Vesić za Euronews Srbija: Nemamo uragane i zemljotrese, ali imamo bujične poplave - potrebno raditi i na svesti građana

Šteta izazvana obilnim padavinama na regionalnim, magistralnim i putevima koji su u nadležnosti Republike Srbije, procenjuje se na 2,2 milijarde dinara, a procenjuje se da će ići i do 2,5 milijarde, rekao je Goran Vesić, ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture tokom gostovanja u emisiji Euronews Centar.

"Mi ćemo u narednom periodu krenuti sa popravkom tih puteva. U mnogim mestima smo već počeli sa radovima", kaže on i nastavlja - "Važno je da ljudi razumeju da su poplave vanredna okolnost na koju ne možete da utiče, možete preventivom da smanjite štetu, ali ona ne može da se predvidi"

Ministar je apelovao i na svest građana koji smećem zatrpavaju kanale ističući da je važno raditi ne samo na edukaciji, već i na kaznenoj politici za takve pojedince.

"Postoji kaznena politika koju treba da sprovode lokalne samouprave. Meni je nenormalno da zatrpavate kanal smećem. Ko to ne razume, postoji kazna", kaže on.

Klasifikujući bujične poplave kao najveću vremensku nepogodu kojoj je Srbija podložna, Vesić kaže da je popisivanje štete već počelo, ali ujedno savetuje građanima da osiguraju svoju nepokretnu imovinu.

"Na širenju svesti o osiguranjima treba više da radimo jer u tom slučaju osiguravajuće kuće isplaćuju odštetu. Mislim da osiguranje treba da bude obavezno kada su pravna lica u pitanju jer bi u slučaju poplava, to pomoglo ljudima da nadoknade štetu. Ovako država postaje osiguravajuća kuća", kaže on.

Euronews Srbija

Na kritike predsednika Srbije Aleksandra Vučića što se pojedini članovi Vlade nisu našli u područjima pogođenim poplavama, Vesić kaže da on jeste.

"To je moj posao i gde god postoje problemi - ja idem. Naučio sam to dok sam radio u lokalnoj samoupravi. Nažalost, ne rade tako svi gradonačelnici i predsednici opština. To ne mogu da shvatim, ali tako je. Drugo, sada je Štab za vanredne situacije kojim predsedava premijerka Ana Brnabić napravio plan za obilazak i oni su manje-više svi na terenu", kaže on, a na naše pitanje da li je Štab oformljen pre ili posle kritika predsednika, Vesić odgovara:

"Posle"

"Prijava protiv vozača koji je hteo preko mosta kod Mrčajevaca"

Vesić je u razgovoru za Euronews Srbija rekao da je urušeni most koji povezuje Mrčajevce i Slatinu imao zabranu korišćenja za vozila teža od 3,5 tone, kao i da je njegova rekonstrukcija trebalo da počne na leto.

Na pitanje zašto nije bilo fizičke prepreke, budući da je izbegnuta tragedija kada je jedan od meštana neposredno pred urušavanje mosta, sprečio autobus pun turskih radnika da pređe, kaže da to nije bilo moguće i da je bio istaknut adekvatan saobraćajni znak. Za to što niko nije poštovao saobraćajni znak, država nije kriva, kaže Vesić.

"Ne možete postaviti saobraćajnog policajca pored svakog saobraćajnog znaka. Normalno je da ako je tu znak, ne koristite takav most. Štaviše, tražimo od Grada Čačka da se podigne prijava protiv vozača koji nije poštovao ovaj znak. Da nije bilo Nemanje, koji se našao tu, ko zna šta bi se dogodilo. Vozač mora da odgovara jer nije bilo njegovo da odlučuje da li će da ide preko mosta, ako postoji znak koji to zabranjuje. Poplave su vanredne okolnosti koje ne možete da predvidite i dovode do uništenja", kaže on.

Novi most bi, prema njegovim rečima, mogao da bude gotov za godinu do godinu i po dana.

"Kada se Grad Čačak obratio sredinom novembra tražeći urgentnu sanaciju mosta, znao sam da to moramo da uradimo jer je taj most glavna veza među meštanima sa obe strane. Sredinom decembra 2022. smo prebacili 400 miliona dinara, oni su počeli da rade projekat rekonstrukcije, ali se čekalo leto da se počne sa radovima kada opadne nivo vode. Sada će biti potrebno još dodatnih 200 miliona dinara da se napravi novi most. Nije realno da se završi u kraćem roku od godinu-godinu i po dana", kaže Vesić.

 

Tanjug/Predrag Mitić

Što se tiče mosta koji je oštećen u selu Adrani, Vesić kaže da je u pitanju most koji je izgrađen 1964, a čija je obnova urađena 2016, ali pre nego što su Srbijavode obavile utvrdu rečnog korita.

"Most je ostao ispod nivoa obale, što nije dopušteno. Moraće odmah da se radi most, potpuno je prirodno da bude u visni obale utvrde. Počeli smo da radimo prirodnu devijaciju, nekoliko cevi kroz koje će prolaziti reka, radi se zemljani nasip i ta rupa će biti obnovljena za sedam dana, a u roku od četiri meseca novi most će biti izgrađen u visini obale utvrde", kaže on.

"Popisaćemo svaki infrastrukturni objekat u Srbiji i odrediti ko je za njega nadležan"

Ministar u razgovoru za Euronews Srbija kaže da će upravo zbog svih gore navedenih primera institirati na donošenju Zakona o održavanju infrastrukture, gde bi se tačno znalo ko je za koji infrastrukturni objekat nadležan.

"Postoji mnogo infrastrukture u Srbiji koja postoji decenijama, a niko je ne održava. Ne mislim samo na puteve, pričam o mnogo visećih mostova, nadvožnjacima i objektima za koje ne postoji obaveza nijedne uprave da ih održava. Sličan problem smo imali - dok sam radio na funkciji u Beogradu - sa podzemnim prolazima na Terazijama koji nisu bili upisani u katastar. Tri godine je bilo potrebno da legalizujemo te objekte i oni se sada jedan po jedan rekonstruišu", kaže ministar i nastavlja:

"To je trebalo odavno da se uradi. Svi objekti će biti popisani i biće utvrđeno ko upravlja njima"

Radna grupa koju je oformio počela je da radi na Predlogu Zakona o održavanju infrastrukture, a trenutno prikljuplja slične propise iz zemalja Evropske unije.

"Pokušavamo da vidimo kakvu oni praksu imaju, da ne bismo ponovili neke greške koje su se njima dešavale. Nadam se da ćemo vrlo brzo izaći sa predlogom i javnom raspravom u koju će biti uključeni stručnjaci, profesori, Građevinska komora... Dakle, svi će biti uključeni u izradu Zakona i onda ćemo tek izaći sa Predlogom. To ne treba da bude delo Ministarstva, već čitave struke kako bi se na pravi način vodilo računa o tim objektima", objašnjava.

Euronews Srbija

Ipak, kako kaže, redovno održavanje infrastrukturnih ne znači da neće biti oštećenja kada su poplave i druge vremenske nepogode u pitanju.

"Iako smo imali isti obim padavina kao 2014. godine, manje je štete. To znači da je mnogo toga urađeno. S te strane, mi kao zemlja moramo više pažnje posvetiti uređenju vodotokova, kanala koji su zapušteni. Mora da se sprovede sistem ranog javljanja o poplavama, kako bismo ubuduće radili na tome da građani i imovina budu zaštićeniji", zaključuje Goran Vesić u razgovoru za Euronews Srbija.