Igre 
Ministarstvo i fakulteti "lome koplja" oko državne mature, đaci traže da se razreše sve dileme
Komentari10/03/2023
-09:00
Dekani fakulteta Univerziteta u Beogradu kažu da su nakon nedavnog sastanka sa predstavnicima Ministarstva prosvete mnoge stvari oko organizovanja državne mature jasnije. Ima i onih koji su izričiti da ona ne može biti jedini uslov za upis na fakultet i da ne može da zameni prijemni, ali je od predstavnika Ministarstva prosvete stigao jasan odgovor - dodatna provera sklonosti i sposobnosti kandidata je moguća, ali to neće moći da se zove prijemni ispit.
Takođe, test sklonosti neće moći da sadrži gradivo iz srednje škole. I dok se "koplja lome" između prosvetnih vlasti i fakulteta, srednjoškolci poručuju "I mi se pitamo" i traže da se što pre razreše sve dileme, kako bi znali šta ih čeka naredne godine .
Najavljeno je da se državna matura uvodi krajem školske 2023/24 godine. Prethodno je više puta pomerana. Najpre je trebalo da bude uvedena 2021. godine, ali je pomerena za 2022. godinu, uz obrazloženje da se pomera kako bi je polagali učenici koji srednju školu završavaju po reformisanom programu. Novo pomeranje za još dve godine usledilo je, kako su objasnili iz Ministarstva prosvete, zbog epidemije virusa korona.
Nezadovoljni što ne znaju šta ih čeka na državnoj maturi, neformalno udruženje srednjoškolaca pokrenulo je peticiju "I mi se pitamo", koju je do sada potpisalo 20.000 učenika. Peticiju će predati Ministarstvu prosvete sa zahtevom da se postojeći koncept državne mature promeni, a ukoliko to ne može da se uradi, da se državna matura odloži.
Luka Babić, učenik trećeg razreda Treće beogradske gimnazije kaže da je najveći problem sa državnom maturom što se još uvek đaci koji će je polagati ne znaju kako će izgledati, a za dva meseca najavljeno je njeno pilotiranje. Podseća da je Ministarstvo prosvete najpre odredilo 31. avgust 2022. godine za objavljivanje detalja mature, ali se to nije desilo. Naredni rok bio je decembar iste godine, sada je mart 2023. i još se ništa ne zna. Zapravo ne zna se koji fakulteti će prihvatiti državnu maturu za upis brucoša, koji će tražiti dodatno testiranje, kako će se bodovati matura.
"Nastavićemo da prikupljamo potpise, a onda ih predati Ministarstvu prosvete. Ukoliko nadležni misle da ne mogu da poprave državnu maturu za sledeću godinu, onda treba da je odlože. Ona može da se održi, ali da bude valjana, da bude kako treba. A to podrazumeva da ne polažemo šest, sedam ispita- da nemamo duple ispite. Za maturu najmanje tri (tri predmeta), plus dodatni prijemni ispiti. Samo što se sada neće zvati prijemni ispiti već test sklonosti. Promenili su ime zbog javnosti", kaže Luka za Euronews Srbija.
Tanjug/Zoran Žestić
Kao primer dobre prakse navodi Hrvatsku koja je, recimo, na testu iz maternjeg jezika zadatke podelila na osnovni i viši nivo, i tako rešili da nemaju dodatne prijemne ispite i razliku između smerovima.
Povezane vesti
"Kod nas to ne postoji. Kod nas su sjedinjavanjem zadataka u jedan jedinstven osnovni nivo napravili problem da fakulteti nisu zadovoljni i traže da zadrže prijemni ispit", naveo je Luka.
Dodaje i da se zadržavanje prijemnog ispita ili kako kažu "proverom sklonosti" obesmišljava ceo koncept države mature, jer je osnovna ideja bila da se ukine prijemni.
Filipović: Napravljeni ustupci fakultetima
Prorektor za nastavu Univerziteta u Beogradu prof. Dejan Filipović kaže da je Ministarstvo prosvete napravilo ustupak fakultetima, da su dosta ublažili uslove, te da fakulteti koji to žele mogu da organizuju test sklonosti za buduće brucoše.
Dodaje da fakulteti još nisu izašli sa stavom ko će od njih organizovati dodatna testiranja, ali da se iz diskusije koja je do sada vođena može očekivati da to budu - Arhitektonski fakultet, Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja (stari DIF), zatim ETF, FON, Medicinski fakultet.
"Rekli su nam da test sklonosti ne može da sadržati gradivo srednje škole. Stav je da državna matura ima sertifikacionu ulogu tako da zadaci na testovima pokrivaju gradivo iz srednje škole. Fakulteti koji hoće da organizuju test sklonosti moraće da to budu pitanja koja nisu vezana za gradivo", rekao je Filipović.
Dilema je bila i kako će srednjoškolci iz Crne Gore i Republike Srpske da se upisuju na fakultete u Srbiji, a iz Ministarstva prosvete stiglo im je objašnjenje da će to biti po konceptu kao što je upis u srednju školu.
"Odgovor na to pitanje je bio da će kandidati iz RS i Crne Gore polagati državnu maturu u srednjim školama i gimnazijama u Srbiji. Ostalo je da se vidi kako će biti tehnički organizovano. Oni su povukli paralelu da i sada osnovci iz RS i Crne gore, koji hoće da upišu srednju školu i gimnaziju u Srbiji, polažu malu maturu u školama u Srbiji. Po tom istom principu će polagati i državnu maturu u srednjim školama u Srbiji", pojasnio je Filipović.
Povezane vesti
Za kandidate koji ove godine završe srednju školu i pauziraju godinu, a naredne žele da upišu fakultet, iz Ministarstva prosvete objašnjavaju da za njih fakulteti organizuju prijemni ispit.
"Ako neko ove godine završava srednju školu i pauzira godinu, i naredne godine želi da nastavi školovanje i upiše fakultet on će polagati prijemni ispit. Ostalo je otvoreno pitanje kako će se to realizovati", naveo je Filipović.
Fakulteti UB su zadovoljni ustupcima koje je Ministarstvo prosvete napravilo u odnosu na polazne tačke kako im je predstavljen koncept državne mature.
Tanjug Video
Povezane vesti
"Kada smo krenuli u intenzivne razgovore prošle godine, njihov stav je bio da dražavna matura bude preslikana mala matura. Da fakultet nema nikakve veze sa tim, samo da dobije rang listu i upiše brucoše- što je za fakultete bilo neprihvatljivo. Sada smo došli u situaciju da će se kandidati prijavljivati na fakultetu, da će fakultet rangirati te kandidate na osnovu uspeha u srednjoj školi, sa državne mature i potencijalnog testa sklonosti. Na kraju će fakulteti obavljati upis. To je velika razlika u osdnosu na prvu ideju da se to sve radi softverski. To znači da kandidat može da pređe sa jednog studijskog programa na drugi u okviru fakulteti, ukoliko se ne popune sva budžetska mesta", pojašnjava Filipović.
Naš sagovornik kaže da će se najverovatnije bodovanje biti tako da uspeh u srednjim školama nosi 40 bodova, a oni fakulteti koji upisuju srednjoškolce samo na osnovu državne mature oni će 60 bodova raspodeliti na tri testa u okviru državne mature (srpski, matematika i treći predmet).
Fakulteti koji budu imali test sklonosti uspeh iz srednje škole će se bodovati sa 40, preporuka je da se državna matura boduje sa 30 bodova, a da se test sklonosti vrednuje sa još 30 bodova.
"Ima fakulteta koji su tražili da se test sklonosti boduje više, ali to je ostalo da se dogovori za naredni period", priča Filipović.
Mandić: Većina fakulteta prihvatiće državnu maturu
Dekan Učiteljskog fakulteta u Beogradu prof. Danimir Mandić smatra da će većina fakulteta prihvatiti državnu maturu, a da će tri, četiri fakulteta organizovati dodatnu proveru sklonosti za kandidate. Fakulteti su, navodi on, najviše strahovali da će biti potpuno isključeni, da će kandidati popunjavati listu želja kao za malu maturu, što bi predstavljalo veliki problem fakultetima.
"Svaki fakultet ima jedan atraktivan smer, kao što su na Defektologiji- Logopedija, na Filozofskom- Psihologija, na FPN- Žurnalistika. Na tim smerovima imamo tri, četiri kandidata na jedno mesto. Na drugim smerovima interesovanje je mnogo lošije. Nama je važno što će rang listu kandidata ipak raditi fakulteti, te može da dođe do prelivanja sa jednog na drugi smer. U protivnom ako bi kandidati popunjavali listu želja, oni možda ne bi stavili kao drugu želju drugi smer sa tog fakulteta, nego bi stavili drugi fakultet, koji je srodan. Što fakultetima nikako ne odgovara. Značajno je što rang liste ipak rade fakulteti, a ne Ministarstvo", naveo je on.
Kao važnu novinu, koja je obradovala dekane, naveo je da se briše donja granica za upis na budžet koja je do sada bila najmanje 51 bod (uspeh iz srednje škole i sa prijemnog).
"Da je ostala granica 51 bod, to bi za mnoge fakultete predstavljalo problem jer ne bi mogli da popune budžetska mesta. Ovako ćemo ići ka popunjavanju svih budžetskih mesta. Selekcija studenata će se obavljati na kasnijim godinama studija", rekao je Mandić za Euronews Srbija.
Tanjug Video
Državna matura predstavlja opštu, stručnu i umetničku matura. Prvi put biće uvedeno 2024. godine i polagaće je učenici koji su srednju školu upisali u školskoj 2020/21 godini.
Na opštoj maturi, kada bude uvedena, đaci će polagati testove iz maternjeg jezika, matematike i treći test će biti po izboru učenika sa liste opšteobrazovnih predmeta - strani jezik (engleski, italijanski, nemački, ruski, francuski, španski), istorija, geografija, biologija, hemija, fizika.
Planirano je da fakulteti odrede svoje liste predmeta koje će da boduju za upis i da na osnovu toga đaci biraju koji predmet će da polažu kao izborni. Visokoškolske ustanove imale su rok do 31. avgusta 2022. godine da utvrde koji su to predmeti i kako će bodovati državnu maturu. taj rok je probijen, ali i naredni koji je bio u decembru iste godine.
Đaci koji idu u srednju stručnu školu, planirano je da polažu stručnu maturu koja podrazumeva test iz srpskog jezika, matematike i stručnog predmeta. Da bi upisali fakultet potrebno je da polože i test iz predmeta sa liste opšteobrazovnih koje će bodovati visokoškolska ustanova koju žele da upišu.
Umetnička matura podrzumeva test iz srpskog jezika, predmet sa liste opšteobrazovnih predmeta i umetnički nastavni predmet.
Preporuka za vas
Komentari (0)