Ključni datum 19. februar: Da li će Beograđani ponovo na birališta i može li to glasanje da se spoji s lokalnim izborima

Izvesno je da će Srbija dobiti novi parlament 6. februara za kada je zakazana konstitutivna sednica Narodne skupštine. Za Skupštinu Grada Beograda to nije slučaj. Iako je konstitutivna sednica zakazana za 19. februar, predsednik Izvršnog odbora SNS-a Darko Glišić izjavio je da će se na toj sednici videti da li ima većine, ili će se ići na nove izbore sredinom godine, kada bi trebalo da se održe i redovni lokalni izbori u opštinama gde nisu održani 17. decembra.

Svakako je sigurno da će građani u mnogim opština u Srbiji ove godine ponovo na birališta, i to na lokalnim izborima. Kada je u pitanju termin njihovog održavanja, zakon je donekle rastegljiv.

Iz CESID-a za Euronews Srbija objašnjavaju da se odluka o raspisivanju lokalnih izbora mora doneti barem 120 dana pre kraja mandata prethodnih odbornika, a najkasnije 45 dana pre tog isteka, kako bi se izbori onda održali najmanje 45 dana nakon tog momenta, a najviše 60 dana, koliko je zapravo ostavljeno vremena za predizbornu kampanju.

Međutim, ono što komplikuje situaciju jeste to što lokalni parlamenti širom Srbije nisu konstituisani u istom momentu posle glasanja 2020. godine, kaže za Euronews Srbija Slađana Komatina iz CESID-a.

"Imamo situaciju da su neki lokalni parlamenti konstituisani jako brzo nakon tih izbora 21. juna. Čini mi se da je Čajetina bila prva Skupština koja je konstituisana, dok su sa druge strane neki lokalni parlamenti konstituisani kasnije tokom jula, avgusta, pa i septembra. Jedan od takvih lokalnih parlamenata jeste Skupština opštine Novi Beograd, i to u septembru 2020. godine. Imajući sve ovo u vidu, čini se da rokovi koji mogu svakoj od ovih skupština opština odgovarati jesu u junu. Termini se mogu kretati od sedmog juna, pa sve do kraja meseca", navela je.

Da li je moguće održavanje novih beogradskih i lokalnih izbora u isto vreme?

Pitanje koji mnogi postavljaju je kako se sve to uklapa sa eventualnim ponavljanjem izbora u Beogradu, ukoliko dođe do takvog scenarija. Zakon o lokalnoj samouprvi kaže da se lokalna skupština, u ovom slučaju Skupština Beograda mora konstituisati u roku od dva meseca od momenta objavljivanja konačnih rezultata.

"Kako su ti rezultati objavljeni na smom početku januara, to vam onda kaže da na samom početku marta moramo imati konstituisanu Skupštinu Beograda. Šta podrazumeva konstituisanje Skupštine Beograda? Tu postoji razlika u odnosu na republički parlament koji se smatra konstituisanim u onom momentu kada su potvrđeni mandati dve trećine narodnih poslanika. U slučaju lokalnih parlamenta to znači da je izabran predsednik Skupštine, kao i da je postavljen sekretar", ističe Komatina.

Google Maps

Kako dodaje, to znači da ćemo već od konstituisanja Skupštine Beograda znati da li postoji većina koja je potrebna za konstituisanje beogradske vlasti. A ukoliko do toga ne dođe, odnosno, ukoliko ne budu izabrani predsednik Skupštine i sekretar, onda počinju da teku rokovi koji se odnose na održavanje novih izbora.

"Ti rokovi negde dozvoljavaju da se prolongira situacija do juna, kada se ti izbori mogu održati uporedo sa lokalnim izborima u beogradskim opštinama", rekla je Komatina. 

Smatra i da je malo verovatno da bi se eventualno novi beogradski izbori održali pre lokalnih, a na pitanje kome bi novo glasanje u glavnom gradu odgovaralo, ističe da je teško to reći.

"Zavisi od toga zbog čega dolazi do ponavljanja izbora. Ukoliko do te situacije dolazi zbog određenog pritiska koji postoji na vlast iz države, od strane protesta, ili iz međunarodne zajednice, svakako da bi opoziciji takva situacija više odgovarala. Sa druge strane, ukoliko ponavljanje beogradskih izbora predstavlja političku odluku SNS-a zbog činjenice da se ne može konstituisati nova beogradska vlast, pretpostavljam da takva vrsta održavanja novih beogradskuh izbora ne bi donela posebne razlike u odnosu na ono što smo imali na prethodnim izborima", napomenula je.

Nikodijević: Ukoliko budemo imali većinu, na vreme ćemo obavestiti javnost

Procedure i rokovi su prilično jasni, ali ono što nije jasno jeste šta se zapravo događa na terenu i kako teku pregovori o formiranju većine u glavnom gradu. Funkcioner SPS-a i predsednik Skupštine grada Beograda u prethodna tri mandata Nikola Nikodijević navodi za Euronews Srbija da će sve biti poznato 19. februara.

"Sačekajmo da vidimo da li postoji većina za konstituisanje gradske skupštine. Sve ostalo je nešto što se odvija po zakonu. Zakon je tu jasno definisan, jasno su definisani rokovi, mislim da tu nema ništa mistično, tako da 19. februar je ključni datum", poručio je.

Smatra i da bi Skupština grada, kao i svi gradski organi mogli dobro da rade i uz tesnu većinu.

"Videli ste da je Skupština grada uspešno funkcionisala u situaciji kada je postojala većina od samo dva odbornika. Kada jasno imate definisana pravila po kojima radite, odnosno Poslovnik, kada se svi tog Poslovnika striktno pridržavamo, onda može da se radi u takvim uslovima. Tačno je da su sednice nešto duže trajale, da je rasprava bila veća nego kada imate komotniju većinu, ali aposlutno može da se radi kvalitetno i da se donose dobre odluke. Verujem da će tako biti i u sledećem mandatu, nema razloga da bude drugačije", dodao je.

Ono što javnost najviše zanima jeste kako teku pregovori o većini, a Nikodijević navodi da su on i predsednik Privremenog organa Aleksandar Šapić jasno isticali da pozivaju one koji dele iste vrednosti.

"Ukoliko budemo imali većinu, na vreme ćemo o tome obavestiti javnost. Na kraju krajeva, sami ćete videti 19. februara da li ta većina postoji ili ne. Mislim da bi bilo dobro da se dođe do većine. Pozvali smo gospodina Nestorovića i druge političke subjekte koji misle da delimo neke zajedničke vrednosti da zajedno upravljamo Beogradom, da preuzmemo odgovornost za dalji razvoj grada", rekao je.

Upitan da li su dobili neki odgovor na taj poziv kaže: "Videćemo". Dodaje i da je u politici mesec dana dug vremenski period i da pamti vremena kada su koalicije pravljene noć pred sednicu skupštine.

A kada je reč o njegovom eventualnom novom mandatu na čelu gradskog parlamenta, navodi da je to pre svega stvar dogovora SNS-a i SPS, ali i dogovora unutar SPS-a.

"Nisam razgovarao još uvek sa predsednikom svoje partije. Ukoliko neko smatra da sam potreban Gradu Beogradu ja sam spreman. Ukoliko ne, radiću nešto drugo što mi je partija poverila", zaključio je NIkodijević. 

Sarić: Od toga da li postoji većina zavisiće sve ostale odluke

U strankama koje su u prethodnom sazivu Skupštine grada činile opoziciju još nisu sve odlučile da li će prisustvovati konstitutivnoj sednici Skupštine grada, a Marko Sarić iz Novog DSS-a, koji je do sada bio šef odborničke grupe koalicije NADA, rekao je će na Glavnom odboru stranke biti reči o toj temi, ali da će on zastupati stav da je celishodno da se odborničke grupe koje su osvojile mandate pojave na sednici.

"Ne možemo ništa drugo ni učiniti ni videti, osim da li postoji većina za formiranje vlasti. Od toga zavise sve ostale odluke koje će donositi političke stranke", poručio je.

Navodi da se po novinama pišu različite stvari o pregovorima o formiranju većine i da danas Aleksandar Jerković sa Nestorovićeve liste u televizijskom nastupu nije ništa konkretno rekao, "osim neslaganja u okviru njihove grupe građana".

"Ja bar na osnovu ovog što čitam, ne vidim da postoji većina, bar ne većina koja se sastoji od političkih stranaka za koje su ljudi glasali", rekao je Sarić.

Dodaje da mu je neverovatno da kandidat za gradonačelnika traži podršku pojedinaca, jer to, kako kaže, znači da se onda sa pojedincima pravi određeni dogovor.

"To obično nisu politički dogovori, jer kad su u pitanju pojedinci, to su neki drugi dogovori koji su mahom finansijski ili interesni. Kad se dogovarate s političkim strankama ili listama, to znači da se dogovarate s ljudima koji imaju svoje programe i koji su programe predstavili narodu. I taj narod, kako je glasao za POKS, DSS i za NADU, tako je glasao i za gospodina Nestorovića. Očigledno da je glasao za njega jer je on dobio taj broj glasova, nije sigurno glasao za pojedince sa njegove lsite", istakao je Sarić.

Napominje da bi pravljenje koalicije uz podršku pojedinačnih odbornika bila "klasična prevara izborne volje građna" i da još ne može da veruje da će vodeća politička stranka sebi da dozvoli tako nešto.

"To bi baš bilo najveće kršenje izborne volje građana, pored svega što se dešavalo na izborima i nepravilnosti koje smo videli u Beogradu. Mi ćemo sesti sa ostalim opozicionim strankama ako se to bude desilo, i ako taj scenatrio bude 19. februara. Mi ćemo s njima dogovarati naredne korake i napravićemo neku strategiju na koji način da se borimo protiv pojave preletača", naveo je.