Igre 
"Sretenje je za nas crveno slovo": Vučić na ceremoniji dodele odlikovanja povodom Dana državnosti
Komentari15/02/2024
-18:02
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić poručio je, na ceremoniji dodele odlikovanja zaslužnim pojedincima i institucijama povodom Dana državnosti Srbije, da danas obeležavamo dva najvažnija događaja u osnivanju srpske države i da su upravo ljudi ono što ih spaja, a bez čijeg žara i žrtve ništa ne bi bilo moguće.
"Danas, 40 dana posle Božića, mi slavimo Sretenje, najvažniji datum u verskom, političkom, kulturnom i istorskom kalendaru Srbije. Za nas je Sretenje crveno slovo. Mnogo toga smo započeli, napravili, završili na Sretenje. Najglasnija i najjasnija poruka još iz Marićevića jaruge bila je da se globa davati ne može, niti trpeti zulum i nepravda. I borba protiv zuluma i nepravde", istakao je Vučić u obraćanju na svečanosti u Predsedništvu Srbije.
Predsednik je rekao da obeležavamo dva najvažnija događaja u osnivanju moderne srpske države, prvi je oslobodilačka revolucija, a drugi je organizacija i uređenje države.
"Pri tom su jedan i drugi tesno povezani, zavise jedan od drugog, uslovljavaju se međusobno. Ali ću danas, pre nego što vam uručim priznanja, da ukažem na onu po meni najvažniju vezu među njima. Ta veza su ljudi, oni koji su imali snage da oba velika posla iznesu, pa i po cenu sopstvene žrtve. Oni čiji su snovi bili toliko veliki, da su morali biti ostvareni", rekao je Vučić.
Istakao je da Srbija danas nije ništa drugo nego odsjaj one vatre koja je u njima gorela.
"Nastavak prirodan i velik, onih čežnji koje su oni imali. Istorija je tu veoma jasna. Sve mi možemo da zamislimo, sve da do tančina isplaniramo, izračunamo, ali bez ljudi, bez tog žara koji samo u njima može da postoji, bez njihove spremnosti, snage, vere, ni jedan posao ne može da bude ne samo završen, nego ni započet na pravi način", naglasio je Vučić.
Tanjug/Rade Prelić
Predsednik je naglasio da je revolucionarne promene i slobodu izvojevao hrabri srpski seljak i da se to ne sme zaboraviti.
Povezane vesti
"I Karađorđe, čoveka iz siromašne porodice, koji je sam izrastao, učio, vojevao, postao gazda i krenuo da sanja, da sanja srpsku državu za sve nas, nikada nije zaboravio odakle potiče", istakao je predsenik.
Vučić je dodao da ustanak nije izbio preko noći, već ga je Karađorđe pripremao godinama ranije.
"Između prvog i drugog sastanka u Orašcu, on je pešice, korak po korak, obišao bukvalno čitavu tadašnju Srbiju. Ušao u svako selo, svaku kuću, razgovarao sa svakim domaćinom, čuo njihove želje, pitao šta je potrebno. Radovan Samardžić, koji je o tome pisao, kaže kako je pre ustanaka Karađorđe znao tri osnovne potrebe kod Srba. Da se znaju moralni red i odnosi među ljudima, da se čuva nasleđeno i prima novo posle proveravanja, da se odluke ne donose svojevoljno, nego uvek dogovorno, jer i drugi imaju pameti", istakao je Vučić.
Predsednik je dodao da je na toj matrici Karađorđe poveo borbu za slobodu i krenuo da stvara državu, prve organizacije, ustavne akte, okvire države, uređenja.
"Bez tog čoveka, bez njegovog sna, njegove vere i volje ne bi bilo ni nas danas. Baš kao što nas ne bi bilo bez još jedne velike ličnosti, nevelike rastom, koja je Karađorđev san nastavila. Miloš Obrenović poznat nam je, uglavnom kroz mane o kojima smo slušali i ne znajući mnogo o svemu. Njemu, poput Karađorđa, zamera se prekost, samodržavlje, priča se o tome kako su bili opaki i opasni, a zaboravlja se koliko je veliki deo toga što su nosili bio nametnut samim vremenom, okolnostima, istorijom koje su živeli i stvarali", rekao je Vučić.
"Nemamo nameru nikoga da napadamo"
Srbija će nastaviti da vodi svoju politiku i čuvaće svoje odnose sa Evropom, ali neće da gazi svoje odnose ni sa Rusijom, ni Kinom, niti bilo kim drugim, kao i da Srbija nema nameru nikoga da napada, rekao je Vučić.
"Danas se iz jedne susedne države čulo da ukoliko neko napadne Kosovo, a ne znam ko bi napadao Kosovo i kako to izgleda, Albanija to neće da dozvoli i biće na toj strani. Da sam bilo šta slično izgovorio, a posle takve jezive izjave mogli ste samo da čujete glasno ćutanje, toliko glasno da je neprijatno to ćutanje, da niko reč nije izgovorio na takve izjave", rekao je Vučić.
Povezane vesti
Zamislite da je to neko od nas rekao, zapitao je predsednik Srbije.
"Čuli biste ne samo grmljavinu, psovki, uvreda, najprljavije kampanje od svuda, iz celog sveta, već Bog zna u nekom trenutku po potrebi i grmljavinu topova, aviona, samo da se takvi, već dobro i uveliko prokazani Srbi jednom zauvek ućutkaju", naveo je on.
Naglasio je da što se nas tiče - mi nemamo potrebu da napadamo bilo koga.
Povezane vesti
"I nećemo da napadamo bilo koga. Nama je potrebna Evropa, ne uvek njeno licemerje i dvoličnost, već nam je potrebna, ne možemo bez nje. Ali isto tako, kad nas teraju da možemo i bez nekih koji nam nisu uzimali zemlju, mi ćemo reći - mi smo Srbi, imamo i srce i dušu", poručio je Vučić.
"Pa ćemo ipak da vodimo svoju politiku, čuvaćemo i svoje odnose sa Evropom, ali nećemo da gazimo svoje odnose ni sa Rusijom, ni sa Kinom, niti bilo kim drugim. Sa kim nam vi zapovedate da to činimo", istakao je Vučić.
"Srbi ne vole da robuju bilo kome"
Za Srbiju je uvek dobro da odabire put slobode, jer Srbi ne vole da robuju bilo kome, poručio je Vučić. Vučić je rekao da neki iz Evrope pokušavaju da našem narodu kažu da im Vučić nije dobar predsednik, da predsednica vlade ne valja, pa ni crkva da nam nije dobra.
"Jer mi mnogo bolje od vas znamo šta je potrebno Srbiji i mnogo je više volimo od onih koje vi Srbi birate da vas predvode. I kada to sve čujete, kada to sve slušate, pitate se jesu li ti ljudi naučili neku lekciju i pre 220 godina i pre gotovo 190 godina, jesu li išta naučili? Jesu li došli do saznanja da Srbin ne voli da robuje? Da Srbin više od svega voli svoju slobodu? I da Srbin neće da služi nikome do svog roda, do svojih građana?", poručio je Vučić.
Kako je rekao, došli smo i do toga da nam za našu zemlju kažu, pa ne gledajte u prošlost, gledajte u budućnost, nije to sasvim vaša zemlja.
"Sva priznanja ćete dobiti, svilu, kadifu, zlato, srebro, bićete najpošteniji, najbolji na svetu. Samo nam konačno jedanput recite da vaša zemlja nije vaša zemlja. Mi ćemo vas ne tapšati po ramenu, već pokazati celom svetu kako ste dobri, pametni, umni, zagledani u budućnost. A drznete li se da se držite istih onih pravila na koje se svakodnevno pozivamo? Taj povratak u prošlost vam nećemo dozvoliti", rekao je Vučić.
On je naglasio da su oni koji su podigli srpske ustanke pravili državu u senci tri velike carevine: Turske, Austro-Ugarske i Rusije.
"U Karađorđevo vreme i Francuska imala je veliki uticaj, od kojih je svaka Srbiju videla samo kao guberniju koja je trebala da služi isključivo njihovim interesima. Morali su da zadovolje i tuđe, ali i potrebe sopstvenog naroda, onog koji je vekovima formiran u mržnji i otporu prema svakoj vlasti, pa i onoj koja je bila njegova. Narod koji je radije ratovao nego plaćao porez i bio otporan na svaku vrstu organizovanja osim onog u svojoj kući. I sve to teško da bi neko drugi mogao i da izdrži i da reši osim tog lukavog, nepismenog, svinjarskog trgovca Miloša Obrenovića", rekao je Vučić.
Dodao je je da je Miloš Obrenović na svaki mogući način gradio Srbiju i njenu autonomiju najpre, a zatim i samostalnu državu. Ali je i dodao da se Srbi nisu uvek dobro odužili onima koji su gradili državu.
"One koji su nam stvorili stajaću vojsku, one koji su nam gradili železnicu nazivali smo najvećim izdajnicima. One koji su nam spasili Hilandar i vratili ga iz bugarskih u naše srpske ruke, ubili smo sladostrasno i rekli kako je to najveće, najhrabrije delo koje su Srbi mogli da načine. O jednom drugom, u 20. veku, mučki ubijenom Aleksandru nikada nismo umeli lepu reč da izgovorimo. Ni ulicu mu nismo dali", poručio je Vučić.
U Beogradu imamo ulicu atentatora na kralja Aleksandra, ali ne i kralja Aleksandra, rekao je Vučić. Predsednik je naglasio da nije važno što je Sretenjski ustav trajao tek nekoliko nedelja i bio ukinut zbog pritiska velikih sila, jer je on postavio temelje, a da je sve posle toga samo nadgradnja na koju i dan danas mi samo dodajemo.
"Zato, poštovani laureati, kada dobijete ovo priznanje, važno je da znate i vi i svi drugi, da se ono dodeljuje ljudima koji nastavljaju taj važan posao, posao velikih. I dodeljuje se za svaki korak, poput onog Karađorđevog koji je napravio za Srbiju", rekao je Vučić.
Predsednik je zamolio buduće laureate da nastave da hodaju istim koracima imajući na na umu da su najvažniji principi postavljeni vekovima ranije, da su ih znali i Karađorđe, i Miloš Obrenović.
"Moramo da pazimo na odnose sa ljudima, da čuvamo staro, uz prihvatanje novog, da razvijamo zemlju, da ekonomski napredujemo, da čuvamo mir, ali da ne damo ni svoju vojsku, ni svoje nebo, ni svoju zemlju. I da nikada nikome ne dozvolimo da nam uzme našu crveno-plavo-belu trobojku, jer ona je simbol svih naših pobeda, ona je simbol naše slobode", zaključio je Vučić.
Tanjug/Rade Prelić
Svečanosti prisustvuju premijerka Srbije Ana Brnabić, ministri u vladi, patrijarh srpski Porfirije, predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, predstavnici Srba iz regiona kao i brojne zvanice. Svečanost je počela intoniranjem himne Bože pravde.
U zgradi Predsedništva su izloženi portreti Karađorđa autora Paje Jovanovića i Miloša Obrenovića autora Stevana Todorovića koje je predsednik obišao po ulasku u zgradu.
Među više od 100 nagrađenih su diplomate, akademici, profesori, književnici, umetnici, sportisti:
1. Berge Brende Orden srpske zastave, prvi stepen
2. Čen Bo, predsednica Kineskog instituta za međun. odnose Orden srpske zastave, prvi stepen
3. Raul Bartolome Molina, ambasador K.Španije u RS Orden srpske zastave, prvi stepen
4. Vladimir Tolstoj Orden srpske zastave, prvi stepen
5. Mohamed Nabhan Orden srpske zastave, drugi stepen
6. Fedor Rosoha Orden srpske zastave, drugi stepen
7. Valerij Briljov Orden srpske zastave, drugi stepen
8. Hari Aleks Rus ambasador Mađarske pri SE Orden srpske zastave, treći stepen
9. Siljan Micevski, posthumno Orden srpske zastave, treći stepen
10. dr Mojmir Vrlik, počasni konzul u Slovačkoj Orden srpske zastave, treći stepen
11. Roman Strakoš, Zlatna medalja za zasluge
12. Takaši Šimizu, Zlatna medalja za zasluge
13. Zoran Bogdanović, Zlatna medalja za zasluge
14. Centar „Casa del Sole“ Zlatna medalja za zasluge
15. Blaženka Trivunčić, prof. srpskog jezika i knjiž. na Univ. Sorbona, Zlatna medalja za zasluge
16. dr Vesna Cidilko, slavista i penzionisani profesor, „Humbolt“ univerzitet u Berlinu, Zlatna medalja za zasluge
17. Mauricio Manik, Zlatna medalja za zasluge
18. Klaudio Toneli, Zlatna medalja za zasluge
19. Zoran Jovanović, Zlatna medalja za zasluge
20. dr inž. Miloje Ž. Milićević, Zlatna medalja za zasluge
Tanjug/Rade Prelić
21. Radomir Putniković, Zlatna medalja za zasluge
22. dr Marko Lopušina, Zlatna medalja za zasluge
23. prof. Svetlana Matić, Zlatna medalja za zasluge
24. Đuzepe Zakarija, novinar i humanista, posthumno Zlatna medalja za zasluge
25. Teslin naučni centar u Vordenklifu, Zlatna medalja za zasluge
26.Fransoa Goruel, Zlatna medalja za zasluge
27. Humanitarna organizacija „Mali svet Kanada“ iz Toronta, Zlatna medalja za zasluge
28. dr Ma Sipu, istoričar, Zlatna medalja za zasluge
29. dr Aleksandar Đogo, Sretenjski orden, treći stepen
30. Marko Kovač, Orden srpske zastave, drugi stepen
31. Radomir Uljarević, Sretenjski orden, treći stepen
32. Nenad Stevandić Sretenjski orden, prvi stepen
33.Spomenko Gostić, posthumno Medalja za hrabrost „Miloš Obilić“, zlatna
34. Narodno pozorište Republike Srpske, Sretenjski orden, drugi stepen
35. Nikola Pejaković, Karađorđeva zvezda, prvi stepen
36. Biljana Čekić, Karađorđeva zvezda, drugi stepen
37. Bogoslovija „Sveta tri Jerarha“ u manastiru Krka, Sretenjski orden, treći stepen
38. Kliničko - bolnički centar Kosovska Mitrovica, Sretenjski orden, drugi stepen
39. Igumanija Pećke Patrijaršije Mati Haritina (Pantić), Sretenjski orden, prvi stepen
40. prim. dr Slavko Krstić Sretenjski orden, treći stepen
41.Miloš i Stefan Stojanović Medalja za hrabrost „Miloš Obilić“, zlatna
42. Pavlina Radovanović, Karađorđeva zvezda, treći stepen
43. Akademik Vlada Urošević, Sretenjski orden, prvi stepen
44. Akademik Zoran L. Kovačević, Sretenjski orden, prvi stepen
45. Akademik Bela Balint, Sretenjski orden, prvi stepen
46. Akademik Ninoslav Radovanović, Sretenjski orden, prvi stepen
47. Akademik Rajko Kuzmanović- Republika, Srpska Sretenjski orden, prvi stepen
48. Episkop niški gospodin Arsenije (Glavčić) Sretenjski orden, drugi stepen
49. Manastir Tumane, Sretenjski orden, treći stepen
50. Mitropolit Didimotiha, Orestijade i Suflija Grčke pravoslavne crkve gospodin Damaskin Sretenjski orden, drugi stepen
51. Letopis Matice srpske ( 200 g) Sretenjski orden, prvi stepen
52. Specijalna bolnica za rehabilitaciju Banja Koviljača (165 g), Sretenjski orden, prvi stepen
53. Osnovna škola „Dragojlo Dudić“ (160 g) Sretenjski orden, prvi stepen
54.OŠ „Stepa Stepanović“ Tekeriš ( 140 g) Sretenjski orden, prvi stepen
55. Muzej grada Beograda (120 g) Sretenjski orden, prvi stepen
56. Politika (120 g) Sretenjski orden, prvi stepen
57. Klinika za ginekologiju i akušerstvo - ( GAK Višegradska) ( 100 g) Sretenjski orden, prvi stepen
58. Radio Beograd ( 100 g) Sretenjski orden, prvi stepen
59. Košarkaški savez Srbije – KSS ( 100 g) Sretenjski orden, prvi stepen
60. Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja Univerziteta u BG ( 85 g) Sretenjski orden, drugi stepen
61. Večernje novosti ( 70 g) Sretenjski orden, prvi stepen
62. Institut za nuklearne nauke „Vinča“ ( 75 g) Sretenjski orden, drugi stepen
63. Institut za mentalno zdravlje ( 60 g) Sretenjski orden, drugi stepen
64. Galerija Doma Vojske Srbije ( 70 g) Sretenjski orden, drugi stepen
65. Filmske novosti ( 80 g) Sretenjski orden, treći stepen
66. Narodna biblioteka „Jefimija“ Trstenik ( 70 g) Sretenjski orden, treći stepen
67. Hor RTS-a „Kolibri“ ( 60 g) Sretenjski orden, treći stepen
68. Škola za muzičke talente u Ćupriji ( 50 g) Sretenjski orden, treći stepen
69. mr. Vera Kovač Vitkai Karađorđeva zvezda, prvi stepen
70. Nikola Kitanovski Karađorđeva zvezda, treći stepen
71. Jasmina Janković Karađorđeva zvezda, treći stepen
72. Mirko Kodić Zlatna medalja za zasluge
73. Lepa Lukić Zlatna medalja za zasluge
74. Jan Nemček, graditelj violina Zlatna medalja za zasluge
75. Selomir Marković Zlatna medalja za zasluge
76. AKUD Univerziteta u Beogradu „Španac“ Zlatna medalja za zasluge
77. Leontina Pat Zlatna medalja za zasluge
78. Marina i Marija Gobović Zlatna medalja za zasluge
79. Grupa "Kerber" ( 40 godina) Zlatna medalja za zasluge
80. Zorica Brunclik Zlatna medalja za zasluge
81. prof. dr Svetlana Vujović Karađorđeva zvezda, prvi stepen
82. Katarina Karađorđević Karađorđeva zvezda, prvi stepen
83. prof. dr Dragan Radovanović Karađorđeva zvezda, drugi stepen
84.prof. dr Zoran Radovanović Karađorđeva zvezda, drugi stepen
85. prof. dr Dragana Vujić Karađorđeva zvezda, drugi stepen
86. prof. dr Đuro Macut Karađorđeva zvezda, drugi stepen
87. prof. dr Miodrag Grbić Karađorđeva zvezda, drugi stepen
88. dr Goran Vukomanović Karađorđeva zvezda, treći stepen
89.Davorka Čančarević, dispečer Medalja za hrabrost „Miloš Obilić“, zlatna
90.Marko Rodić, dispečer Medalja za hrabrost „Miloš Obilić“, zlatna
91.Robert Ostrogonac, mašinovođa Medalja za hrabrost „Miloš Obilić“, zlatna
92. Jasmina Filić, majka dvanaestoro dece Zlatna medalja za zasluge
93. Tomislav Momirović Zlatna medalja za zasluge
94. Dejan Stošić Zlatna medalja za zasluge
95. Aleksandra Kovač Karađorđeva zvezda, treći stepen
96. Dejan Milojević, posthumno Karađorđeva zvezda, prvi stepen
97. Prehrambena industrija Budimka doo Požega Zlatna medalja za zasluge
98. Porodična fima „Auto Mirko“ Prokuplje Zlatna medalja za zasluge
99. Društvo za informatiku Srbije Zlatna medalja za zasluge
100.Saladin Kurtagić (sa Peštera) Zlatna medalja za zasluge
101.Snežana Paunić ( iz Badovinaca) Zlatna medalja za zasluge
102.Goran Radević, posthumno ( poginuo 1999. na KiM) Orden zasluga za odbranu i bezbednost,prvi stepen
103. Tomislav Fatić, posthumno ( poginuo 1998. na KiM), Orden zasluga za odbranu i bezbednost, prvi stepen
104.Oliver Zajić, posthumno ( poginuo 1998. na KiM) Medalja za hrabrost „Miloš Obilić“, zlatna
105.Vladimir Janković ( povređeni policajac) Zlatna medalja za revnosnu službu
106. Jovica Spajić ( SAJ ) Zlatna medalja za revnosnu službu
107. Pripadnici Ministarstva odbrane i vojske Srbije (110 lica)
Podsetimo, centralna ceremonija obeležavanja Dana državnosti održana je u Orašcu kod Spomenika voždu Karađorđu i nju je predvodio ministar odbrane Miloš Vučević.
Dan državnosti obeležava se u znak sećanja na 15. februar 1804. kada je počeo Prvi srpski ustanak, a istog datuma 1835. proglašen je prvi srpski Ustav.
Komentari (0)