Igre 
Borut Pahor se kandiduje za Lajčakovog naslednika: Šta bi slovenački političar doneo dijalogu Beograda i Prištine?
Komentari11/04/2024
-19:25
Nekadašnji slovenački predsednik Borut Pahor mogao bi da se nađe u "cipelama" Miroslava Lajčaka, jer je juče potvrdio da je zainteresovan za mesto specijalnog izaslanika EU za dijalog Beograda i Prištine. Aktuelnom specijalnom izaslaniku mandat ističe u avgustu, a Pahor, koji je nekadašnji slovenački predsednik, premijer i evropski poslanik, za sada je, bar da je to potvrđeno, jedini zvanični pretendent na mesto Miroslava Lajčaka.
Inače, Pahor je poznat po zalaganju da se EU proširi na Zapadni Balkan, ali i po tome što je insistirao na ispunjavanju Briselskih sporazuma i formiranju Zajednice srpskih opština.
Sagovornici Euronews Srbija ističu da je on iskusni političar, dobro upoznat sa politikom Zapadnog Balkana, ali ističu i da do sada nije bila praksa da se kandidature objavljuju javno i to pre nego što je procedura pokrenuta.
Podsetimo, premijer Slovenije Robert Golob izjavio je juče da bezuslovno podržava Pahora u njegovoj kandidaturi za mesto specijalnog predstavnika EU za dijalog Beograda i Prištine i druga regionalna pitanja na Zapadnom Balkanu. Zbog toga je, navodi se u saopštenju pres službe Vlade Slovenije, Golob u proteklih mesec dana vodio brojne bilateralne razgovore sa liderima evropskih zemalja, kao i sa najvišim predstavnicima Evropske unije.
Tanjug/STA/BOŠTJAN PODLOGAR
U saopštenju se navodi i da je Golob uveren da je bivši predsednik Pahor svojim političkim radom i iskustvom dokazao da je veliki prijatelj zemalja Zapadnog Balkana i da su njegovi napori, kao i napori Slovenije, usmereni na integraciju zemalja Zapadnog Balkana u Evropsku uniju, čime će se, ističe se, obezbediti mir i stabilnost na Zapadnom Balkanu, a time i čitavoj Evropi.
Naime, slovenački list Delo objavio je u utorak da se Pahor, uz pomoć Ministarstva evropskih i spoljnih poslova Slovenije, na čelu sa bivšom partijskom koleginicom Tanjom Fajon, priprema da stupi na mesto specijalnog izaslanika Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine, na kome bi zamenio Miroslava Lajčaka.
Dopisnik slovenačkog lista "Delo" Peter Žerjavič govorio je za Euronews Srbija o kandidaturi Pahora za mesto specijalnog izaslanika EU za dijalog Beograda i Prištine, a na pitanje da li je ovo iznenađenje za sve, odgovara:
Povezane vesti
"Pahor je pre godinu i po završio svoj predsednički mandat i relativno je mlad i svakako vrlo ambiciozan. Fokus njegovog interesa je već duže vremena Zapadni Balkan i on je svakako tražio još neku međunarodnu karijeru na tom području. To nije bilo iznenađenje za nas. Već neko vremena pričamo o tome da bi on mogao da se kandiduje za Lajčakovog naslednika", kaže Žerjavič, te dodaje da je Pahor uz Janeza Janšu najiskusniji slovenački političar.
Kaže da Pahor ima bogato političko iskustvo koje bi moglo da mu ide naruku ako bude izabran na tu funkciju.
Na pitanje da li ima i drugih kandidata koji žele da zamene Lajčaka, Žerjavič odgovara:
"Verovatno neki još razmišljaju o toj funkciji, koliko bar ja znam, jedan diplomata je bio zainteresovan, sad, navodno, nije više. Mislim da su šanse Pahoru dosta dobre, međutim, do leta, kad bi trebalo da bude doneta odluka, on mora još puno posla da odradi. Mora da ubedi i uveri glavne političare u Evropskoj uniju koji odlučuju. Naravno, on će biti predložen od visokog predstavnika za spoljnu politiku, ali mora imati, naravno, podršku najsnažnijih država Unije, pre svega Nemačke i Francuske", rekao je on.
Probni balon?
Za nekadašnju ambasadorku i predstavnicu Srbije pri OEBS-u Branku Latinović je interesantno što se jedna ovakva kandidatura objavljuje u medijima pre nego što je ušla u proceduru u samoj Evropskoj uniji, tačnije Evropskoj komisiji. Očito je, kako dodaje, Pahor, odnosno Slovenija kao država koja stoji iza te kandidature, želeo da na vreme stekne odgovarajuće poene u kontekstu podrške.
"I verovatno je to učinjeno sa namerom da se pridobije neki vid podrške za samu kandidaturu Pahora u vezi sa zamenom Lajčaka. Mislim, i Lajčak i Pahor imaju tu veliku prednost, odnosno Lajčak na jedan način, Pahor na drugi. Lajčak pošto je dugo službovao u našem regionu, kao ambasador u Beogradu, a zatim i kao visoki predstavnik Evropske unije u Bosni i Hercegovini što dobro govori naš jezik. Tako da je imao jednu mogućnost šireg upoznavanja i da bude u toku s onim što se dešava u Srbiji, odnosno u regionu. A Borut Pahor je opet političar sa ovih prostora, odnosno sa bivših i jugoslovenskih prostora kome je dobro poznata sva problematika u vezi sa Kosovom i Metohijom", kaže Latinović u razgovoru za Euronews Srbija.
Euronews Centar
Naša sagovornica podseća da je Lajčak došao iz zemlje koja nije priznala Kosovo kao nezavisnu državu, a da sad imamo Pahora sa druge strane koji dolazi iz Slovenije, koja je priznala Kosovo.
Povezane vesti
"Sad to ne treba ni da odmaže ni da pomaže s obzirom da svaki visoki zvaničnik koga imenuje Evropska komisija, odnosno Evropska unija sledi politiku i dogovor koji se dogovori i postigne u saglasnosti i u okviru te institucije, odnosno organizacije koju predstavlja. Mislim da je prednost Pahora u tome što on jako dobro poznaje istorijat, čitavu genezu ovog problema i da može na svoj način da doprinese harmonizaciji dijaloga, da deluje na svoj način i prema kosovskoj strani odnosno Kurtiju, prema kojem sad treba više delovati nego prema drugima", navodi Latinović.
Koordinator Nacionalnog konventa za Poglavlje 35 Dragiša Mijačić, ističe da bez obzira na očiglednu zainteresovanost Pahora, pitanje je da li će se novo imenovanje desiti na kraju mandata ove Komisije ili na početku naredne.
Euronews Srbija
"Otuda je nejasno da li je vest o Pahoru kao kandidatu za izaslanika deo strategije njegovog i slovrnačkog lobiranja, ili se zaista o tom pitanju odlučuje u narednim nedeljama. Miroslav Lajčak ima mandat do avgusta, u ovom trenutku ne postoji potreba za njegovim skraćivanjem, osim ako on sam nije izrazio želju da ranije ode sa te pozicije", kaže Mijačić za Euronews Srbija.
Povezane vesti
Podseća i da je za vreme mandata Miroslava Lajčaka postignut Sporazum o putu ka normalizaciji, ali ističe i da se nije puno uradilo na njegovoj implementaciji.
"Novi izaslanik će se uglavnom baviti pitanjima od značaja za implementaciju tog sporazuma, kao i prethodnim sporazumima koji nisu primenjeni. Drugim rečima, u narednim godinama neće se raditi na novom sporazumu već na implementaciji postojećih", rekao je Mijačić.
Podsetimo, pre pet godina, na mestu visokog predstavnika za spoljnu politiku i bezbednost, Žozep Borelj zamenio je koleginicu Federiku Mogerini. Mnogi su tada polagali nade u Katalonca, jednog od najvećih protivnika otcepljenja Katalonije. Nekoliko meseci kasnije, na predlog novog šefa evropske diplomatije, Miroslav Lajčak je imenovan za specijalnog izaslanika za dijalog Beograda i Prištine i to 1. aprila 2020. godine. Takva pozicija unutar EU do tada nije postojala, a za vođenje dijaloga bila je zadužena osoba koja je bila na čelu evropske diplomatije. Bilo je predviđeno da on na toj poziciji Lajčak ostane do 31. marta 2021. godine, ali mu je mandat produžen.
Više o dometima Lajčaka i Borelja u dijalogu Beograda i Prištine pročitajte u posebnom tekstu.
Ko je Borat Pahor?
Slovenački političar, Borut Pahor rođen je u Postojni 1963. godine, srednju školu je završio u Novoj Gorici, a 1983. godine upisao Univerzitet u Ljubljani gde je četiri godine kasnije diplomirao politikologiju. Imao je samo 26 godina kada je stupio u CK Savez komunista i bio najmlađi član njegovorg predsedništva.
Tanjug/HINA/Admir Buljubašić
Od novembra 2008. do februara 2012. nalazio se na mestu premijera Slovenije, kada ga je na tom mestu zamenio Janez Janša. Pahor je od 2012. do 2022. godine bio predsednik Slovenije, a nedavno je sa svojom bivšom šeficom kabineta Aljom Brglez osnovao Institut prijatelja Zapadnog Balkana (FoVB), čiji je cilj da promoviše dijalog, pomirenje, mirno rešavanje otvorenih pitanja, ekonomski razvoj i integraciju zemalja regiona u Evropsku uniju.
U Savetodavnom odboru FoVB su, između ostalih, bivša visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton, bivši švedski premijer i visoki predstavnik UN za BiH Karl Bilt, bivši premijer BiH i sadašnji predstavnik UN za BiH Zlatko Lagumdžija i drugi.
Komentari (0)