Od "hrabrog poteza" do "ljušture" u kojoj je ZSO najveći kamen spoticanja: Pre 11 godina potpisan je Briselski sporazum

Komentari

Autor: Euronews Srbija/Nevena Zdravković

19/04/2024

12:01

Euronews TV

veličina teksta

Aa Aa

Pre tačno 11 godina, 19. aprila 2013. godine, u Briselu je stavljen potpis na dokument koji je tada bio veliki korak na putu ka konačnoj normalizaciji odnosa Beograda i Prištine. Nakon dugih pregovora, svoj potpis dali su tadašnji premijeri Srbije i Kosova Ivica Dačić i Hašim Tači, kao i nekadašnja šefica evropske diplomatije Ketrin Ešton. Slavljenička atmosfera, međutim, odavno je splasnula, a više od deceniju kasnije Briselski sporazum ispunjen je tek delimično, pa najveći kamen spoticanja i dalje ostaje (ne)formiranje Zajednice srpskih opština.

Prvi Briselski sporazum potpisan je te 2013. uz najavu da će rešiti probleme građana na Kosovu i Metohiji. Nije se pregovaralo o statusu, već o bitnim temama i nadležnostima, među kojima su i telekomunikacije i energetika. Sačinjen je od ukupno 15 tačaka, od kojih se čak prvih šest odnosi na formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom.

"Želim da kažem da su pregovori završeni. Tekst su parafirala oba premijera. Želim da im čestitam na odlučnosti tokom prethodnih mesec dana, kao i na hrabrosti koju poseduju", poručila je Ešton nakon tih razgovora.

Da to jeste bio veliki i hrabar korak smatra predsednica Foruma za međunarodne odnose i nekadašnja ambasadorka Branka Latinović. Ona za Euronews Srbija kaže da je to bio moderan način da se rešavaju otvoreni problemi. Ipak, celom procesu je nešto nedostajalo.

"Briselski sporazum je bio jedan hrabar potez moramo priznati s obzirom na to da je otvorio put za rešavanje brojnih pitanja na putu normalizacije odnosa između Beograda i Prištine. To je jedan veliki i značajan poduhvat i onima koji su pregovarali i potpisali taj sporazum u svakom slučaju treba odati priznanje. Ono što je u čitavom tom procesu nedostajalo u vezi sa Briselskim sporazum jeste transparentnost, kako o onome šta je sve sadržano u tim sporazumima, odnosno objašnjenje za sve te sporazume, ali i kako teče njihova implementacija", rekla je ona.

Šta je zapravo dogovoreno Briselskim sporazumom?

Osim prvih šest tačaka koje su se odnosile na obavezu Prištine da formira ZSO, ostale tačke podrazumevale su obavezu Beograda u tri oblasti - pravosuđu, policiji i lokalnim izborima.

Tačke 7,8 i 9 predviđale su da se policija na severu Kosova integriše u okvir kosovske policije, kao i da se članovima drugih srpskih bezbednosnih struktura ponude mesta u ekvivalentnim kosovskim strukturama. Zauzvrat, Beogradu je garantovano da će regionalni komandant policije za četiri većinske srpske opštine na severu biti kosovski Srbin. Beograd je ovu obavezu ispunio i već sledeće godine više od 280 bivših pripadnika MUP-a Srbije integrisano je u kosovsku policiju.

Tačka 10 previđala je integraciju sudskih vlasti u pravni sistem Kosova. Slično kao i u slučaju policije, predviđeno je da Apelacioni sud u Prištini uspostavi veće koje će biti sastavljeno od većine sudija kosovskih Srba, a koje će biti nadležno za sve opštine u kojima Srbi čine većinsko stanovništvo. Tačka 10 razrađena je novim sporazumom o pravosuđu iz februara 2015. godine i polaganjem zakletve u oktobru 2017. godine, srpske sudije i tužioci integrisali su se u pravosudni sistem Kosova.

Ostale tačke Briselskog sporazuma uglavnom su se odnosile na tehničke detalje ispunjavanja obaveza i na naredne korake u dijalogu. Dok je pretposlednja tačka podrazumevala obavezu da nijedna strana neće drugu blokirati na njenom putu ka Evropskoj uniji.

"Tada kada je prihvaćen Briselski sporazim on je značio da se Srbija saglasila sa tim da se sever Kosova integriše u jedinstven kosovski sistem zato što su do tada na severu postojale ono što se nazivalo paralelne srpske institucije, to su bile opštine, policija, sud, i Srbija je prihvatila da se to sve rasformira i da se sever Kosova integriše u kosovski sistem kroz ulazak u kosovske organe i to je bilo sprovedeno. Nije se spovodilo brzo kao što je bilo očekivano, ali tokom narednih godina je bilo ostvareno", rekao je za Euronews Srbija politikolog Ognjen Gogić.

S druge strane je, kako dodaje, Kosovo obećalo da će se formirati Zajednica srpskih opština i ona je trebalo da bude neka vrsta "ustupka" da se olakša ta integracija severa u kosovski sistem.

Međutim, govoreći o tome šta taj sporazum znači danas, Gogić kaže "ne znači puno".

"Od njega je ostala jedna ljuštura samo zato što zajednica nikada nije bila formirana, a Srbi koji su ušli u te kosovske institucije su ih u međuvremenu napustili krajem 2022. godine tako da su te institucije koje su bile predviđene Briselskim sporazumom na severu ostale na terenu zvanično, ali su njih Srbi napustili, tako da ostala je neka forma bez prave suštine", rekao je Gogić.

Odnosi na najnižoj tački

Za to vreme odnosi Beograda i Prištine pali su na najnižu tačku od početka dijaloga u Briselu. Situacija je više puta prethodnih godina dolazila gotovo do kritične tačke, a proteklih nekoliko nedelja u Briselu je održano nekoliko rundi razgovora nakon odluke Prištine da zabrani upotrebu dinara na Kosovu i Metohiji.

Uredbom centralne banke u Prištini, od 1. februara je jedina valuta u kojoj je dozvoljen gotovinski platni promet na KiM evro, što znači zabranu dinara. To je dovelo u pitanje egzistenciju i opstanak Srba na KiM, koji svoja primanja od države Srbije dobijaju u dinarima.

"Ja mogu da kažem da su ti odnosi u slobodnom padu zato što dijalog ne funkcioniše već dugo i dijalog više nije format kroz koji se postižu dogovori", rekao je Gogić.

A najveći kamen spoticanja ostaje to što i dalje nije formirana Zajednica srpskih opština - obaveza koja proizilazi iz Briselskog sporazuma, ali i posebnog sporazuma zaključenog 2015. godine. To je nešto što podriva ččitav značaj samog briselskog procesa, kaže Latinović.

"Zašto je to tako, to verovatno treba tražiti u činjenici da u sam sporazum nije dalje razradio te modalitete, ali i vremenske okvire u kom treba da se desi. Tu je prištinska strana nalazila razne izgovore. Briselski sporazum jeste obaveza, on ostaje obaveza, ali vreme njegovog sprovođenja nije bilo utvrđeno, što je ostavilo prostor za ove razne opstrukcije kojih smo svedoci i danas", istakla je Latinović.

U međuvremenu, uprkos tenzijama, pa i merama koje je Evropska unija prošle godine preduzela protiv Prištine, Kosovu je odobrena vizna liberalizacija, a nakon glasanja u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope, Kosovo se nalazi i nadomak članstva u SE. Govoreći o tome da li se uprkos neispunjavanju obaveza, Priština na neki način i dalje "nagrađuje", Goguć ističe da je Priština i ranije dobijala nagrade, pre svega dobila je ono što je htea a to je da se sever Kosova integriše u kosovski sistem.

"To je prvo, onda nakon toga Priština jeste ulazila u neke međunarodne organizacije tako da ovo nije prva neka nagrada, ali jeste značajno zato što s jedne strane postoje osude politike koju vodi vlada u Prištini, a sa druge strane uprkos tome se prave tako veliki ustupci za Kosovo kao što su vizna liberalizacija i Savet Evrope. Da su evropske zemlje dovele u pitanje viznu liberalizaciju i Savet Evrope, Priština bi bila mnogo spremnija za kompromis verovatno po ovim pitanjima kao što je dinar ili zajednica, ali pošto se ona nagrađuje bez da je ispunila obaveze ona nema nikakav motiv da bude konstruktivna", ističe Gogić.

Inače, glavni pregovarači iz 2013 – Ivica Dačić i Hašim Tači, te njihova posrednica Ketrin Ešton predloženi su za Nobelovu nagradu za mir. Više od deceniju kasnije – Hašimu Tačiju se sudi pred haškim tribunalom, Ivica Dačić je i dalje u Vladi Srbije, samo na drugoj funkciji, dok je Ketrin Ešton izdala memoare. Jedno poglavlje posvetila je upravo pregovorima i Briselskom sporazumu.