Otežan život nakon rušenja mosta u Mrčajevcima: Meštani moraju da pređu 40 kilometara da bi došli na drugu stranu

Komentari

Autor: Euronews Srbija

30/06/2023

15:09

Euronews

veličina teksta

Aa Aa

Jedini most koji povezuje sela u okolini Čačka, Mrčajevce i Mršince, urušio se tokom poplava. Rekonstrukcija mosta bila je planirana za leto, ali sada će se graditi novi most, koji bi trebalo da bude gotov za godinu i po dana i koji će koštati 600 miliona dinara. Poplave su i u drugim krajevima Srbije uzrokovale velike materijalne štete, a klimatolozi upozoravaju da će se ovakve situacije ponavljati sve dok se pri izgradnji infrastrukture klimatske promene ne uzmu u obzir.

Most koji povezuje Mrčajevce i Mršince srušio se tokom poplava. Da bi meštani Mrčajevaca i Slatine prešli iz jednog sela u drugo, umesto direktno mostom preko Zapadne Morave, prinuđeni su da koriste alternativni put dug oko 40 kilometara.

Nemanja Bogosavljević iz Mrčajevaca svedočio je rušenju mosta. Tik pre njegovog obrušavanja, kako kaže, uspeo je da zaustavi minibus sa turskim radnicima koji su pošli preko. Nemanja je poljoprivrednik, a most mu je za obavljanje posla mnogo značio.

"S druge strane mosta imam njive. Meni baka živi tamo koja je veoma stara. Taj most koristim, 5-6 puta dnevno sam ga prelazio, što zbog njiva, što zbog obilaska bake. Sada je veliki problem. Trideset osam kilometara idemo na Čačak da bismo došli tu na neki kilometar", kaže Nemanja Bogosavljević.

Most u Adranima kod Kraljeva urušio se zbog nabujalog potoka. Vozači su nakon toga svoje kretanje masovno preusmerili ka mostu Mrčajevci-Mršinci, što ga je dodatno opteretilo.

Nakon što se i on srušio, Dragutinovićima iz Mrčajevaca sedam hektara zemlje ostalo je preko reke. Sada im je dolazak do njiva i radnika otežan. Most je za poljoprivrednika Janka Dragutinovića nešto što bi im sada najviše značio.

"Mi inače jednu grupu radnika preuzimamo u Zablaću preko Morave. Umesto 9 kilometara idemo 30 kilometara ujutru, odnosno 60, i još 60 uveče, to je 120. Drugu grupu radnika uzimamo prema Kragujevcu, takođe 50-ak kilometara i uveče još 50, znači 100. To nijedna ekonomija ne može da isprati, tako da to nam je trenutno najveći problem", objašnjava on.

Preko ovog mosta nisu smela da prelaze vozila teža od 3,5 tone, a meštani kažu da je već bio oštećen od prethodnih poplava. Kao prelazno rešenje, u planu je izgradnja pontonskog mosta, koji bi trebalo da bude izgrađen za oko mesec dana.

"Traži se u kom delu da se napravi, jer je velika širina korita, pre svega zbog bezbednosti. Sigurno će taj pontonski most, ako stručna lica daju saglasnost, biti samo za putnička vozila i eventualno traktore kako bi se zadovoljili građani sa te strane Morave", kaže za Euronews Srbija Miloš Stevanić, pomoćnik gradonačelnika Čačka.

Dok se privremeni ponton i novi most ne izgrade, za meštane ovih sela važiće ona stara "preko preče, naokolo bliže".

Klimatski ekstremi biće sve češći i intenzivniji

Štetu zbog poplava, koje su u maju i junu zadesile Srbiju, nisu pretrpela samo naseljena mesta u okolini Čačka. Vanredna situacija uvedena je u 56 gradova i opština širom zemlje, a poplave su napravile ogromne probleme - mnogi putevi, mostovi i kuće oštećeni su ili uništeni.

Euronews

I ranijih godina u Srbiji je dolazilo do velikih poplava, a klimatolog Vladimir Đurđević podseća da su 2012. i 2014. godine primeri klimatskih ekstrema u našoj zemlji bili toliko veliki da su usporili međugodišnji rast BDP-a. Upozorava da bi ovakve situacije mogle da se nastave jer se pri obnovi i izgradnji infrastrukture ne primenjuju standardi koji uvažavaju da se klima menja i da će u budućnosti još biti značajno promenjena.

"I 2014. godine smo znali da se klima menja i da ćemo imati intenzivnije kiše i ta iformacija o budućoj promeni klime kod nas se ne uzima u obzir kad se rade infrastrukturni projekti. Sve što se radi trebalo bi da se napravi za neku buduću kišu koje će biti nažalost više u tim intenzivnim epizodama, a biće i češće", upozorava Đurđević.

Dodaje da je naš sistem zastareo i da ga je teško promeniti.

"Prvi izveštaj o klimi koji je urađen kod nas i koji je usvojila Vlada usvojen je 2010. godine i u njemu su bile neke naznake i predlozi kako da se radi prilagođavanje klimatskim promenama, odnosno kako da se uzmu u obzir i ti podaci u budućnosti. Međutim to je vrlo teško proširiti na sve sektore i uključiti u sve pravilnike i uredbe. Ove godine naša Vlada treba da usvoji prvi nacionalni program prilagođavanja na klimatske promene u kome će se nalaziti mere prilagođavanja i šta koji sektor treba da uradi", navodi on i upozorava da to nije dovoljno i da sva rešenja treba da uđu u zakonske okvire, što bi obezbedilo da se u okvirima budućih infrastruturnih projekata razvije deo koji uključuje i buduću klimu.

Prema njegovom mišljenju, neki sadašnji sistemi bi trebalo da se promene jer će se, iako se trenutno ne vidi da postoji neki problem, on pojaviti u budućnosti.

"U najboljem scenariju mi smo do sad videli tek pola promene. Mi ćemo, ako se ispuni Pariski sporazum koji je vrlo ambiciozan, do 2050. videti istu promenu koju smo videli poslednjih stotinak godina. Klima će se značajno promeniti. Neki sistemi treba da se redizajniraju od nule, kao što su sistemi od poplava. U suprotnom ćemo svakih par godina doživljavati poplave, možda ne uvek ovako intenzivne, ali ćemo se suočavati sa problemima. Troškovi će se nagomilavati i onda se na kraju pokaže, ono što ljudi koji u ovoj oblasti rade često kažu, da jedan uloženi evro u pripremu i rekonstrukciju znači desetak evro uštede u budućnosti", objašnjava klimatolog.

Đurđević ističe da je problem koji nam uzrokuju klimatske promene to što stalno pomalo gubimo novac. Uvek se, kako kaže, vraćamo na obnovu jer ekstremi i štete postaju veće, umesto da se taj novac koristi za razvoj.