna od tačaka. Znači, sama izmena se sastoji od jedne rečenice koja kaže da će Srbija u procesu pridruživanja morati da ispunjava odredbe iz tog sporazuma", rekao je za Euronews Srbija koordinator Nacionalnog konventa o EU za Poglavlje 35 Dragiša Mijačić.

Šta je dogovoreno u Briselu i Ohridu?

Imamo dogovor, izjavio je evropski šef diplomatije Žozep Borelj, nakon pregovora sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i kosovskim premijerom Aljbinom Kurtijem prošle godine. Istakao da će Brisel nadzirati poštovanje dogovora, jer je on sada deo pregovaračkog okvira Srbije i Kosova na njihovom putu ka članstvu u EU, a da će nepoštovanje dogovora imati posledice.

Srbija i Kosovo su 27. februara 2023. postigli sporazum o putu ka normalizaciji odnosa, dok je mesec dana kasnije u Ohridu usaglašen i Aneks primene ovog dogovora. Reč je o sporazumu koji je sporan u određenim delovima i za Beograd i Prištinu, a obe strane su se u više navrata na neki način i odnosile kao da nije prihvaćen u potpunosti.

Između ostalog, u sporazumu iz februara u tački 4, koja je posebno sporna za Beograd, navodi se da se Srbija neće protiviti članstvu Kosova u bilo kojoj međunarodnoj organizaciji. Srpska strana je u više navrata naglašavala da prihvatanje članstva Kosova u Ujedinjenim nacijama ne dolazi u obzir.

"Ako vi stavite u to da je članstvo Kosova u UN deo poglavlja 35, onda nam je jasno da ne želite Srbiju. Ne verujem da je to moguće i prosto mislim da takvu odluku neće doneti", rekao je Vučić 1. decembra. Nekoliko dana kasnije izjavio je da "mogućnost postoji" da se dese promene u poglavlju jer neki to snažno žele.

U sporazumu, u još jednoj spornoj tački - tački 2 - navodi se da će obe strane poštovati pravila UN koja se tiču suvereniteta, poštovanja nezavisnosti, autonomije i teritorijalnog integriteta, prava na samoopredeljenje, zaštitu prava manjina i nediskriminaciju.

U članu 10 podseća se na obavezu da se ispuni sve što je ranije dogovoreno u dijalogu, eksplicitno se ne navodi osnivanje Zajednice srpskih opština, iako su evropski zvaničnici u više navrata naveli da je to korak koji Priština mora da ispuni.

"Desilo se ono što piše u tački 3 aneksa"

Uvršavanje u Ohridski sporazum je nešto što je predviđeno samim aneksom, kaže Mijačić.

"Tačka tri kaže da će da se desiti upravo ovo što se desilo, da će Ohridski sporazum da uđe u Poglavlje 35. Srbija je nezadovoljna zato što nije formirana Zajednica srpskih opština. Negde je obećano, više usmeno nego pismeno, da će to biti prva tačka koja će se realizovati u procesu implementacije tog Ohridskog aneksa i sporazuma o putu ka normalizaciji. To se, nažalost, nije desilo. Prva tačka je došla vezana za međunarodnu afirmaciju Kosova kroz članstvo u Savetu Evrope i to vidimo da se ovih dana jako puno stvari dešava u tom pravcu. I iz tog nezadovoljstva Srbije ide i nezadovoljstvo zašto se ova tačka vezana za Ohridski aneks ubacila u Poglavlje 35", rekao je on.

On, međutim, ističe i da je propuštena jedna šansa da se ažurira trenutno Poglavlje 35 koje ima prelazna merila koja su, kako dodaje, "zastarela" ili od ranije nisu formulisana.

"Prosto neka su od njih nemerljiva. Mi smo negde očekivali da će Evropski savet da ažurira prethodna merila i da postavi nešto značajnije vezano za Ohridski sporazum, tj. sporazum u putu ka normalizciji, Ohridski aneks. Na kraju se desila samo jedna rečenica da će Srbija morati da implementira te preuzete obaveze", rekao je on.

Beograd i Priština vode dijalog o normalizaciji uz posredovanje Evropske unije od 2011. godine, a dve godine kasnije, tačnije 19. aprila 2013. godine parafiran je prvi Briselski sporazum. U decembru 2021. godine su otvorena četiri nova poglavlja u okviru Klastera 4 (Zelena agenda i održiva povezanost) i od tada nema napretka. Srbija je ponovo zastala na svom evropskom putu sa 22 otvorena poglavlja i dva zatvorena.

Miloš Pavković iz Centra za evropske politike objašnjava da sada na neki način Ohridski sporazum dobija pravnu osnovu, barem sa strane EU.

"Pošto ni Srbija ni Kosovo nisu potpisali, nisu ga na neki način uveli u svoj pravni sistem, pa je EU to uradila na način da ga unese u pregovarački okvir za Srbiju za poglavlje 35", rekao je on ranije za Euronews Srbija.

Kako ističe, u samom Ohridskom sporazumu je predviđeno da se on na neki način prenese i u put ka članstvu za Srbiju i za Kosovo. Pošto Kosovo još nema pregovarački okvir, jer nije dobilo ni status kandidata, Pavković smatra da će se za Prištinu "naći nekakav mehanizam kojim bi se osiguralo da i oni implementiraju dogovoreno".

"U trenutku kada kandidatura Kosova dođe na agendu Saveta, oni će verovatno gledati progres u napretku i na osnovu toga će doneti odluku o davanju zelenog svetla za kandidaturu, a kasnije kada dođe u budućnosti do pregovora, prilikom usvajanja pregovaračkog okvira za Kosovo će se uključiti i u njihov pregovarački okvir Ohridski sporazum i sve ostale sporazume koje od tada budu dogovoreni", zaključuje Pavković.