Igre 
Za ulazak Srbije u Savet Evrope bilo potrebno tri, za Hrvatsku šest godina: Zašto se Prištini "gleda kroz prste"?
Komentari28/03/2024
-19:30
Kosovo je juče odškrinulo vrata Saveta Evrope, nakon što je Komitet za politička pitanja i demokratiju Parlamentarne skupštine te organizacije dao pozitivno mišljenje povodom zahteva da Priština postane član ove organizacije. Za pozitivno mišljenje galsao je 31 poslanik, četiri su bila protiv, a jedan uzdržan. Nakon što je Kosovo juče dobilo zeleno svetlo za prijem u članstvo u Savet Evrope, reakcije ne prestaju, a srpski zvaničnici poručuju da je zbog toga učinjen do sada neviđeni presedan.
Poznavaoci prilika navode da do sredine maja neće biti konačne odluke, a možda ni nakon toga. Sledeći korak je rasprava o Kosovu u aprilu na redovnoj plenarnoj sednici, a mesec dana kasnije, predlog bi mogao da se nađe i na sastanku Komiteta ministara. Sagovornici Europnews Srbija poručuju da je očigledno da postoji namera da Kosovo bude primljeno u Savet Evrope, da je procenjeno da je to organizacija gde će "to moći da prođe", ali da nije isključeno da ipak u maju, ukoliko se ne formira Zajednica srpskih opština, pitanje prijema se ni ne nađe na dnevnom redu Komiteta ministara.
Zvaničnici u Srbiji poručuju da su ovom odlukom ozbiljno uzdrmani principi i temelji na kojima počiva ova evropska organizacija, koja je osnovana nakon Drugog svetskog rata. A kako su kosovski zvaničnici poslali pismo pred jučerašnju sednicu Saveta bezbednosti u kojem navode da će ispuniti sve obaveze na koje su se obavezali, stiče se utisak da je za Prištinu dovoljno samo da nešto obeća, pa da preskoči sve prepreke na putu ka zaokruživanju svoje državnosti.
profimedia
"Prihvatanje preporuke od strane Odbora za političke poslove Saveta Evrope (SE) da takozvano Kosovo i Metohija bude primljeno u Savet Evrope predstavlja direktno kršenje interesa Srbije, našeg suvereniteta i integriteta, ali i kršenje principa na kojima počiva sam Savet Evrope", izjavio je juče šef srpske diplomatije Ivica Dačić.
Kaže da je u Savetu Evrope napravljen presedan, jer se prema njegovim rečima, prima jedna teritorija koja nije rešila svoje statusno pitanje i koja nema status punopravnog člana međunarodne zajednice. Dodao je da pristup glavnog izvestioca za prijem takozvanog Kosova u Savet Evrope Dore Bakojani nije bio korektan, jer ih je, kako je naveo, ona sve slagala kao i sve u Evropi o čemu je pričao i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
profimedia
"Ona je na početku navela tri uslova za pozitivno mišljenje, prvi je zajedništvo oko manastira Dečani, drugo je formiranje ZSO i treći je prestanak eksproprijacije u srpskim opštinama", objasnio je Dačić.
Dodao je da sve ovo dolazi u vreme kada druga strana ne ispunjava ništa i to, prema njegovim rečima, ne samo da ne ispunjava već i "zateže" situaciju na Kosovu i Metohiji.
Povezane vesti
"Ova odluka predstavlja direktno kršenje naših nacionalnih i državnih interesa, kršenje našeg teritorijalnog integriteta i suvereniteta i ta odluka je direktno suprotna svim principima na kojima počiva Savet Evrope. Ali, eto, to je ta politička realnost u kojoj živimo", podvukao je Dačić.
Kada je reč o proceduri, objasnio je da će to u aprilu biti na parlamentarnoj skupštini, a u maju se očekuje da se donese konačna odluka.
"Savet Evrope sam sebi urušio integritet"
Povodom pozitivnog mišljenja za Kosovo za prijem u Savet Evrope oglasila se stalna
i stalna predstavnica Srbije pri toj organizaciji Suzana Grubješić, koja je rekla da ta organizacija sama sebi urušava integritet, dopuštajući, kako je navela, procedure bez presedana za prijem Kosovo u članstvo, ističući da se Savet Evrope sve više pretvara u jednu političku organizaciju.
"Umesto da se drži svoje prvobitne misije, a to je da je čuvar ljudskih prava, prava nacionalnih manjina. Da mu je ključna oblast vladavina prava i demokratija. Svi oni principi i sve one vrednosti koje smo mi već 20 godina ugrađivali u Srbiji, u naše zakonodavstvo, u naše društvo", izjavila je Grubješić za Tanjug, te dodala da je kršenje procedure i principa na kojima počiva ova najstarija evropska organizacija, za Srbiju veoma teško prihvatljivo.
Istakla je da postoji namera da se "Kosovo" ugura u Savet Evrope, te podseća da je jučerašnje zeleno svetlo samo jedan od koraka u proceduri.
"Sledeći korak jeste plenarna sednica Parlamentarne skupštine, koja se održava između 15. i 19. aprila", najavljuje Grubješić, koja je podsetila da je Srbiji bilo potrebno tri i po godine da postane članica Saveta Evrope, najpre kao deo zajedničke države Srbije i Crne Gore, potom kao država sukcesor.
"Hrvatskoj je bilo potrebno šest godina. Po čemu se 'Kosovo' izdvaja i čime je zaslužilo da ovakvom brzinom bude primljeno u najstariju panevropsku organizaciju? Na to pitanje nema odgovora", navela je Grubješić.
Povezane vesti
Objašnjava takvu proceduru time što su, čim je Kosovo podnelo aplikaciju za članstvo, ekspresno imenovani izvestioci i ekspresno se glasalo da se otpočne procedura. Godinu dana nakon otpočinjanja procedure, po svoj prilici će se i glasati o prijemu, rekla je i dodala da je sve to bez presedana.
Govoreći o daljim koracima, objašnjava da Parlamentarna skupština neće doneti odluku o prijemu, već će doneti mišljenje, a odluku o eventualnom prijemu donosi samo Komitet ministara, čije sednice će biti 16. i 17. maja i dodaje da se manevarski prostor Srbije smanjuje. Smatra da neće biti puno drugačije ni na glasanju u Parlamentarnoj skupštini, jer, kako kaže, poslanici ne zastupaju stavove svojih država.
ZSO kao konačan uslov?
Nakon što su prištinski zvaničnici pred sednicu Saveta Evrope poslali pismo u kojem navode da će ispuniti sve preuzete obaveze, čini se kao da je međunarodnoj zajednici dovoljno i samo to obećanje, i da Prištini otvori sva vrata na koja pokucaju.
Povezane vesti
Ahmetaj: Pismom se obavezali na Briselski sporazum
Bivša ministarka za integracije Kosova Mimoza Ahmetaj ocenila je da su se svojim potpisima izvestiocu za Kosovo u Savetu Evrope Dori Bakojani, predsednica Vjosa Osmani, premijer Aljbin Kurti i predsednik Skupštine Gljauk Konjufca obavezali da će poštovati Briselski sporazum i Aneks iz Ohrida, kao i da će formirati Zajednicu srpskih opština.
"Osmani, Konjufca i Kurti su se tim pismom obavezali da će poštovati sve članove Briselskog sporazuma i Ohridskog aneksa, uključujući i uspostavljanje Zajednice opština sa srpskom većinom nakon članstva Kosova u Savetu Evrope”, izjavila je Ahmetaj za Kljan Kosova, prenosi Kosovo onlajn.
Ona je dodala da je trojni potpis pokazatelj da se Kurti pretvorio u nepouzdanu ličnost pred institucijama EU.
Nekadašnja ambasadorka Branka Latinović kaže u razgovoru za Euronews Srbija da joj se čini da se u ovom slučaju prednost daje dugoročnim ciljevima u odnosu "na odgovarajuće teškoće koje postoje u komunikaciji sa vlastima u Prištini i neslaganjima koji postoje".
"Verovatno se ne želi prekinuti taj dugoročni cilj, a to je pre svega države koje su priznale Kosovo i tu nije mali broj država. Ipak je to negde oko polovina članica Ujedinjenih nacija i one žele na odgovarajući način da pokrenu taj proces, ponovno da dinamiziraju proces priznanja takozvanog Kosova, ali da su verovatno procenile i da to kroz članstvo u odgovarajućim međunarodnim organizacijama, mogu taj proces da jednostavno pokrenu", navodi Latinović.
Kako objašnjava, to kroz Ujedinjene nacije ne može da prođe s obzirom na veto koji bi u slučaju podnošenja tog zahteva bio uložen u Savetu bezbednosti od strane Ruske Federacije i Kine.
"I onda se gleda da se taj način malo dinamizira preko organizacija kroz koje to može da prođe i procenilo se da je to Savet Evrope. Treba imati u vidu naravno geopolitičku sliku Evrope, ono što se dešava na istoku, ali mislim da se na ovaj način daje odgovarajuća poruka i Srbiji s obzirom da nije uvela sankcije Rusiji. Da su se tu dešavali neki drugi koraci od strane naših vlasti kojima se u određenim krugovima na zapadu to nije dopalo i na neki način je tako poslata poruka za to što se ne pridružujemo sankcijama i što ne pratimo tu spoljnu i bezbednosnu politiku u EU na nivo koji se očekuje od nas", kaže Latinović.
Da je pre pozitivnog mišljenja za prijem Kosova u Savet Evrope trebalo da se formira Zajednica srpskih opština, mišljenja je istraživač u Centru za evropske politike, Marko Todorović.
"Smatralo bi se logičnim da se prvo traži formiranje Zajednice srpskih opština, kako bi tek onda moglo da se govori o članstvu Kosova u Savetu Europe. Međutim, ipak treba shvatiti da to može da se posmatra i kao jedno sredstvo za ucenu, dakle sredstvo za ucenu Kosova da stvori ZSO u narodnom periodu. Dakle, kada prosto prođe jedan samo korak u proceduri, a to je ovaj jučerašnji politički odnosno Komitet za političke pitanja, sada sledi sledeći - parlamentarna skupština i plenarna srednica, a posle toga potrebno je i Komitet ministra da to izglasa", kaže za Euronews Srbija Todorović.
Dodaje da jučerašnje "zeleno svetlo" nije krajnji ishod, te da je moguće "da će ucenjivanje Kosova dalje ići u tom smeru da se ZSO formira, a tek onda da se govori o punom članstvu".
"Ne zna se čak i da bude izglasano u parlamentarnoj skupštini, da li će Komitet ministara uopšte staviti to pitanje na dnevni red i glasanje. Prosto zavisiće od ponašanja Kosova u narodnom periodu, da li će preduzeti konkretne korake ka realizaciji, odnosno ka formiranju ZSO ili ne", navodi Todorović.
Šta ako se Srbija "povuče"?
Na pitanje kakve bi po Srbiju bile posledice da se po prijemu Kosova u Savet Evrope ona povuče, mogućnost koju je najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, Latinović odgovara da Srbija ne sme da ustukne i bude obeshrabrena, već da treba u punom kapacitetu u toj evropskoj organizaciji da se bori za zaštitu Srba i drugih etničkih zajednica na KiM.
"Mislim da bi bilo neuporedivo veće posledice po Srbiju ukoliko bi istupila nego da ostane. Naravno, mnogo veće su dobiti, mnogo veće prednosti da Srbija ostane članica Saveta Evrope. I na taj način će pokazati svoju veličinu, s druge strane će moći da iskoristi tu jednu polugu ukoliko se taj proces završi. Mi sad samo govorimo u kondicionalu, da postoje i realne predpostavke da Kosovo može da postane članica Saveta Evrope, jer je taj proces već poodmakao, a kada će se to desiti mi to ne znamo i da li će se desiti, verovatno hoće, ali bi to bio, mislim, jedan ustupak Prištini koji Srbiji ne treba", rekla je za Euronews Srbija Latinović.
Todorović smatra da je malo verovatno da će Srbija istupiti iz Savete Evrope, te dodaje da bi posledice po evropski put Srbije bile bi veoma loše.
"Savet Evrope je potpuno odvojena organizacija od Evropske unije, ipak sve države Unije pripadaju i Savetu Evrope i naravno da je vrlo loša poruka da Srbija izađe iz jedne organizacije koja se bavi ljudskim pravima. Tako da je to vrlo malo verovatno da će se zaista dogoditi, ali moguće je da će Srbija, recimo, bojkotovati određene sednice na kojima učestvuje i Kosovo ili na neki drugi način pokazati određeno neslaganje. Ali samo izlazak iz članstva, mislim da nije uopšte verovatan", zaključio je sagovornik Euronews Srbija.
Komentari (0)