Igre 
Vučić na sednici SB UN o KiM: Ispunili smo teške obaveze iz Briselskog sporazuma, a ZSO posle 11 godina nije na vidiku
Komentari22/04/2024
-16:15
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas na sednici Saveta bezbednosti u Njujorku, na kojoj je predstavljen redovni šestomesečni izveštaj generalnog sekretara UN Antonia Gutereša o radu Misije UN na KiM, da je Srbija ispunila sve teške obaveze iz Briselskog sporazuma, ali da ni posle 11 godina formiranje Zajednice srpskih opština nije ni na vidiku.
"Dozvolite mi pre nego što pređem na izveštaj o kome danas govorimo, da vas podsetim da je 19. aprila bilo tačno 11 godina od kada je u Briselu usvojen najvažniji sporazum između Beograda i Prištine na putu ka normalizaciji odnosa. Jedan od potpisnika bila je i Evropska unija i 11 godina kasnije iako su Srbi ispunili sve teške obaveze iz pomenutog sporazuma, ZSO i njeno formiranje nisu ni na vidiku", rekao je Vučić u svom obraćanju, nakon što je specijalna predstavnica generalnog sekretara UN i šefica UNMIK-a Karoline Zijade predstavila izveštaj.
Kako je rekao, 11 godina slučajne ili namerne nesposobnosti Evropske unije da kao garant tog sporazuma stvari pomeri sa mrtve tačke.
"Naravno, to je rezultiralo onim što danas možemo da nazovemo kontinuiranim pravnim nasiljem i fizičkim maltretiranjem srpskog stanovništva na Kosovo i Metohiji", istakao je Vučić.
Predsednik je zahvalio generalnom sekretaru UN Guterešu na posvećenosti da ispuni mandat UNMIK-a kao što je naglašeno i istaknuto u Rezoluciji 1244.
"I stoga dok ovaj izveštaj možda u potpunosti ne obuhvata ozbiljnost situacije na terenu, on činjenično dokumentuje skoro sve značajne događaje tokom perioda izveštavanja i ovo je veoma važno za države članice", rekao je Vučić.
Istakao je da će, da bi se steklo obuhvatnije razumevanje tog izveštaja, ukazati na određene kritične tačke koje bi mogli da razmotre.
"Ukidanje dinara na KiM - kulminacija etnički motivisane kampanje protiv Srba"
Mera ukidanja upotrebe dinara na Kosovu i Metohiji predstavlja kulminaciju etnički motivisane, promišljene kampanje, koju privremene prištinske institucije vode protiv Srba na KiM, ocenio je Vučić. Predsednik Srbije je to izjavio u Njujorku tokom svog izlaganja na sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija (SB UN), nakon što je specijalna predstavnica generalnog sekretara UN i šefica UNMIK-a Karoline Zijade predstavila izveštaj.
"Izveštaj o radu UNMIK-a koji je danas pred nama razmatra se mesec i po dana od kada je SB UN 8. februara održalo posebnu sednicu o situaciji na Kosovu i Metohiji. Da podsetim, ova hitna sednica održana je po podnesku Republike Srbije", rekao je Vučić.
FoNet/United Nations/UN Web TV
On je dodao da je Srbija Savetu bezbednosti predstavila sve radnje kojima su te institucije sprovodile dobro planirane, rasprostranjene i sistematske napade uznemiravanja srpskih civila, uključujući kontinuirano pravno nasilje, fizičko nasilje.
"Hitna sednica Saveta bezbednosti održana je 8. februara zahvaljujući tome što su svi članovi Saveta bezbednosti ocenili da su naši argumenti u podnetoj žalbi zasnovani na činjenicama i u skladu sa tim su odobrili naš zahtev. Posebno ističem da su većinu koja je prihvatila našu argumentaciju ovde činile zemlje koje ne poštuju suverenitet i teritorijalni integritet Republike Srbije, na način predviđen odredbama pravno obavezujuće Rezolucije SB UN 1244", rekao je Vučić.
Dodao je da je važno što je baš takva struktura članica SB UN uvažila argumente Srbije i na sednici uzele u obzir, kako je rekao, etnički motivisano, namerno stvaranje nepodnošljivih uslova za život Srba, kao i kampanju dobro planiranog, rasprostranjenog i sistematskog maltretiranja srpskih civila i njihov progon od strane privremenih prištinskih institucija.
Povezane vesti
"Poseban akcenat stavljen je na akutnu meru ukidanja gotovinskog prometa u dinarima, pri čemu je prištinski režim dramatično i dodatno otežavao svakodnevni život Srba i drugih nealbanaca s obzirom na to da su primanja pretežno primali u dinarima. Razgovaralo se u kontekstu uskraćivanja pristupa čak i osnovnim socijalnim uslugama kao što su zdravstvena zaštita, obrazovanje", rekao je Vučić.
Predsednik Srbije je rekao da mera ukidanja upotrebe dinara predstavlja kulminaciju etnički motivisane, promišljene kampanje, koju privremene prištinske institucije vode protiv Srba na KiM.
"Ukoliko se sećate, Aljbin Kurti je pričao pred svima vama da je Srbima davao tromesečni prelazni period, tokom kog nijedno pravo Srba neće biti zloupotrebljeno. Niko u Prištini, niti u međunarodnoj zajednici nije ni pomenuo tromesečni prelazni period i sve mere protiv Srba u vezi sa dinarom počele su da se primenjuju odmah. Zbog toga Srbi na Kosovu i Metohiji su i dalje onemogućeni da dobijaju svoje penzije, plate, socijalna primanja, dečji dodatak i sva druga primanja", rekao je Vučić.
On je dodao da je zbog toga rad škola, obdaništa, medicinskih, socijalnih i drugih institucija praktično onemogućen.
"Zaposleni u tim institucijama koje još uvek rade, suočavaju se svakodnevno sa strahom od neosnovanog hapšenja koje Kurtijev režim masovno sprovodi pod lažnim optužbama. Ova situacija u velikoj meri utiče na decu u obdaništima, penzionere, samohrane majke i teško obolele ljude u ruralnim sredinama, ali naravno i na sve druge", rekao je Vučić.
"Zijade da preduzme hitne mere zbog progona Srba"
Predsednik Vučić poručio je danas, na sednici Saveta bezbednosti u Njujorku, da je neophodno da specijalna predstavnica UNMIK-a Karoline Zijade primeni svoja ovlašćenja i nadgleda privremene institucije samouprave Prištine, preduzme hitne akcije, u saradnji sa Kforom, kao i da bude više, a ne manje UNMIK-a na KiM.
"Ali takođe da preduzme hitne akcije u saradnji sa Kforom usmerene ka garantovanju bezbednosti i ljudskih prava svim stanovnicima KiM", naglasio je Vučić.
Poručio je da su nam na KiM hitno potrebna rešenja koja znače više UNMIK-a, a ne manje.
On je prethodno ukazao da su Srbi bili izloženi otvorenom progonu godinama, a Priština odbila da ispuni i dalje svoje najvažnije obaveze iz dijaloga.
"Ta obaveza se odnosi na potrebu uspostavljanja Zajednice srpskih opština, što je ugovoreno sporazumima iz 2013. i 2015. kao mehanizmom zaštite pojedinačnih i kolektivnih prava Srba u Pokrajini, kao osnove kompletnog procesa normalizacije i svih drugih postignutih sporazuma", rekao je Vučić.
FOTO TANJUG/ TANJUG VIDEO
Istakao je da je insistiranje Beograda na ZSO bez ikakvog dovođenja u pitanje statusa Kosova i Metohije, pošto se radi o institucionalnom rešenju koje bi predvidelo i onemogućilo progon Srba koji se sprovodi u poslednjim godinama.
"ZSO je osmišljena da omogući bezbedan život na terenu, ekonomski razvoj i zaštitu elementarnih političkih prava Srba. Da je ZSO bila uspostavljena u proteklih 11 godina, uveren sam da bismo imali povoljne uslove za pravi dijalog i istorijsko pomirenje između zajednica. Međutim, ovo je upravo ono što oni koji su vlasti u Prištini, ne žele. Razlog je taj da su vođeni primitivnom etničkom mržnjom prema Srbima, koju koriste za raspirivanje međunarodnih tenzija kao izgovor. Slično je da je to izgovor za finalizovanje progona i etničkog čišćenja Srba", rekao je Vučić.
Zato je, dodaje, jedini razlog zašto su protiv formiranja ZSO u skladu sa sporazumima 2013. i 2015. nadajući se da će postepenim ukidanjem prava i stvaranjem nepodnošljivih uslova za život i opstanak srpskog naroda, oni otići i napustiti Kosovo i Metohiju, pri čemu bi ideja ZSO bila besmislena.
"Ono što smo čuli od Osmani liči na politički teatar i nameštaljku"
Izlaganje predsednice tzv. Kosova Vljose Osmani u SB UN ličilo je na politički teatar, ocenio je Vučić i upitao da li neko veruje da Srpkinje nisu bile silovane tokom sukoba na KiM.
"Doveli ste ljude kojima nije ovde mesto", naglasio je Vučić i pokazao sliku Marice Mirić iz Belog Polja kod Peći, koja ne samo da je silovana više puta, već je i zaklana. Zato ne bih mogao da je dovedem, rekao je Vučić.
"Molim vas, sledeći put obavestite nas kao jednog od osnivača Ujedinjenih nacija, da će neki građani, neki državljani koji će biti prisutni na ovoj sednici, dovesti više ljudi, kako bi krivicu svaljivali na drugu stranu, zato što smo ovde da razgovaramo o izveštaju i o mogućim posledicama političkih aktivnosti i svega drugog", naglasio je predsednik Srbije u SB UN, u replici Osmani.
"Što nas niste obavestili ko će biti član delegacije i da li verujete da nije bilo silovanih Srpkinja", pitao je predsednik reagujući na to što je Osmani na sednicu dovela četiri žene koje su, kako je navela, bile silovane, ili koje su preživele teške zločine.
"Eventualni prijem Kosova u SE biće nagrada za sprovođenje progona"
Predsednik Srbije upozorio je danas da će ukoliko Kosovo bude primljeno u Savet Evrope (SE), instituciju čiji je smisao i cilj promovisanje vladavine prava i sloboda, za režim premijera privremenih prištinskih institucija Aljbina Kurtija to biti nagrada za sprovođenje progona nad srpskim narodom na KiM i stvaranje sistema aparthejda u srcu Evrope.
"Iako je današnja sednica posvećena konkretnom šestomesečnom izveštaju o radu UNMIK-a, moram da vas upozorim ne samo na opasnost koja proističe iz revitalizacije politike mržnje koju sprovodi Priština, već i na opasnost koju pred međunarodni pravni poredak nosi preporuka tzv. Kosova za članstvo u Savetu Evrope (SE)", rekao je Vučić.
Vučić je podsetio da je izjašnjavanje o članstvu tzv. Kosova u SE, koje je nazvao "finalom izrugivanja međunarodnog prava", planirano za sredinu maja.
"Zato se lako možemo naći u situaciji da šovinistički režim koji sprovodi progon nad čitavim narodom bude nagrađen za svoje postupke i to upravo od organizacije čiji je smisao i proklamovani cilj promovisanje i zaštita vladavine prava i zaštita ljudskih prava i sloboda", rekao je Vučić.
Predsednik je tokom svog govora podsetio na neke od nekažnjenih zločina počinjenih na KiM, a za koje je rekao da su se dogodili u prisustvu i pred očima međunarodnih snaga UN.
"U julu 1999. albanski teroristi su masakrirali 14 srpskih poljoprivrednika iz sela Staro Gracko kod Lipljana. U februaru 2001. godine dignut je u vazduh autobus koji je prevozio Srbe raseljene sa Kosova i Metohije da obiđu grobove svojih najmilijih", rekao je Vučić.
Predsednik je podsetio sa govornice SB UN da je u tom napadu poginulo 12 Srba, a da ih je 43 ranjeno.
"Albanski teroristi u Goraždevcu su 2003. godine pucali na srpsku decu koja su se kupala u Visokim Dečanima i tada je ubijeno dvoje dece, a nekoliko ih je teško ranjeno. Vrhunac zla bio je pogrom nad srpskim narodom u martu 2004. godine, kada je ubijeno 16 Srba. Stotine je povređeno, oko 4.000 proterano", naveo je Vučić.
Dodao je da je tokom pogroma šest gradova i devet sela etnički očišćeno od Srba, a da je uništeno ili teško oštećeno više od 800 objekata, uključujući 35 pravoslavnih crkava i manastira.
"Bilans tog navodnog dvadesetpetogodišnjeg mira je proterivanje skoro četvrt miliona Srba i drugih nealbanaca. Oni, izgleda, nemaju pravo na održiv povratak, jer su kreatori prividnog mira ocenili da je lakše integrisati te ljude u sredine u kojima se nalaze protiv svoje volje, nego stvoriti funkcionalno multietničko društvo na Kosovu. Ako ovo prevedemo na svakodnevni jezik, očigledno je da je albanskom ekstremizmu sve tolerisano u proteklih 25 godina i to na način da ideolozi i izvršioci politike zla i progona Srba ne budu izolovani i kažnjeni, već nagrađeni", rekao je Vučić.
Predsednik je rekao da za te zločine nije niko priveden pravdi i da je na 20. godišnjicu martovskog pogroma režim u Prištini ponovo ponudio istu neistinitu priču o utapanju tri dečaka koja je pokrenula talas nasilja, ubistava, pljački i proterivanja.
"Kurti slagao SBUN, dokaz dijalog u Briselu o dinaru"
Predsednik Srbije istakao je da je briselski dijalog od pre nekoliko dana na kome je tema bila kako da se reši problem ukidanja dinara koji je pogodio srpsko stanovništvo dokaz da je premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti slagao SB UN na sednici u februaru tvrdeći da uredba neće sprečiti Vladu Srbije da pruža finansijsku pomoć kosovskim Srbima.
"Čvrst dokaz je takođe činjenica da je specijalni izaslanik SAD za Zapadni Balkan izjavio 14. marta u Prištini, nešto više od mesec dana pošto je Kurti slagao Savet bezbednosti, da je pitanje dinara bilo hitno humanitarno pitanje kojim moramo odmah da se pozabavimo. Gospodin Eskobar je rekao da je bio dirnut pričama običnih Srba, koji su bili najdirektnije pogođeni ukidanjem dinara", rekao je Vučić.
On je dodao da je američki izaslanik je tom prilikom rekao da je Aljbin Kurti odbio njegov plan za rešavanje ovog humanitarnog pitanja.
"Kada su ga mediji pitali zašto je Kurti odlučio da nastavi sa ukidanjem dinara i zabranom dinara, znajući da ovo pitanje može da se reši kroz uspostavljanje Zajednice srpskih opština, gospodin Eskobar je odgovorio da je to bilo pitanje za Kurtija", rekao je Vučić.
Dodao je i da je Kurti lagao pred Savetom Bezbednosti kada je govorio o uvođenju tromesečnih prelaznih perioda kada je reč o dinaru, što se nije desilo.
"Umesto toga usledile su nove zabrane i represije. I opet umesto da ga kazne, Kurtijev režim stalno biva nagrađen. Tako da sve činjenice potvrđuju da Priština i Kurti nikada nisu govorili istinu, ali da su Srbi na Kosovu i Metohiji meta dobro planiranog sistematskog i široko rasprostranjenog maltretiranja od strane prištinskih institucija u smeru ka njihovom progonu. Posle hitne sednice Saveta bezbednosti ove činjenice bi trebalo jasno da budu naglašene u izveštaju, zajedno sa nedvosmislenom osudom nasilja Prištine", poručio je Vučić.
FoNet/United Nations/UN Web TV
Naveo je da Srbija ne očekuje da Unmik napravi svoje izveštaje kako bi odgovarali političkim željama i aspiracijama bilo koje od uključenih strana, već nasuprot tome zagovara izveštavanje koje su temeljene na činjenicama.
Povezane vesti
"Mi očekujemo od Umnika da daje jasan i precizan izveštaj državama članicama koji se tiče stanja na terenu. Takođe kredibilno izveštavanje ne obuhvata neutralnost i nedvosmislenost kad je reče o događajima koji su direktno ugrožavali populaciju na Kosmetu. Takva neutralnost je neprihvatljiva, s obzirom da je Umnik obavezan i da mu je dat mandat od ovog tela da se jasno i glasno protivi bilo kakvom pokušaju da se preti civilnom stanovništvu", istakao je Vučić i podsetio da međunarodno civilno prisustvo ima obavezu da obezbedi normalan život na Kosovu i Metohiji, po stavu 10 rezolucije 1244.
Naveo je da Srbija očekuje od specijalnog izaslanika Zijade da navede u izveštaju konkretne mere koje je preduzela da se spreči mogući etnički motivisani progon stanovništva, u skladu sa rezolucijom 1244 ili da barem, dodaje Vučić, ponudi objašnjenje zašto nije uspela da takve mere preduzme, ukoliko je to slučaj. Naveo je da je hitna sednica Saveta bezbednosti u izveštaju pomenuta samo jednom, a napadi na civile i njihovom progonu nisu jednom, tragični događaj u Banjskoj od 24. septembra pomenuti su ukupno osam puta, ističe Vučić.
"Zbog toga moram da ponovim ono što sam rekao na vanrednoj sednici Saveta bezbednosti i što se odnosi na zaključak, da ta dešavanja nisu bila uzrok, već posledica Kurtijeve represije i progona civila. Srbija je nedvosmisleno osudila nasilje u Banjskoj baš te večeri i zbog toga nećemo dozvoliti da se ova tragedija koristi kao alibi za progon Srba kao ni za skretanje pažnje sa činjenica da se ovaj progon dešava", poručio je Vučić.
Podsetio je da je više od godinu dana pred tragične događaje u Banjskoj Srbija javno upozoravala sve međunarodne predstavnike da Srbi na Kosmetu doživljavaju sistematske i široko rasprostanjene napade i nasilje, kako je istakao Kurtijevog šovinističkog režima.
Vučić je istakao da su od jeseni 2021. Srbi potpuno isključeni iz političkog i ekonomskog sistema takozvanog Kosova.
"Srpska policija, predviđena članom devet Briselskog sporazuma, zamenjena je Kurtijevom monoetničkom paramilitarnom formacijom koja maltretira, prebija i hapsi. Niko nije hteo da sasluša naše molbe da se zaustavi taj teror", rekao je Vučić.
On je upozorio da na sve poteze privremenih institucija samouprave u Prištini kojima su Srbi na Kosovu i Metohiji direktno pogođeni, što je nazvao kampanjom napada na Srbe i istakao da režim premijera privremenih institucija Aljbina Kurtija ne samo da nije kažnjen, već kontinuirano biva nagrađen.
"Umesto da bude sankcionisan, Kurtijev režim u Prištini i dalje biva nagrađen", rekao je Vučić.
Vučić je izneo da je i na sednici u februaru delegacija Srbije iznela konkretne podatke i činjenice o kampanji napada od strane Prištine protiv srpske populacije.
"Pomenu bih konkretne stvari - ilegalna ekspropriacija preko jednog miliona kvadratnih metara srpskog zemljišta za izgradnju nelegalnih baza specijalne policije na severu Kosova, onemogućavanje slobode kretanja za Srbe besmislenim zaustavljanjima, ponižavanjima, prebijanjima i drugim činovima nasilja, punktovima za provere, arbitrarno hapšenje na desetine istaknutih Srba bez ikakvih optužbi i dugi pritvori. Besmisleno pucanje od strane prištinskih specijalnih snaga i gotovo stalno prisustvo oklopnih vozila u mirnim urbanim sredinama", rekao je Vučić.
Tome je dodao donošenje odluka Prištine o konfiskovanju zgrada koje su u vlasništvu srpskih institucija preko jednog veka, uvođenje devetomesečnog nelegalnog embarga na srpsku robu i zaplenu legalne robe koju u vlasništvu srpskih trgovaca, kao i nasilno oduzimanje imovine Srpske pravoslavne crkve, čime je Priština, ističe Vučić, narušila specijalne zaštitne zone oko objekata Srpske pravoslavne crkve, dok je neke preimenovala u albanske crkve.
"Preoravanje i uništavanje srpskih grobalja, naoružavanje tzv. kosovskih bezbednosnih snaga, koji u skladu sa stavom 9B, stav 15 i članom 6 aneksa 1 rezolucije 1244 bi trebalo da bude demilitarizovana i raspuštena.
Onemogućavanje isplata 60 946 plata i penzija Srbima na Kosovu i Metohiji, 2430 stipendija za studente i učenike, sredstva za finansiranje narodnih kuhinja za oko 2000 socijalno najugroženih kao i drugih prihoda za Srbe", naveo je Vučić neke od poteza Prištine.
Vučić je podsetio na 470 nesankcionisanih etnički motivisanih napada protiv Srba, 75 napada na verske objekte Srpske pravoslavne crkve, 25 napada na srpsku decu, uključujući pokušaj ubistva jedanaestogodišnjeg srpskog dečaka od strane predstavnika nelegalnih tzv. kosovskih bezbednosnih snaga na Božić 2023. kao i njegovog rođaka koji je 21 godinu star.
"Ne možemo da nabrojimo koliko puta je događaj u Banjskoj bio pomenut od strane međunarodnih zvaničnika, medija i čak i pred ovim Savetom, a s druge strane čak nijedan mali procenat te zagriženosti energije nije iskorišćen da se potegne pitanje užasnog zločina koji je učinio vojnik ovde prisutne Vjose Osmani i uniformisani vojnik tzv. kosovskih bezbednosnih snaga, dok je na dužnosti koristio službenu pušku i uoči srpskog Božića hladnokrvno pucao na jedanaestogodišnjeg dečaka Stefana Stojanovića i njegovog rođaka Miloša Stojanovića, starog 21 godinu", istakao je Vučić.
Osmani: ZSO nikada nije trebalo da postane izolovano pitanje
Predsednica privremenih prištinskih institucija Vjosa Osmani iznela je danas niz optužbi na račun države Srbije i predsednika Aleksandra Vučića tokom svog obraćanja na sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, na kojoj je predstavljen šestomesečni izveštaj UNMIK-a o KiM.
Osmani tvrdi da "Srbija stalno ponavlja" narativ u vezi sa osnivanjem Zajednica srpskih opština (ZSO), i dodala da je to, kako tvrdi, samo jedna od tačaka Briselskog sporazuma.
"To nikada nije trebalo da postane izolovano pitanje. Srbija je morala da ispuni nekoliko uslova pre nego što ZSO zaživi, posebno oko obaveza raspuštanja nelegalnih struktura. Ipak, Srbija do sad nije ispunila nijedan od njih", rekla je Osmani.
Ona je ocenila da je za Srbiju "licemerno" da druge poziva na ispunjavanje dogovora, kada sama, prema njenim rečima, ne ispunjava svoje obaveze.
FOTO TANJUG/ TANJUG VIDEO
Osmani je predsednika Vučića i vlasti u Srbiji optužila da neprekidno poriču, kako tvrdi, "odgovornost za stravične zločine" i da "guraju svoj istorijski revizionizam po scenariju Rusije".
Ona je, takođe, iznela tvrdnju da pravoslavne crkve i manastiri na KiM "imaju svu moguću zaštitu" i da "godinama nije zabeležen nijedan etnički motivisan napad na njih".
Osmani je govirila i o zločinima koji su na KiM počinjeni tokom 1998. i 1999, poput masakra u Pokleku i drugih.
Ona je tokom svog govora pričala i o "uspesima Prištine u poslednjih 25 godina" nazivajući tzv. Kosovo "šampionom demokratije".
Prištinska delegacija zadržana na ulazu u zgradu UN, sednica SB UN kasnila
Predsedavajuća Savetu bezbednosti UN i stalna predstavnica Malte pri UN Vanesa Frejzer otvorila je sednicu o šestomesečnom izveštaju UNMIKA o Kosovu i Metohiji, ali je ubrzo usledilo njeno kraće odlaganje, jer je, kako je pojasnila, cela delegacija Prištine zadržana na ulazu zbog UN procedura.
Frejzer, je nakon višeminutne pauze i provere informacija koje je dobila, nalgasila da je reč o protokolu UN, zbog koji su neki učesnici zadržani na ulazu.
Povezane vesti
"Protokol UN nije dozvolio celoj delegaciji Kosova da uđe u zgradu i moramo da ih čekamo kako bismo nastavili sedicu", rekla je Frejzer uz prethodnu konstataciju da je učesnici sastanka gledaju "bledo" (jer nisu dobili nikakvo objašnjenje za odlaganje početka sednice).
Pre nego što je uočeno da delegacija Prištine nije na sednici, a koju predvodi predsednica privremenih prištinskih institucija Vjosa Osmani, Frejzer je pozvala predsednika Srbije da sedne i protokol da doprati članove delegacije Srbije u kojoj je i Marko Đuruć.
Zijade: Primena sporazuma nikada nije bila hitnija, važno da se ZSO formira
Specijalna predstavnica generalnog sekretara UN i šefica UNMIK-a Karoline Zijade izjavila je danas da primena sporazuma Beograda i Prištine dogovorenih u Briselu nikad nije bilo hitnije pitanje, koje može da pomogne da se spreče nove krize i zaustave nizovi kriza. Ona je na početku sednice Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija na kojoj se predstavlja šestomesečni izveštaj UN o KiM rekla da je to od najvećeg značaja za obe strane i da one moraju da budu posvećene tome.
Zijade je istovremeno izrazila zabrinutost zbog sporne uredbe takozvane CBK o dinaru, i izrazila nadu da bi rešenje moglo da se postigne zbog čega je apelovala na obe strane da to učine.
Kao još jednu važnu stvar ona je istakla preduzimanje koraka ka uspostavljanju ZSO.
"Kakav god da je konačni oblik on obuhvata elemente održivih finasijskih garancija za lokalne Srbe, ali i za obrazovanje i zdravstvo. To je važan korak ka izgradnji poverenja", rekla je Zijade.
Zijade je dodala da je tokom prethodnog perioda održala političke konsultacije sa političkim predstavnicima, verskim poglavarima, predstavnicima civilnog društva, kao i da je tokom njih glavno nezadovoljstvo nivoom postignutim kroz dijalog i efekat toga na bezbednosnu situaciju.
"Nivo nepoverenja je visok, proteklih meseci pojačane su tenzije. U proteklih nekoliko meseci usmereni su napori da se reši pitanje legitimiteta gradonačelnika u četiri opštine na severu naseljene Srbima. Srbi iz te četiri opštine saqkupili su dovoljan broj potpisa, preko 20 odsto da bi započeli opoziv gradonačelnika izabranih sa manje od četiri odsto glasača. Dosta se razgovaralo o procesu sa ciljem da smanji tenzije nastalih na izborima", rekla je ona.
Prema njenim rečima, proces opoziva gradonačelnika, održan u nedelju protekao je bez incidenata ali je samo 253 od više od 46.000 iskoristilo svoje pravo, što čini da se krhka bezbednosna situacija produži.
FOTO TANJUG/ TANJUG VIDEO
Dodala je i da će nastaviti da podržava dijalog pod posredstvom EU.
"Tokom protekle god došlo je do mnogih koraka unazad na izgradnji poverenja. Brojna dešavanja su napravila poteškoće i povećala nepoverenje. Česta upotreba zapaljive retorike u oba smera iziskuje punu pažnju, kao i odgovornu akciju", rekla je ona.
Kako je rekla međunarodne institucije nastavljaju da rade na dijalogu i naglasila da brojni postignuti sporazumi omogućavaju jasnu mapu puta ka rešavanju otvorenih pitanja.
Zijade je dodala da su tokom prethodnog perioda postignuti neki smisleni rezultati, poput napretka u vezi pitanja registarskih tablica, koraka na energetskoj mapi puta i po pitanju carine.
"Želela bih da pohvalim rukovodstvo Prištine zato što je preduzelo korake da u potpunosti primeni odluku Višeg suda iz 2016. koja, pod kojom se potvrđuju imovinska prava manastira Visoki Dečani koje su prethodno odlagane godinama. Takvi postupci bi trebalo da budu pozdravljeni zato što oni u velikoj meri doprinose i poverenju unutar i među zajednicama kao i izgradnji javnog poverenja u vladavinu", rekla je ona.
Prema njenim rečima nastaviće da u potpunosti koristi svoje resurse u partnerstvu sa timom Ujedinjenih nacija na Kosovu i brojnim partnerima kako bi se pomoglo ovim zajednicama da prevaziđu postojeće nepoverenje i kako bi se ponovo uspostavila zajednička saradnja, ali I brojnim poljima koje otvaraju novi prostor za zajednice da rade zajedno kako bi na pozitivan način uticale na procese koji utiču na budućnost svih.
"Misija je koristila svoje suštinske programske resurse da posreduje u inovacijama i saradnji i da ohrabri veće uzajamno poverenje među zajednicama. Da nađe zajednički imenitelj, zajednički osnov kako bi se uspostavila široko rasprostranjena tolerancija u raznolikosti na Kosovu", rekla je ona.
Istakla je i da će UNMIK nastaviti da se zalaže za stvaranje uslova za miran i normalan život za sve ljude na KiM, ali I da će nastaviti da poziva sve lidere, političke i pripadnike civilnog društva da ispune svoje obaveze u tom istom cilju.
"Nastavićemo da dajemo punu podršku kako bi se prioritet dao dijalogu, a ne jednostranim potezima. Ili da nemamo retoriku koja izaziva podele. Ako vidimo ovaj trend nekih zastoja u sveukupnom poverenju, mi ćemo ostati odlučni u tome da napravimo, izgradimo bolju budućnost. Dijalog u dobroj veri, komunikacija i uzajamno razumevanje su nešto što obeležava taj put napred. Napredak se rađa iz postupaka koje se preduzimaju sa voljom da se postigne kompromis", zaključila je ona.
Formiran štab koji će se baviti rezolucijom o Srebrenici
Predsednik Vučić tokom dana prisustvovaće i prijemu koji priređuje Stalna misija Republike Srbije pri Ujedinjenim nacijama za stalne predstavnike država članica UN.
Vučić će imati i niz konsultacija i sastanaka sa predstavnicima zemalja članica Ujedinjenih nacija, kako bi objasnio poziciju Srbije u vezi sa najavljenom rezolucijom o genocidu u Srebrenici.
Najavio je susrete sa više od 120 stalnih predstavnika različitih zemalja u UN i saopštio da je u Misiji Srbije pri Ujedinjenim nacijama u Njujorku formiran štab koji se bavi pitanjima u vezi sa pokušajem usvajanja rezolucije o Srebrenici i poručio da šanse Srbije nisu velike, ali da će se boriti.
Vučić je, uoči puta u Njujork, izjavio da će donošenje takve rezolucije dodatno narušiti odnose u regionu i da će se Srbija svom snagom boriti protiv usvajanja rezolucije.
Komentari (0)