Samo 29 protiv, 11 uzdržanih: Kakav signal šalje Srbiji ishod glasanja o Kosovu u Savetu Evrope i ko je iznenadio?

Komentari

Autor: Euronews Srbija/N. Z.

17/04/2024

19:30

Samo 29 protiv, 11 uzdržanih: Kakav signal šalje Srbiji ishod glasanja o Kosovu u Savetu Evrope i ko je iznenadio?

Profimedia - Copyright Profimedia

veličina teksta

Aa Aa

Parlamentarna skupština Saveta Evrope podržala je u utorak prijem Kosova za članstvo u ovoj organizaciji i tako Prištinu, dve godine od podnošenja zahteva, ostavila pred samo još jednim, konačnim korakom - Komitetom ministara. Ishod jučerašnjeg glasanja za mnoge nije bio veliko iznenađenje, a sa 131 glasom za, samo 29 protiv i 11 uzdržanih poslanika, glasno se postavilo pitanje kakav je ovo bio signal za Srbiju.

Od 29 predstavnika u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope, koji su glasali protiv preporuka o članstvu, najviše njih, osmoro, je iz Španije. Protiv su bila i četiri poslanika iz Mađarske, dva sa Kipra, a od pet poslanika Grčke samo je jedan glas bio protiv. Reč je, inače, o zemljama koje ne priznaju jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova.

Protiv je glasao i jedan poslanik iz Nemačke. Isto su glasala i po dva poslanika iz Francuske i Bosne i Hercegovine, po jedan iz Italije i Crne Gore, a očekivano, protiv je glasalo i svih sedam članova srpske delegacije.

Na sajtu PSSE, objavljeno je i da je među 11 uzdržanih bio po jedan poslanik iz Crne Gore i Nemačke, šestoro Italijana i troje Moldavaca.

Ishod na neki način jeste bio očekivan, kaže za Euronews Srbija Miloš Pavković iz Centra za evropske politike. On, međutim, dodaje da Srbija jeste imala manevarski prostor da možda lobira pojedinačne poslanika, s obzirom na to da se moglo videti da je bilo poslanika koji dolaze iz zemalja koje su priznale Kosovo, ali su glasali protiv.

Čiji glasovi su bili iznenađenje?

Kako je rekao Pavković, zanimljivo je i da je bilo poslanika iz država koje nisu priznale Kosovo, kao što su Grčka, Rumunija i Jermenija, koji su glasali za članstvo Kosova u Savetu Evrope. To, kako dodaje, šalje zanimljivu poruku. Na sednici je juče, inače, prisustvovao 171 poslanik.

"Prvo, postavlja se pitanje zašto su predstavnici ovih država na ovaj način glasali, moguće da oni ovo ne vide kao kršenje međunarodnog prava i da je to bio razlog. Moguće da su neki drugi geopolitički motivi bili, kao na primer Jermenija koja sada želi da ostvari jaču saradnju sa EU i zapadnim držvavama, pa na taj način možda želi da traži način za saradnju i pošalje poruku koopertivnosti, to je razlog. Kada govorimo o poruci koja se šalje Srbiji, jeste da države koje inače možda ne priznaju Kosovo su spremne da na neki način prime Kosovo u članstvo u međunarodnim organizacijama i da čak imaju diplomatske odnose iako ne priznaju Koovo kao nezavisnu državu", rekao je on.

Kako je za Euronews Srbija objasnila ambasadorka Srbije pri Savetu Evrope Suzana Grubješić, poslanici vrlo često ne glasaju onako kako njihova matična država glasa. Oni su vlasnici svog glasa ovde i najčešće glasaju onako kako glasa politička grupacija kojoj pripadaju.

"Videćete da je, recimo, izuzetak od španske delegacije bila poslanica liberalne grupacije Alde koja dolazi iz Baskije i koja je podržala izveštaj. Da su, recimo, uzmemo na primer, Grčku, jedna poslanica je samo iz Ujedinjene levice glasala za. Možemo da analiziramo sve, ali to nam govori da mnogo više pažnje treba obraćati tim političkim grupama. Njih postoji pet ovde u parlamentarnoj skupštini. I da se tu poslanici, uglavnom, grupišu i određuju kako će glasati. Neke grupe dopuštaju slobodan glas, znači da svako glasa po svojoj volji, neke su tu malo strože i tako dalje", rekla je Grubješić.

Inače, Savet Evrope trenutno broji 46 članica, od kojih 12 ne priznaje jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova.

Ishod glasanja jedna od posledica sporazuma iz Ohrida?

Inače, Srbija je prošle godine u februaru i martu prihvatila takozvani drugi Briselski sporazum i njegov aneks iz Ohrida, prema kom, u tački četiri, stoji i da se Beograd neće protiviti članstvu Prištine u međunarodnim organizacijama i insitucijama. Iako je Beograd uložio rezerve, mnogi ovo glasanje tumače i kao jednu od posledica prihvatanja tog dogovora.

"Ovo je negde i posledica prihvatanja Sporazuma o putu ka normalizaciji, prošle godine njegovog ohridskog aneksa gde se u tački četiri kaže da Srbija neće da se protivi članstvu Kosova u međunarodnim organizacijama. Negde nakon toga nemačka diplomatija je pokrenula jednu snažnu akciju za prijem Kosova u članstvo u Savetu Evrope i to je negde rezultiralo ovom drugom fazom u procesu prijema. Ostala je još jedna faza, to je sastavljanje Komiteta ministara koji će biti, kao što smo čuli, za nekih meseca dana. Gde će se odlučiti konačno o ovoj prijavi, ali svakako što se tiče Saveta Evrope i izvaštaja Dore Bakojani, negde je prihvaćeno da je Kosovo ispunilo standarde za članstvo u Savetu Evrope", rekao je za Euronews Srbija koordinator Nacionalnog konventa za Poglavlje 35 Dragiša Mijačić.

Ohridski sporazum je suštinski dosta uticao, možda čak i presudno na članstvo Kosova u Savetu Evrope, kaže Pavković. Srbija je, kako kaže on, veoma nezadovoljna ovim glasanjem i veoma nezadovoljna svim dešavanjima sa Savetu Evrope i smatra to narušavanjem teritorijalnog integriteta i kršenjem međunarodnog prava. To može, kako dodaje, da ima posledice po bilateralne odnose, ali smatra da je sad primarni cilj Srbije da održi dobre odnose sa ovim državama.

"Nije u interesu Srbije da sada narušava odnose sa Grčkom, sa Kiprom, Slovačkom jer to onda može voditi dalje u pogoršanje srpske pozicije. Što se tiče ostalih država koje su tradicionalno partneri Kosova tu i nije bilo iznenađenje, tako da mislim da nema ni potrebe da Srbija narušava odnos sa Nemačkom i Francuskom čiji su stavovi odavno poznati. Ja ne očekujem neko suštinsko kvarenje bilateralnih odnosa Srbije sa bilo kojom od ovih zemaja. Eventualno to se može završiti na nivou neke diplomatske note", rekao je Pavković.

Šta dalje u SE?

Za Kosovo je praktično ostao još jedan korak ka članstvu u Savetu Evrope, a to je Komitet ministara. Ostao je taj jedan korak i za Beograd da možda nekim diplomatskim aktivnostima spreči to. Kako je rekla Grubješić, ono što psole svega ostavlja prostor je činjenica da postoje šanse da se ipak to mišljenje ne nađe na dnevnom redu Komiteta ministara.

"Među zemljama Kvinte, Francuska i Italija zagovaraju da Kosovo treba da ispuni ona preostala dva uslova da bi moglo da razmišlja o prijemu. A ta preostala dva uslova su najpre Zajednica srpskih opština i drugo zakon o ekspropriaciji, odnosno da se zaustavi ona divljačka ekspropriacija koju kosovske vlasti sprovode na severu Kosova. Za nas je, kao što svi znamo, najbitnija ZSO. Evo, u petak 19. aprila navršava se tačno 11 godina od potpisivanja prvog Briselskog sporazuma o normalizaciji i od tada do danas ZSO nije formirana. Ako se ona sad ne formira, teško da će se ikad formirati", rekla je Grubješić.

Kako je dodao Mijačić, Kosovo je do ovog statusa došlo uz snažnu podršku Nemačke i drugih zemalja.

"Nemačka diplomatija je bila aktivna ovih godinu dana, napravljen je presedan da to ide jednom ubrzanom procedurom. E sad se postavlja pitanje da li Nemačka ima podršku u Komitetu ministara. Mi znamo da ima mnoge zemlje koje ne priznaju Kosovo, negde se od njih očekuje da glasaju protiv članstva Kosova. Da li će oni tako učiniti ili ne, to je stvar njihove spoljne politike i njihovih spoljnih političkih interesa. Neke zemlje su izrazile zabrinutost po pitanju članstva Kosova u ovom trenutku, pre svega Francuska, donekle i Italija, koje žele da se reše i neka druga pitanja, pre svega pitanje Zajednice srpskih opština. Traže se neka uslovljavanja za taj konačni prijem Kosova", naglasio je Mijačić.