Igre 
Samofinansirajući student u Beogradu postaje privilegija bogatih - troškovi težak izazov roditeljima iz unutrašnjosti
Komentari06/03/2023
-21:39
Školovanje samofinasirajućeg studenta u Beogradu, u okolnostima u kojima cene studija rastu iz godine u godinu, zajedno sa cenama iznajmljivanja nekretnina, pa i hrane, postaje izazovno za mnoge porodice iz unutrašnjosti Srbije. Mada nisu fakulteti u Beogradu jedini izbor, i mada su cene u drugim gradovima nešto niže, za one roditelje koji su prosečnih ili ispodprosečnih primanja u mestima u unutrašnjosti Srbije, a žele da dete pošalju u Beograd, najizvodljiviji i najsigurniji put čini - studiranje na budžetu.
Studiranje o svom trošku ne podrazumeva samo plaćanje školarine, već i troškove za iznajmljivanje stana, hranu, knjige neophodne za učenje... Ukoliko se školarina plaća na rate, a stan deli sa drugom ili drugaricom, hrana uglavnom donosi od kuće, za troškove studenta roditelji moraju, prema procenama, da izdvoje oko 700 evra mesečno.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku medijana neto zarada za decembar 2022. godine iznosila je 60.413 dinara, što znači da je 50 odsto zaposlenih ostvarilo zaradu do navedenog iznosa. Prosečna plata u tom mesecu bila je 84.227 dinara, a ministar finansija Siniša Mali procenjuje da će prosečna plata u decembru 2023. godine biti 820 evra. Ni to nije velika uteha za roditelje, jer porodica sa prosečnim zaradama teško može da odškoluju studenta u Beogradu, ako ima dvoje ili više dece ne može ni da sanja.
Jedino rešenje - budžet, dom i stipendija
Na diplome fakulteta studenti iz unutrašnjosti mogu računati samo ako su na budžetu, ostvare pravo na studentski dom i ishranu, dobiju stipendiju ili kredit koje daje država, odnosno Ministarstvo prosvete. U tom slučaju stipendija ili kredit mogu da pokriju troškove smeštaja u domu, ishrane, prevoza, te roditeljima ostaju minimalna izdvajanja.
Mnogi fakulteti najavili su veće cene školarina od naredne akademske godine. Tako će od oktobra školarina za brucoše na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu biti veća za 50.000 dinara, te će umesto dosadašnjih 240.000 dinara studenti prve godine morati da plate 290.000 dinara. Povećanje školarine za 50 odsto najavio je i Mašinski fakultet u Beogradu sa 72.000 dinara na 108.000 dinara, ali i većina drugih fakulteta u Beogradu. Cene su uglavnom prešle 100.000 dinara.
Kirije za stanove u poslednjih godinu dana otišle su u nebesa. U prestonicu je stigao veliki broj Rusa i Ukrajinaca zbog rata u Ukrajini. O iznajmljivanju stana u užem centru grada studenti više ne mogu ni da razmišljaju, jer za stan od 50 kvadrata često treba izdvojiti i više od 1.000 evra. Slična kvadratura na Novom Beogradu, Karaburmi, Banovom brdu izdaje se za 500-600 evra. Ukoliko student deli kiriju sa drugom ili drugaricom, roditelji moraju računari na izdatak samo za stan od 250 do 300 evra. Sa računima (kablovska, internet, struja, infostan, telefon) treba dodati još 100 evra.
Dekani o povećanju školarina
Veliki "skok" školarina već je izazvao revolt studenata na Arhitektonskom fakultetu, koji su u ponedeljak blokitrali fakultet jer, kako kažu, roditelji neće moći da plate. Koliko je to oprerećenja za budžet njihovih roditelja možda najbolje govori transparent koji su raširili u holu fakulteta "Trebalo je da upišem Harvard".
Povezane vesti
Dekan Arhitektonskog prof. Vladimir Lojanica za Euronews Srbija kaže da se povećanje od 20 odsto, sa 240.000 na 290.000 dinara odnosi samo na brucoše, dok je za studente starijih godina povećanje biti za 15 odsto, odnosno 270.000 dinara.
Euronews Srbija/Printskrin
"Dve su različite stope povećanja za različete kategorije samofinasirajućih studenata. Samo za one koji prvim put upisuju status samofinansirajućeg studente za njih je veća školarina za 20 odsto i to je usklađivanja sa iznosom koji dobijamo za budžetske brucoše od ministarstva. Za sve ostale je povećanje 15 posto i to je usklađivanje sa stopom inflacije na državnom nivou", kaže prof. Lojanica. To znači da će samofinansirajući brucoši školarinu plaćati 290.000 dinara, dok će studenti starijih godina koji nisu na budžetu plaćati 270.000 dinara.
Povećanje školarine za 50 odsto najavio je i Mašinski fakultet u Beogradu sa 72. 000 dinara na 108.000 dinara. Dekan tog fakulteta prof. Vladimir Popović kaže da godinama nisu menjali cene školarina, kao i da su sa povećanjem opet u grupi tehničkih fakulteta sa najnižim školarinama.
"Mi smo od 2003. godine, kada nam je školarina bila 60.000 dinara, pa do 2023. godine povećali školarinu samo dva puta po 6.000 dinara. Nama je školarina bila do ove godine 72.000 dinara, sada smo je za narednu školsku godinu povećali na 108.000 dinara. To na prvi pogled jeste veliko povećanje od 50 odsto, ali i sa tom školarinom mi smo u donjoj grupi u tehničkoj grupaciji. Kada pogledate inflaciju u poslednjih 20 godina, povećanje školarine u tom periodu je apsolutno manje", rekao je Popović za Euronews Srbija.
Napominje da Mašinski fakultet upiše mnogo više budžetskih brucoša nego samofinansirajućih, što znači da troškove studija plaća država.
"Nama samofinansirajućih studenata ima svega 100 na mašinskom inženjerstvu i 40 na smeru informacione tehnologije na mašinstvu. Mi imamo svega 140 mesta za samofinansirajuće brucoše, a 540 za budžetske. Osim toga, brucoši koji se upišu kao samofinansirajući ukoliko ostvare 48 bodova, mogu da pređu ponovo na budžet u narednoj školskoj godini. Mi, inače, ulažemo sopstvena sredstva koje zarađujemo od projekata sa privredom u nastavu. Mali deo nam ide na plate. Nama je ogromna većina brucoša i studenata budžetski studenti. Na masteru u prvoj godini nemamo samofinansirajućih studenata", rekao je.
Grčić: Mnogo izazova za studente
Ana Grčić, student prorektor Univerziteta u Beogradu, kaže za Euronews Srbija da su reakcije studenata na povećanje školarina različite.
Povezane vesti
"U svakom slučaju bilo koje poskupljenje za studente nije dobra vest. Sitaucija je inače lošija nego što je bila. Neki od studenata su imali i problem da početkom školske godine u Beogradu nađu i stan po nekoj pristojnoj ceni. Bilo je problema i uopšte naći stan i izvdojiti pristojnu sumu za njega. Tako da studenti pored visokih školarina koje su ih sačekale ove godine imali su i taj problem stanovanja. To je važno znati, jer većina njh nije iz Beograda", navela je Grčić.
Ističe da je u proteklom periodu bilo mnogo izazova za studente.
"Ono što inače studentima znači je i sufinasiranje ili razne stipendije koje mogu da im olakšaju školovanje. Mislim da bi toga čak trebalo da bude i više nego što ima sada", napomenula je.
Povezane vesti
Nikad veće interesovanje za studentske domove
Skok kirija za stanove u Beogradu naterao je mnoge studente koji su živeli kao podstanari u iznajmljevim stanovima da konkurišu za smeštaj u studentskim domovima. Direktor Studentskog centra Beograd Goran Minić kaže da je interesovanje za studentske domove bilo ogromno na prethodnom konkursu. Navode da su to i očekivali.
Tanjug/Dimitrije Goll
"Interesovanje je bilo 30 posto veće nego prethodnih godina. Najveće interosovanje bilo je među brucošima. Mesto u domu je dobilo 1.200 studenata prve godine, a više od 1.500 je ostalo ispod crte na prvoj raspodeli. Prethodnih godina nije bilo tako", priča Minić.
Studenti u domovima smeštaj plaćaju od 1.500 do 2.790 dinara. Studenti u sobama prve kategorije mesečno plaćaju 2.790 dinara, druge kategorije 2.150 dinara, treće kategorije 1.600 dinara i četvrte kategorije 1.500 dinara mesečno.
Cene pojedinačnih obroka u studentskim menzama iznose: za doručak - 56 dinara, za ručak umesto 120 dinara, za večeru- 90 dinara.
Minić kaže da je planirano proširenje kapaciteta studentskog smeštaja i već se radi na tome. Očekujemo da do kraja 2026. godine bude završen novi objekat kompleksa Studentskog grada sa kapacitetom od 1.000 ležajeva. Naredne godine bi trebali da započnu radovi, već je izabrano idejno rešenje i sada se radi na urbanističkom projektu.
Kako je u drugim univerzitetskim centrima
Školovati samofinansirajućeg studenta samo je za nijansu je jeftinije u drugim univerzitetskim centrima- Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu, Novom Pazaru, Kosovskoj Mitrovici. Mogu se pronaći jeftiniji stanovi za smeštaj, dok su ostali troškovi skoro isti kao u Beogradu
Školarine su povećane i u na ostalim fakultetima u Srbiji . Na Univerzitetu u Novom Sadu veće cene najavilo je pet fakulteta - Tehnološki, Pravni, Fakultet tehničkih nauka, Ekonomski, Prirodno- matematički fakultet.
Tanjug/Zoran Žestić
Najveći skok školarina je na Prirodno- matematički fakultet na smeru matematika gde je školarina veća za oko 40.000 dinara (sa 54.450 na 96.000). Slično je i na smerovima računarske nauke (sa 77.440 na 118.000 dinara) i informacione tehnologije (sa 77.400 na 118.000 dinara). Mnogi fakulteti nude plaćanje školarina na više rata, ali ni to nije velika uteha roditeljima koji rade za minimalac ili nešto malo iznad toga.
Koliko košta školovanje studenta
Koliki su troškovi roditelja i države za školovanje jednog studenta izračunali su istraživači Instituta za razvoj i inovacije. Oni su došli do podatka da za školovanje jedne osobe od osnovne škole do fakultetske diplome u proseku porodica i država ulažu 34.500 evra.
Nenad Jevtović iz Instituta za razvoj i inovacije kaže da su o okviru istraživanja "Troškovi visokog obrazovanja" uzeli osam fakulteta iz Beograda i analizirali koliko košta obrazovanje na tim fakultetima.
"Zamislili smo mladu osobu koja je 2000. godine krenula u predškolsko obrazovanje, a 2018. godine diplomirao na fakultetu. Došli smo do podataka da po najnižoj ceni društvo dobija mladog ekonomistu, za oko 31.000 evra, do najskupljeg stomatologa od 71.000 evra", kaže Jevtović.
Uračunali su, kako kaže, svi izdaci koje daje država, ali i lokalne samouprave u sektor obrazovanja. Uračunato je i koliko roditelji izdvajaju, kroz istraživanje koje godišnje objavljuje Republički zavod za statistiku (časovi jezika, udžbenici, sveske...).
"Razlog ovog istraživanja je da pokrenemo pitanja koliko je obrazovanje dostupno svima. Definitivno iz različitih delova Srbije roditelji imaju različite troškove. I ne samo to, postoje barijere, da li će deca iz određenih porodica, iz određenih delova Srbije uopšte moći na fakultet. Hit tema ovih dana je Arhitektonski fakultet i povećanje školarina. Ono što ostaje pitanje, koliko će u budućnosti obrazovanje biti dostupno", naveo je on.
Komentari (0)