Igre 
Da li se samo flertuje sa izborima na Kosovu? Jedan deo opozicije traži raspuštanje skupštine, drugi Kurtijevu ostavku
Komentari13/04/2024
-20:45
Dijalog Beograda i Prištine sve više pada u drugi plan, pogotovo što bi u drugoj polovini godine na Kosovu mogli da se održe vanredni parlamentarni izbori. Naime, sve su glasniji zahtevi opozicije da kosovski premijer Aljbin Kurti podnese ostavku, ili da se raspusti skupština. I dok opozicija već neko vreme traži vanredne parlamentarne izbore, zbog, kako navode, kontinuiranih propusta vlade, i sam Kurti je ponudio da njegova partija Samoopredeljenje obezbedi potrebnu većinu za raspuštanje kosovskog parlamenta. Inače, do redovnih parlamentarnih izbora ostalo je manje od godinu dana, a četvorogodišnji mandat aktuelne vlade ističe sledećeg marta.
I dok pojedini poznavaoci prilika na Kosovu smatraju da sam kosovski premijer neće podneti ostavku, drugi veruju da je pod pritiskom međunarodne zajednice i to moguće, te navode da to ne bi bilo ni prvi put.
Mnogo je zamerki od strane opozicije na Kurtijev račun, od toga što i dalje nije formirana Zajednica srpskih opština, do zategnutih odnosa sa glavnim saveznikom SAD, a zbog jednostrane odluke o ukidanju dinara na KiM. Naime, nakon što je kosovska vlada zabranila upotrebu dinara na Kosovu i Metohiji i oglušili se na mnoge savete međunarodne zajednice kako da se izbegnu jednostrane odluke, pomoćnik državnog sekretara SAD za evropska i evroazijska pitanja Džejms O'Brajan je izjavio da je Amerika posebno zabrinuta zbog odluke kosovske vlade da ne dozvoli korišćenje dinara. Kako je tada naveo O'Brajan, takvim stavom Vlada Kosova dovela je u pitanje partnerstvo sa Sjedinjenim Državama.
profimedia; unsplash
"Ne iznosim nejasne pretnje u javnost. Rekao bih da ako nas ne tretiraju kao partnera, nećemo se odnositi ni prema Vladi Kosova kao prema partneru", kazao je tada O'Brajen.
I nakon brojnih zamerki opozicije i sam Kurti je nedavno govorio o mogućnosti vanrednih parlemantarnih izbora te naveo da je za njegovu stranku "svejedno" da li će ih biti.
"Nemam problem ni sa jednom ni sa drugom varijantom... Ako opozicija želi vanredne izbore, treba raspustiti Skupštinu", rekao je on sredinom prošlog meseca za Radio Slobodna Evropa, ali nije naveo razlog zašto bi prevremeni izbori bili potrebni samo nekoliko meseci pre kraja mandata aktuelne vlasti.
Euronews/Vladislav Ćup
Čak je u intervjuu za Radio-televiziju Kosova rekao da za raspuštanje skupštine, i da njegova stranka Samoopredeljenje, može da pomogne opoziciji da obezbedi dovoljan broj glasova za to.
Povezane vesti
Poslanica Demokratske partije Kosova Blerta Deliu-Kodra rekla je nedavno da njena stranka podržava ideju o izlasku na vanredne izbore kroz raspuštanje Skupštine. Ona je dodala da se mora izaći na izbore i da se traži novi legitimitet. Stav o tome da je neophodno izaći na prevremene izbore nije promenila ni stranka Demokratskog saveza Kosova, rekao je njen predsednik Lutfi Haziri.
"Za izlazak na prevremene izbore Vlada mora da podnese ostavku", rekao je.
Prema njegovim rečima, Kurtijeva izjava da će stranka na vlasti pomoći opoziciji da dostigne brojke za raspuštanje Skupštine je" politička zamka, za prikrivanje neuspeha".
"Došlo je do promena u političkom telu"
Direktor Foruma za etničke odnose Dušan Janjić kaže da je Kurtijevo nuđenje poslanika Samoopredeljenja za raspuštanje skupštine propaganda, te navodi da je realno da ove godine budu održani vanredni parlamentarni izbori na KiM.
"Prvi razlog je trenutna politička situacija na Kosovu. Drugi razlog je što i Amerikanci i EU svi idu na izbore. I treći razlog je što će Srbija celu ovu godinu provesti u izborima. Dakle, od dijaloga nema ništa, a onda treba to zameniti izbornim nadmetanjem i naravno kontrolisati da se ne dogode neki bezbednosni incidenti. To je opcija za koju se opredelila Kvint grupa", naveo je Janjić.
Euronews/Printscreen
Kaže i da Kurti nije toliko politički jak kako se navodi u pojedinim medijima, i da je u političkom telu došlo do promena, odnosno da se stranka Hašima Tačija DPK konsolidovala, nakon što je bila uzdrmana time da je ceo vrh završio u Hagu na suđenju.
"Zatim konsolidovao se LDK. Sve vreme je jačao Ramuš Haradinaj. I sad tu imamo ta dva pristupa. Jedan je onaj koji je Ramuš Haradinaj predložio, a to je u stvari jedan program obaranja, sklanjanja sa vlasti i promene načina politike koju je vodio Kurti", kaže Janjić.
Povezane vesti
Govoreći o Kurtijevoj smeni, Janjić kaže da su SAD i Velika Britanija naučile lekciju od prošlog puta kada su pritiskom na njega uspeli da dovedu do njegove ostavke.
"Sad shvataju da je reč o jednoj politici koja ima podršku građana i sad se radi na tome da se ta podrška građana, govorim sad i o međunarodnoj zajednici, smanji. Ona se najbolje smanjuje time što se i već radi prema Kurtijevoj vladi - sankcije iz EU postoje, odnosno ozbiljno uskraćivanje pomoći", navodi sagovornik Euronews Srbija.
Dodaje da se na taj način šalje poruka biračkom telu - ako želite u NATO, EU, onda Kurti nije opcija.
Povezane vesti
S druge strane, direktor Instituta za afirmaciju međuetničkih odnosa u Prištini, Fatmir Šeholi smatra da kosovski premijer neće podneti ostavku, jer "smatra da bi to bio politički gubitak za njega i njegovu partiju".
Euronews/Printscreen
"Međunarodna zajednica je sankcionisala Kosovo merama EU, a Kurti je pod embargom SAD, ali bez obzira na to činjenično stanje, on neće podneti ostavku", kaže Šeholi za Euronews Srbija.
Istraživač Centra za evropske politike Miloš Pavković, smatra da će se Kurti odlučiti za ostavku samo ukoliko proceni da li na novim izborima ima šansu da dostigne podršku od više od 50 odsto.
"Dakle, ukoliko Kurti proceni, ukoliko mu istraživanja pokažu da bi on osvojio apsolutnu većinu, on može da raspiše izbore i da se ide na izbore. Ukoliko njegova procena bude bila da prosto neće imati apsolutnu većinu, on neće rizikovati i neće sebi skraćivati mandat bez potrebe. Tako da je sad u ovom trenutku teško oceniti da li će biti novih izbora do kraja godine ili ne, to će isto zavisiti i od spoljnih pritisaka na Kurtija, pre svega iz Evropske unije i iz SAD. Ukoliko on uspe da izdrži sve te pritiske i ukoliko procene da mu izbori ne idu u korist, onda ih neće ni biti. Tako da za sad se samo flertuje sa izborima, ali nemamo jasnih najava da li će ih biti", naveo je Pavković.
Signali koje Kurti dobija
Da li bi zbog pritiska međunarodne zajednice Kurti mogao da podnese ostavku, Pavković kaže da određeni signali pokazuju da se to ipak neće desiti.
Euronews
"On na neki način dobija signale od međunarodne zajednice i u smislu vizne liberalizacije i u smislu članstva u Savetu Evrope. Tako da, to na neki način jeste vid podrške Kurtijevoj vladi. To je konkretna podrška Kosovu kao nezavisnoj državi, ali Kurti to može da predstavlja svojom biračkim telu kao nešto pozitivno. S druge strane, samim tim što postoji podrška za članstvo u Savetu Evrope za Kosovo, je na neki način signal da međunarodna zajednica, pre svega zapadni partneri Kosova, ne vrše pritisak na Kurtija da podnese ostavku. Tako da, kroz sve te događaje čini mi se da neće biti ostavke Kurtija", kaže Pavković.
Nezadovoljstvo u društvu
Govoreći o nezadovoljstvu Kurtijevom vladom, Šeholi navodi da ono ne dolazi samo iz opozicije, već uopšte iz društva.
"Jer sa Kosova dnevno, prema zvaničnim podacima, ode 134 građana. To je uznemiravajuće. Potom je na vidiku velika pljačka kosovskog budžeta, velika inflacija, male plate i zatvaranje svakodnevno gastronomije na Kosovu i tako dalje. Što se tiče ZSO, to je velika 'knedla' za Kurtija i on će pokušati da izbegne kako god može njeno formiranje pre izbora", tvrdi Šeholi.
Ukoliko se ipak opredeli za ostavku, prema Šeholijevim rečima, za očekivati se da to učini u junu, te da bi vanredni parlamentarni izbori u tom slučaju mogli da se održe u septembru.
"Realno je jedino da Kurti zahteva od njegove partije da raspušta skupštinu, jer aktuelna opozicija je nemoćna (nema dovoljno poslanika) da raspušta skupštinu", dodaje Šeholi.
Preporuka za vas
Komentari (0)