Zdravstvene ustanove u Srbiji kao ostrva za sebe, lekari pretvoreni u daktilografe: Da li je jedinstveni eKarton rešenje

Umesto da se fokusiraju na pregled pacijenta, lekari u Srbiji 40 odsto radnog vremena potroše na papirologiji. U proseku tri sata i 10 minuta ode im na pisanje izveštaja, recepata, uputa, popunjavanje naloga, lista, protokola, pokazala su istraživanja NALED-a. Izabrani lekari kažu da liče na daktilografe i da po ceo dan kucaju na računaru.

Birokratijom su najviše opterećeni lekari u domovima zdravlja, ali nisu pošteđeni ni specijalisti u bolnicama i kliničkim centrima. Zdravstvene ustanove danas fukcionišu kao "ostrva za sebe". Svaka na svom serveru čuva podatke o pacijentu, nisu umrežene međusobno, tako da lekari iz drugih zdravstvenih ustanova ne mogu da ih vide.

Pacijenti u koju god ordinaciju da uđu, svaki put iznova ponavljaju svoje tegobe, iznose lekaru istoriju bolesti. Muku lekara i pacijenata rešilo bi uvođenje jedinstvenog eKartona, kome bi mogli da pristupe lekari iz sva tri nivoa zdravstvene zaštite - domova zdravlja, bolnica, kliničkih centara.

eKarton, ali i drugi elektronski servisi poput eBolovanja, eUputa, trebali bi da smanje birokratiju u zdravstvenim ustanovama, jer pacijenti neće morati da odlaze po doznake za bolovanje kod izabranog lekara već će se ceo proces odvijati onlajn. Takođe, uvođenjem eUputa i lekar specijalista u bolnicama mogao bi da pošalje pacijenta na dalje lečenje, a ne da ga vraća u dom zdravlja, da mu izabrani lekar zakazuje termin.

Dešava se da pacijent u nesvesnom stanju stigne u Urgentni centar ili neku drugu zdravstvenu ustanovu. Lekari ništa ne znaju o njemu - koja je krvna grupa, da li je alergičan na nek lekove, da li ima neku hroničnu bolest. Uvođenjenjem eKartona svi ti podaci o pacijentu bili bi mu na raspolaganju.

Donošenje novih zakona preduslov za dalju digitalizaciju

Iz Ministarstva zdravlja poručuju da je preduslov za dalje uvođenje digitalnih servisa izrada novog zakona o medicinskoj dokumentaciji  i zakona o zdravstvenom osiguranju. Kažu da rade na tome i da je ceo postupak u završnoj fazi. Veruju da bi oni mogli da budu usvojeni već na jesen.

Dalja digitalizacija zdravstvenog sistema u Srbiji trablo bi da dovede i do smanjenja listi čekanja za dijagnostiku i lečenje. Umrežavanjem zdravstvenih ustanova lekar bi imao kompletan uvid gde ima slobodnih mesta na teritoriji cene Srbije.

profimedia

"U planu je da novi zakon o zdravstvenom osiguranju omogući da svi osiguranici budu u jednoj bazi podataka. Oni će imati svoj broj koji neće biti sadašnji LBO (lični broj osiguranika), ni JMBG, već potpuno nov kojim će kao digitalnm ključem omogućiti lekaru pristup eKartonu", rekao je nedavno za Novosti Đuro Radović, pomoćnik ministra zdravlja za digitalizaciju.

On je naveo da će to biti jedna od mera zaštite, jer ako neko neovlašćeno vidi podatke neće moći da zna čiji su.

U NALED-ovom istraživanju lekari tvrde da nisu dovoljno obučeni za rad na digitalnim servisima koji su im na raspolaganju, pa više od 80 odsto smatra da bi im dodatne obuke za korišćenje elektronskih servisa u radu bile korisne.

Dr Milica Nikolić Urošević, predsednica Udruženje za zaštitu prava izabranih doktora opšte medicine Srbije - UZPIDOMS, kaže da lekari danas nemaju dovoljno vremena da se posvete pacijentim i njihovim zdravstvenim problemima, jer su preopterećeni papirologijom.

"Nije doktor daktilograf, da po ceo dan kuca izveštaje na računaru i traži termine za zakazivanje pregleda kod specijaliste. Doktor treba da se bavi svojim poslom, da se bavi pacijentom i njegovim tegobama", kaže Nikolić Urošević za Euronews Srbija.

Dodaje da izabrani lekari troše dosta vremena i na traženje termina za pregled pacijenata kod lekara specijaliste.

"Non stop tražimo termine, a termina nema. Resorno ministarstvo mora da pronađe način i natera svakog da radi svoj posao. Lekari u bolnicama i kliničkim centrima moraju da daju termine za prve preglede i da rezervišu termine kontrolnih pregleda. Ukoliko se tako bude radilo imaćemo daleko bolje zdravstvo", navela je ona.

Jankov Vidačić: Lekari preopterećeni

Izabrani lekar dr Dragica Jankov Vidačić kaže da su u domovima zdravlja lekari više opterećeni nego srednji medicinski kadar, medicinske sestre.

"Mi vodimo ceo elektronski karton i na kraju sve to fakturišemo direktno Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje. U obavezi smo da sve evidentiramo, da li je prvi, ponovni pregled, kratka poseta, preventivni pregled. Sve to moramo da klasifikujemo. Imamo veliki broj usluga i to sve oduzima puno vremena. U slučaju da se ne uradi sve kako treba opominju nas, prete da ćemo biti kažnjeni. Lekar mora da bude maksimalno skoncentrisan da bi to sve uradio valjano", kaže Jankov VIdačić koja je predsednica Novog sindikata zdravstva Srbije u Domu zdravlja u Novom Sadu.

Dodaje da lekarimo dodatnu "glavobolju" zadaje i to što često pada sistem, te ne mogu da ubacuju podatke o pacijentu, ne mogu da snime nalaz. Za informacione servise koji su uvedeni, kako kaže, nisu imali dovoljno obike, uglavnom su "samouku", snalaze se kako znaju i umeju.

profimedia

"Na zapadu sestra sedi pored lekara i ona ubacuje podatke u kompjuter.  Onda to ide brže. Mi imamo timske sestre, ali one ne rade taj posao. Ovako, lekar je u veliko stresu", kaže doktorka.

Domovi zdravlja, posebno u unutrašnjosti, ne mogu da obezbede dovoljno zdravstvenog kadra. Lekari su često preopterećeni ogromnim brojem pacijenata.

"Nama je izvršenje na primarnom nivou 36 pacijenata. Od toga jedan deo treba da bude preventiva. Vrlo često taj deo preventive ne možemo fizički da stignemo, jer imamo veliki priliv pacijenata. Mislim da se sada oseća i veliki nedostatak kadra, nema nas dovoljno. Moj prosek pacijenata prošle godine je bio 66 pacijenata dnevno. Za prošli mesec moj prosek je bio 72 pacijenta, jer je koleginica bila na godišnjem odmoru. Verujte kada odem kući sa posla, dva sata samo sedim i ćutim da bi došla sebi", priča Jankov Vidačić.

Očigledno je da mnogo toga mora da se menja u zdravstvu. Međutim, gde god da se "zagrebe" otvore se brojni nagomilani problemi. Digitalizacija u zdravstvu jeste budućnost i korak sa vremenom, ali mora biti praćena dobrom opremom, jakom IT podrškom ukoliko se pojavi problem, lekari moraju dobiti obuku i da se sistem organizuje da pacijent bude centar svega, a ne papirologija.