Igre 
Kako mladi biraju fakultete: Nedostaju kadrovi u svim branšama, čak i advokati teško dolaze do pripravnika
Komentari04/06/2023
-12:30
U prethodnoj godini broj oglasa za posao u Srbiji je porastao, a velika je tražnja za radnicima u oblasti trgovine, za IT stručnjacima, elektrotehničarima, građevinskim radnicima i radnicima u ugostiteljstvu. Mladi danas uglavnom biraju fakultete čija diploma može da obezbedi brzo posao i stabilne finansije.
U prethodnih pet godina najveće interesovanje među srednjoškolcima vlada za upis na medicinske i tehničke fakultete, kao i na Fakultet organizacionih nauka i smer psihologije na Filozofskom fakultetu. Razlozi su različiti - nakon završenog Medicinskog fakulteta dosta mladih se odluči na rad u inostranstvu, stručnjaci za informacione tehnologije su u sve traženiji i dobro plaćeni, dok se diploma psihologa može iskoristiti i za rad u sektoru za ljudske resurse dobrih kompanija.
"Postajemo sve deficitarnije tržište rada po pitanju svih profila. Nisu samo IT-jevci u pitanju ili zanati, oni jesu izraženi, ali nedostaju radnici svih mogućih profila. Mi smo prošle godine zabeležili po prvi put da nam nedostaju pripravnici u advokatskim kancelarijama. Sve manji broj ljudi upisuje Pravni fakultet i sve manji broj ljudi završava taj fakultet. Sada imamo situaciju kod advokata da mnogo teže dolaze do pripravnika", kaže Miloš Turinski iz Infostuda.
Dodaje da se situacija sa deficitom sve više pogoršava, te da fakulteti imaju mogućnost da se razvijaju, ukoliko budu pratili sve nove trendove, potrebe privrede i tržišta rada.
profimedia
Kako bi se što bolje upoznali sa onim što ih čeka nakon završetka fakulteta i budućom profesijom, iz Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ) savetuju mladima da posete institucije, kao što su centri za profesionalno informisanje i otkrivaju koja radna mesta željno iščekuju buduće diplomce.
"Najveća potražnja je za diplomiranim građevinskim inženjerima, mašinskim inženjerima, doktorima medicine, naravno svima nam je poznato da su u naletu informacione tehnologije, tako da su svi stručnjaci u ovoj oblasti veoma traženi", kaže Vanja Zlatković iz NSZ.
Tržište diktira izbor zanimanja
Kada je u pitanju ekonomija, upućeni kažu da raste broj maturanata koji se opredeljuje za ove studije. Kao jedan od razloga navode mogućnost dobijanja i međunarodno priznatih diploma.
Povezane vesti
"U poslednjih pet godina, mi beležimo porast zainteresovanosti, u smislu većeg broja prijavljenih kandidata. Stopa rasta je 30 odsto, u ovom periodu, i to nedvosmisleno pokazuje da postoji interesovanje za upis na Ekonomski fakultete", kaže Žaklina Stojanović, dekan Ekonomskog fakulteta.
Tanjug/Dimitrije Goll
Kako tržište diktira koje će profesije biti tražene, došlo je i do promena gde se nekadašnja popularna zanimanja, sada nalaze u nezavidnim položajima po pitanju interesovanja. Neka od njih su istoričari umetnosti, filozofi i defektolozi. Sprovedena istraživanja pokazuju da mladi pri odabiru fakulteta i profesija gledaju da to bude posao za koji se interesuju u svakodnevnom životu, da su dobri uslovi u kojima će raditi i mogućnost da se prethodno stečeno znanje "unovči" i tako živi u stabilnim uslovima u određenoj sredini.
Grčić: Fakulteti rade na inovaciji programa
Ana Grčić, student prorektor Univerziteta u Beogradu (UB) kaže da poslednjih nekoliko godina raste interesovanja za IT smerove na tehničkim fakultetima, kao i za Medicinski i Stomatološki fakultet.
Ona je za Euronews Srbija rekla da je opalo interesovanje za određene fakultete kao što je Rudarsko- geološki, zatim Poljoprivredni fakultet.
"Ovi fakulteti su radili na inoviranju programa tokom akreditacije kako bi privukli više zainteresovanih. Mislim da to do mladih još nije doprlo", navela je ona.
Dodaje da kod mladih u odabiru fakulteta presudnu ulogu igra tržište rada. Kako kaže ima i onih koji se vode svojom željom, ali mnogio se predomisle u nekom trenutku tokom studiranja ili na kraju, te se vode tržištem rada i zaradom.
Na odabir fakulteta utiče i visina školarine. Ove godine 17 fakulteta UB je povećalo školarine, procentualno najviše Mašinski fakultet sa 72.000 dinara na 108. 000 dinara. Međutim, i sa povećanjem od 50 odsto taj fakultet spada u grupu fakulteta sa najmanjim školarinama. Arhitektonski fakultet je među najskupljim sa školarinom od 290.000 dinara.
Povezane vesti
Grčić kaže da visina školarine utiče na izbor fakulteta jer nisu svi studenti na budžetu. Školarina jeste značajna stavka za one akademce koji dolaze iz unutrašnjosti, jer osim tog troška roditelji moraju da im plaćaju smeštaj, ishranu...
Preporuka za vas
Komentari (3)
Vladimir
04.06.2023 12:44
Kada se pokaže malo više poštovanja ljudima koji su završili fakultete bilo bi mnogoanje problema. Glavni problem su finansije i mišljenje o tome koliku platu treba da imaju pripravnici. Uvek će se naći neko ko će dati 200€ više, bog čega nemaju svi navedeni problem.
Hermes
04.06.2023 12:53
Neka mi neko objasni zašto sam primoran da pristojan posao potražim van države, ako kadrovi nedostaju, a ja koji osim sprskog pričam još tri strana jezika na visokom nivo i posedujem druge veštine i znanja, ne mogu ni pored sve dobre volje, upornosti i motivacije da nađem pristojan posao? Neka mi neko objasni.
Katarina
07.06.2023 14:20
Ako je nedostatak kadra zašto onda ja sa masterom, znanjem dva strana jezika, znanjem 6 različitih kompijuterskih programa i osvojenom hrpom nagrada na različitim takmičenjima ne mogu da nađem posao već 2 godine? Na razgovoru za jedan posao mi se jedna HR-ovka ( koja je izgledala kao Jovana Jeremić) smejala što znam dva strana jezika i što neću da radim 10h dnevno i budem dostupna i vikendom za "IZDAŠNIH" 270€ mesečno. Hvala lepo, prvo naučite poslodavce da se ponašaju normalno i poštuju zakon o radu, pa se onda javite. Do tada treba da imate još veći deficit svih zanimanja. Radnik se poštuje i ceni!!