Kasne kvote za budžetska mesta na fakultetima: Još se ne zna koliko će brucoša biti upisano o trošku države

Komentari

Autor: Slavica Tuvić

14/06/2023

17:28

Kasne kvote za budžetska mesta na fakultetima: Još se ne zna koliko će brucoša biti upisano o trošku države - Copyright profimedia

veličina teksta

Aa Aa

Na mnogim fakultetim u Srbiji već je počela elektronska prijava kandidata za polaganje prijemnog ispita. Ovih dana pripremaju se i probna testiranja. I dok se fakulteti uveliko pripremaju za upis, još se ne zna koliko će država finansirati brucoša. Nikada ovoliko nisu kasnile kvote za budžetska mesta. Prošle godine kvote su usvojene i objavljene 27. maja, a država je finansirala 18.098 brucoša.

U Ministarstvu prosvete kažu da očekuju da kvote budu usvojene na sledećoj sednici Vlade u četvrtak. Sedam državnih univerziteta predložilo je da o državnom trošku studira skoro 23.000 brucoša.

I ove godine najviše brucoša upisaće Unierzitet u Beogradu - 15.193. Prema predlogu koji je usvojio Senat, na najstarijem univerzitetu u Srbiji biće upisano 9.743 brucoša na budžet i 5.450 samofinansirajućih. Ostaje samo da za budžetska mesta potrdu da Vlada Srbije.

Univerzitet u Novom Sadu predložio je da se ove godine upiše 8.322 brucoša i to da se o trošku pokrajinskih poreskih obveznika školuje 4.939 studenta, a da 3.383 plaća troškove školovanja. Kvote za budžetska mesta Univerziteta u Novom Sadu treba da usvoji Vlada Vojvodine.

Univerzitet u Nišu predložio je da o trošku države bude upisano oko 3.500 studenta, a da još 1.246 plaća školarinu. U Kragujevcu očekuju da će iz budžeta moći da se školuje 2.761 brucoša, dok će 1.225 da plaća školarinu. U Novom Pazaru predložili su da država finansira 575, a da se kao samofinasirajući upiše još oko 270.

Univerzitet u Prištini sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici planirao je za narednu akademsku godinu da upiše 1.163 studenta o trošku države, dok će njih 505 da studira o svom trošku, dok Univerzitet umetnosti u Beogradu predložio kvotu od 284 budžetska mesta i 154 samofinansirajuća..

Počelo elektronsko prijavljivanje

Na Elektrotehničkom fakultetu kažu da je počelo elektronsko prijavljivanje i za prijemni i za probni prijemni. Probni prijemni zakazan je za u subotu, 17. juna. Održaće se na Beogradskom sajmu.

Prof. Lazar Saranovac sa ETF-a kaže da probni prijemni ima dvostruki efekat.

" Prva stvar je da kandidati vide gde su sa znanjem, da vide kakvi su zadaci. Druga stvar je da osete atmosferu. Probni prijemni rade na istom mestu gde će raditi i prijemni, da vide procedure, da se upoznaju sa njima. Tako da na prijemni dolaze na poznato mesto, što je mnogo lakše, nije više tolika trema", rekao je on za Euronews Srbija.

ETF je prethodnih godina uspeo već u prvom krugu da popuni sva i budžetska i samofinansirajuća mesta, što mnogim fakultetima nije pošlo za rukom. I ove godine očekuju da će biti tako.

"Sve je manje dece koja dolaze iz srednjih škola. Međutim, prethodnih godina smo za oba studijska programa uspeli da popunimo sva mesta u prvom krugu. Ostalo je čak zainterosavanih i posle upisa, koji su bili na listi čekanja", naveo je on.

Na Mašinskom fakultetu danas počinje elektronsko prijavljivanje za polaganje prijemnog, dok je prijemni zakazan za 28. i 29. jun.

"Prošle godine u prvom krugu smo popunili sva budžetska mesta i na Informacionim tehnologijama i na Mašinskom inženjerstvu, ostalo je samo samofinansirajućih mesta", kaže prof. Vladimir Popović, dekan Mašinskog fakulteta.

Očekuje da će ove godine fakultetima biti teže da popune sva mesta, jer su prethodne tri godine kandidati zbog korone manje odlazili na studiranje u inostranstvo.

"Kada je bila korona kandidati nisu tako jednostavno mogli da odu na studije u inostranstvo, te je broj kandidata koji gravitiraju prema inostranstvu ostajao u Srbiji. Sada to više neće biti. I to će dodatno uticati na manji broj kandidata".

Na Fakultetu organizacionih nauka već je bio jedan probni prijemni za test iz matematike. Na tom fakultetu uveliko traje elektronska prijava za rezervacije termina za predaju dokumentacije za upis. Prvi probni prijemni iz matematike bio je 11. juna. A kako su izgledali zadaci možete pogledati ovde.

Probni prijemni iz testa opšte informisanosti zakazan je za 16. jun.

Povećane školarine na mnogim fakultetima

Mnogi fakulteti u Srbiji za narednu akademsku godinu povećali su školarine za samofinansirajuće studente. Na Univerzitetu u Beogradu cene povećava 14 fakulteta, na Novosadskom univerzitetu pet, u Nišu su korekcije školarina najavila dva fakulteta, dok je u Kragujevcu nove cene najavilo šest fakulteta.

Najveći udar na džep brucoša i njihovih roditelja biće na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu koji je odlučio da školarinu na prvoj godini poveća za 60.000 dinara, sa 240.000 na 300.000 dinara. Za studente starijih godina školarine će biti veće za 36.000 dinara (sa 240.000 na 276.000 dinara). Za 50 odsto veće školarine čekaju i brucoše Mašinskog fakulteta koji su do sada plaćali 72.000 dinara, dok će sada cene biti 108.000 dinara.

Novi cenovnik školarina dao je i Saobraćajni fakultet sa 108.000 na 130.000 dinara, a paprene školaraine čekaju i samofinansirajuće studente na najatraoktivnijem smeru ETF-a (softversko inženjerstvo) koje su povećane sa 243.500 na 282.000 dinara, dok je na smeru elektrotehnika i računatrstvo školarina otišla sa 108.000 na 126.000 dinara.

Veće školarine na najstarijem univerzitetu u Srbiji su još naGrađevinskom (100.000 na 120.000 dinara), Tehničkom fakultetu u Boru (50.000 na 60.000 dinara) FON-u (145.000 na 159.000 dinara), Pravnom (99.000 na 114.000 dinara), Ekonomskom (97.175-121.863 do 106.212-139.754), Učitelljskom (102.000 na 108.000 dinara), Fakultetu sporta i fizičkog vaspitanja (148.500 do 150.000 dinara), Fizičkom fakultet (60.000 na 66.000 dinara), Biološkom fakultetu (90.000 na 100.000 dinara), Geografskom fakultetu (86.000 na 96.000 dinara).

Na Univerzitetu u Novom Sadu školarine je povećalo pet od ukupno 14 fakuleta i to za pojedine studijske programe, kao i za jedan program master akademskih studija u okviru Univerzitetskog centra za interdisciplinarne i multidisciplinarne studije i istraživanja - UCIMSI.

Veće školarine su na Tehnološkom, Pravnom, Fakultetu tehničkih nauka, Ekonomskom fakultet, Prirodno- matematičkom fakultetu. Najveći skok školarina je na pojedinim akademskim studijama na PMF-u. Tako je na smeru računarske nauke školarina povećana sa 77.440 na 118.000 dinara, dok je na smerovima primenjena matetika i matematika cene korigovane sa 54.450 na 96.000 dinara.

Školarine je povećalo i šest fakulteta u Univerziteta u Kragujevcu - Ekonomski fakultet (88.000 na 96.000 dinara), Pravni (75.000 na 85.000 dinara), Agronomski fakultet u Čačku (39.000 na 45.000), Prirodno- matematički fakultet u Kragujevcu (72.000 na 84.000 dinara), Pedagoški fakultet u Užicu (79.000 na 82.000 dinara), Fakultet za hotelijerstvo i turizam u Vrnjačkoj banji (za 10.000 dinara). Na Univerrzitetu u Nišu školarine su povećali Filozofski (sa 78.000 na 90.000 dinara) i Arhitektura gde je povećana školarina za 30.000 dinara (sa 120.000 na 150.000 dinara).