"Crvena lampica" zbog opasnih TikTok izazova : Novi slučaj povređivanja učenika - šta roditelji moraju da znaju

Komentari

Autor: Euronews Srbija

14/04/2023

14:34

Euronews Srbija

veličina teksta

Aa Aa

Osmoro učenika osmog razreda u Stanarima u Bosni i Hercegovini povređeno je u jednom od izazova na društvenoj mreži TikTok pod nazivom "krvavi novac", koji podrazumeva da deca stiskaju iz sve snage metalni novac dok im ne poteče krv. Jedna od najpopularnijih aplikacija na svetu još jednom je tako dovedena u vezu sa incidentom koji uključuje samopovređivanje, a stručnjaci upozoravaju da je ključno da deca razumeju šta je pogrešno, te podsećaju na mehanizme koji su na raspolaganju roditeljima.

Na sreću, učenici iz Stanara su lakše povređeni, ali je direktor Osnovne škole "Desanka Maksimović" Aleksandar Ristić rekao da su oni upućeni na savetodavni rad sa pedagozima, te da nije cilj samo da budu kažnjeni već da shvate šta je za njih ispravno, a šta ne.

Takođe, upozorio je da se fizičko nasilje preselilo na internet i društvene mreže, takozvano sajber nasilje, i da je multisektorski tim ove škole sproveo istraživanje i utvrdio da je 76 odsto učenika u predmetnoj nastavi koji imaju nalog na TikToku učestvovalo u jednom od izazova.

Ovaj poslednji slučaj, dakle, ponovo je pokrenuo pitanje i skrenuo pažnju javnosti o tome šta se dešava na društvenim mrežama, ko kontrološe koliko vremena deca provode na njima i da li neko proverava šta uopšte ona objavljuju. Izazovi koji se na ovoj platformi postavljaju i zbog kojih su neka deca bila spremna da ugroze svoju ali i bezbednost drugih, otvorili su i pitanje granica u ponašanju, a stručnjaci čak upozoravaju da TikTok može da izazove veliku zavisnost.

Sve veći broj incidenata

Slučaj iz škole u Stanarima nije prvi u BiH, pa su se mnogi setili i slučaja iz 2022. godine u Gacku kada je otkriveno samopovređivanje učenika u okviru izazova "krvava marka". Povrede koje su nastale na ovaj način mogle su da se vide na zglobovima dece.

Pre nekoliko godina na mreži je bio poznat i takozvani "blekaut izazov", i to širom sveta. On je čak doveo do toga da nekoliko mladih osoba izgubi život, a podrazumevao je da osoba oko vrata steže kanap ili kaiš sve dok ne ostane bez svesti.

TikTok je radeći istraživanje prošle godine utvrdio da na pet tinejdžera koji učestvuju u online izazovima, jedan od njih učestvuje u ovakvim aktivnostima i da je zapravo posledica medijskog izveštavanja o ovakvim slučajevima to što broj pretraga o izazovima od strane dece raste.

Na pitanje šta decu motiviše da se upuste u takve igre Katarina Jonev Ćiraković, edukatorka za bezbednost dece na internetu, ranije je za Euronews Srbija izjavila da ona pre svega nemaju razvijeno kritičko razmišljanje, već samo želju da budu primećeni i prihvaćeni.

"Deca vole ove izazove, jer u svim tim vratolomijama koje čine ona vide i kod svojih uzora, ali ujedno žele i da probiju svoje granice i da vide dokle mogu da idu. Ona zapravo nisu svesna u koju opasnost se na taj način upuštaju. Takođe, misle da će biti popularniji u društvu ukoliko budu zapaženi da su napravili neki ekstremni izazov. Međutm, zapravo nisu svesni da kada se odazovu nekom neprimerenom izazovu mogu da ugroze svoje zdravlje ili zdravlje nekog ko je sa njima", kaže ona i ukazuje na to da situacija nije samo kod nas alarmantna.

Psihijatar Irena Đorđević izjavila je da je ključno da deca razumeju šta je pogrešno a šta nije za nijh, aili i da je to jako teško, pošto su društvene mreže postale realnost i čitav se život tamo prebacio.

"Postoje različiti odnosi koji su do sada postojali i u realnom životu, između ostalog i takmičarski duh i želja da se pripada određenoj zajednici. Sve to doprinosi ovoj pojavi TikTok izazova i kada dođemo do toga da oni budu kažnjeni, oni treba da razumeju da to više ne treba da rade zbog njih samih, a ne zbog kazne koju su dobili", objasnila je Đorđević za Tanjug.

Kako odrasli mogu da pomognu?

TikTok je, inače, zbog svega ovoga nedavno promenio pravila korišćenja i omogućio roditeljima u okviru takozvanog "Family Safety Mode" da više kontrolišu ono što njihova deca rade na ovoj mreži. Između ostalog, da kontrolišu koliko vremena deca provode dnevno, da ograniče korišenje TikTok poruka ili da potpuno isključe takvu razmenu, kao i da ograniče sadržaj za koji roditelji smatraju da nisu prikladan.

Đorđević, međutim, dodaje da je problem što je i dalje veliki jaz između generacija, upravo zbog toga što se tehnološki napredak dešava u novim generacijama, pa roditelji imaju veliki otpor prema društvenim mrežama koje nisu njima bliske.

"Veliki je problem što roditelji nisu sigurni na koji način da pristupe deci u tim situacijama. Takođe, pedagozi i psiholozi po školama isto probijaju različite prepreke da dođu do samih učenika, pitanje je koliko su u prilici da to tako individualno postave s obzirom da je nužno svakom od tih učenika posvetiti se pojedinačno i razumeti šta njega motiviše, zbog čega je on spreman da takvu žrtvu učini da bi učestvovao u TikTok izazovu", rekla je Đorđević.

Ocenila je da je problem za psihologe, pedagoge i za roditelje ukoliko deci uskrate društvene mreže, šta da im ponude i s druge strane kako da im pomognu da pronađu nešto drugo kao zamenu. Rekla je da je to sistemski problem i zahteva rešavanje i uključivanje različitih stručnjaka iz različitih oblasti, praktično još iz perioda kada su deca u nekom predškolskom uzrastu, pa onda sve na dalje preko školovanja.

"Važno je da roditelji sami razumeju koje su prednosti ostalih mreža koje su deci privlačne i da su upravo zahvaljujući tim društvenim mrežama, deca mnogo više pod budnim okom roditelja", rekla je ona.

Gordana Plemić iz Udruženja Roditelj ističe da je u ovakvim slučajevima važno izađi iz okvira digitalne sfere, jer kako kaže, živi razgovor sa stručnjacima ali i unutar porodice mogu da utiču na decu da malo ozbiljnije porazmisle o svom ponašanju kada su društveme mreže u pitanju.

"Mislim da je važno da se u škole vrate psiholozi ali na pravi način. Da se više sa njima razgovara. Ta briga o mentalnom zdravlju kod mladih mora da bude priroritet, da se vidi i zbog čega neka deca žele toliko tu pažnju ili popularnost. Problem je i u tome da ako vi kao roditelj vidite da vaše dete i u ovom kontekstu ima problem, pa i ako trpi digitalno naslije ili je nasilnik, znate kome da se obratite jer želite da rešite taj problem", rekla je ona.

Kada je reč o Srbiji, postoji nekoliko mehanizama koji su na raspolaganju roditeljima, postoji nacionalni centar kome se roditelji mogu obratiti u okviru Ministarstva informisanja, a saveti koji se tamo navode glase: Naučite decu da ukoliko vide opasne i neprimerene čelendže na internetu da ih prijave, ukoliko je potrebno prijavite slučaj policiji, obratite se centru za bezbednost dece na interenetu, na broj 19833.