Somelijer koji može da stane na crtu bilo kome u svetu: Ljubav prema vinu koja je postala životno opredeljenje

Od čokota do čaše put vina je dug i komplikovan. Jednako je teško vino kasnije upariti sa određenom hranom. Upravo to je posao somelijera. Udruženje somelijera Srbije broji 150 članova, a svega jedna trećina njih radi u restoranima u Beogradu i pomaže gostima da odaberu najbolje vino. Vuk Vuletić ima 32 godine i i osvojio je priznanja za najboljeg somelijeraq Srbije i Balkana.

Mesečno proba više od 200 različitih vina, a dan bez vina za njega je promašen dan. U njegovim rukama svakoga dana nađe se sedam do osam različitih vrsta vina i ne mora uvek sve da proba, ali mora da ih omiriše.

"Omiljena su mi lagana crvena vina, sveža crvena vina, od sorti grožđa propkupca, pino noara, sanđovezea, a veliki sam ljubitelj i penušavih vina i šampanjaca", kaže za Euronews Srbija Vuk Vuletić.

Euronews

Ova ljubav počela je kada je imao 23 godine. Diplomirani menadžer u hotelijerstvu tada je upisao kurs za somelijera u Udruženju somelijera Srbije. Nakon toga znao je da će ovo biti njegovo životno opredeljenje.

"Otvarač je alat koji svaki somelijer treba da ima kod sebe uvek i u svakom trenutku. Kao policajci koji nose oružje i van dužnosti, tako vi nekad i van dužnosti treba da ponesete otvarač, jer nikad se ne zna kad ćete naići na dobru bocu vina, a ako ne možete da otvorite, to može da bude ozbiljan problem i prepreka ka uživanju", kaže on.

Kako se postaje dobar somelijer?

Da bi neko postao somelijer, kako kaže, mora da ulaže u sebe i da se konstantno usavršava. 

"Svet vina je za inteligentne ljude. Zašto? Zato što imate toliku širinu, toliko različitih država proizvodi vino, imate toliko različitih sorti, oko 3.000 sorti, toliko regiona, toliko stilova vina, toliko različitih vinarija. Neko kaže kada biste probali sva vina na ovom svetu u ovom trenutku, što je nemoguće, sledeće godine će doći nova berba. Ta širina, žargonski rečeno, mene radi, jer koliko god da učite, nikada nećete naučiti ni pola", objašnjava on.

Obuka za somelijere traje šest nedelja i predstavlja osnovu znanja o vinu i ostalim pićima. Nakon toga svaki somelijer mora dalje da se usavršava.

"Mora da vežba, mora da uči svaki dan i to barem četiri sata da se odvoji za to. Bezbroj ponavljanja otvaranja vina, bezbroj ponavljanja dekantiranja, bezbroj degustacija na slepo i učenje o tim vinima i učenje o svemu", kaže Dejan Živkoski, predsednik Udruženja somelijera Srbije.

Dodaje da je posvećenost ljudi da nešto urade u životu najvažnija, a da je to Vuk imao. Kolika su strast za Vuka vina najbolje pokazuju njegovaje reči: 

"Žudeo sam da kupim svetski atlas vina i kupio ga i čitao ga kao blago, jako mi je to značilo".

Dobar somelijer mora da bude dobar domaćin, mora da zna najmanje jedan svetski jezik i da poznaje vinske prilike kako u svojoj tako i u drugim zemljama. Na takmičenjima se to proverava kroz teorijsko i praktično znanje.

"Teorijsko znanje dobijate test gde mogu da vas pitaju bilo šta o vinima, o kafi o destilatima, o restoranima, somelijerima širom sveta, opširan test, jako težak test. Posle toga ide blind testing gde dobijete nekoliko vina u čaši, ne znate šta pijete i imate vremenski rok za koji treba da ispravno opišete strukturu vina, boju i date predlog uparivanja za kraj kažete koje je to vino, iz koje godine, iz kog regiona. Važno je da se ustanovi iz kog je regiona, koja sorta, iz koje berbe", kaže Vuletić.

Euronews

Nakon toga, kako objašnjava, sledi "praktični servis".

"Tu radite neku određenu disciplinu, dekantiranje, otvaranje penušavog vina - to su osnovne tri discipline koje se boduju i ocenjuju na takmičenjima i sve tri su podjednako važne. Ako nemate jednu od te tri ne možete da napredujete na daljim takmičenjima", objašnjava on.

"Najbolji uče svaki dan"

Živkoski ističe da one koji žele da budu najbolji, ne interesuje da li će takmičenje biti ove, sledeće ili za pet godina, već da njih zanima da budu najbolji i oni uče svaki dan. To je, kako kaže, posvećenost pravih istinskih profesionalaca

"Svako ima svoje afinitete i šta mu bolje ide. Meni najbolje ide servis odnosno praksa, tu sam mogu da stanem na crtu bilo kome u svetu i znam da sam među najboljima na svetu u toj kategoriji", kaže Vuletić.

Njegovo prvo takmičenje bilo je u poznavanju penušavih vina, gde je osvojio 2. mesto. Potom je 2017. postao najbolji somelijer Srbije, a 2018. i najbolji somelijer Balkana. Ove godine u februaru predstavljao je Srbiju na svetskom takmičenju somelijera u Parizu. Završio je kao 32. od 68 takmičara. 

"Ja to ne bih nazvao uspehom iskreno, ali ne bih nazvao ni katastrofalnim rezultatom. Ono što mene raduje je što znam gde sam pogrešio i znam na čemu treba da radim i ono što je moj najveći motiv što se tiče moje takmičarske karijere je sledeća godina i Evropsko prvenstvo u Beogradu u novembru, po prvi put u Beogradu i to je moja velika želja da na svom domaćem terenu probam da uradim nešto značajnije i da se oprostim od takmičenja sledeće godine sa jednim zančajnim rezultatom", kaže Vuk Vuletić.

U međuvremenu je sa jednim prijateljem otvorio restoran u kome njegovo znanje dolazi do izražaja. Potpuno namerno, restoran nosi ime veoma retke i zahtevne sorte grožđa, a najveća pažnja posvećuje se vinu.

"Naša vinska karta ima 200 različitih etiketa, imam preko 10 različitih čaša za vino, preko 10-15 različitih dekantera u odnosu na vino i značajan udeo domaćih vina jer uvek gledamo da podstaknemo naše vinare i pomognemo u promociji", kaže on.

Na osnovu toga koje vino odaberu može se mnogo toga zaključiti o ljudima, kaže Vuk. Prema njegovim rečima najinteresantnije osobe naručuju gusta vina, da se žvaću, da budu puna, po mogućstvu sa dosta šećera, ukratko, kako kaže, vina koja se "jedu".

Prokupac najveći brend Srbije 

I jeftino  i skupo vino imaju određenu aromu, boju i miris, a samo istančana nepca prepoznaće najbolje.

"Kada popijete gutljaj vina koliko dugo after taste traje na vašim nepcima, koliko dugo vi osetite to vino na vašim nepcima, to je upravo ono što čini jedno vino velikim, sjajnim vrhunskim. Kada vam je prazna čaša, nemate više vina u čaši, ako vam miriše kao da je i dalje puna čaša, to je jedna oznaka velikog vina", objašnjava somelijer.

Euronews

Kaže da država poslednjih godina čini dosta da pomogne vinskom sektoru, ali da je Srbiji potrebno više vinograda i da su novi zasadi ključ razvoja.

"Mi pričamo stalno o prokupcu. To je naš najveći brend, naša najvažnija autohtona sorta. Prokupca imate 400 hektara pod vinogradima. To je užasno malo ako mi želimo sutra taj prokupac da izvezemo u Veliku Britaniju da predstavimo ljudima u Lononu srpski brend. Postoji samo kod nas u Srbiji, jako je stara sorta. Imamo na osnovu čega da pravimo priču, ali da bi se to desilo mi moramo da dignemo zasade na 5.000 a ne 400.

Njegova želja je da jednoga dana ima svoj vinograd i da pravi sopstveno vino. Bez sumnje je ono njegov život, a ugostiteljstvo posao u kome beskrajno uživa.