Bezumna borba za lajk stavlja decu u bolnice: TikTok izazovi sve popularniji u Srbiji i regionu, posledice fatalne

Tik Tok, jedna od najpopularnijih aplikacija na svetu, sve se češće vezuje za brojne incidente pa čak i tragedije koji uključuju decu. Borba za lajkom i pregledom vremenom je postala ozbiljnija, a sve je eskalralo u novembru u Subotici kada je zbog posledica vršnjačkog nasilja jedan učenik osnovne škole završio u bolnici gde mu je odstranjena slezina. Mediji su tada preneli da je svemu tome prethodio snimak na kojem se vidi kako je dečak povređen, a da je on nastao upravo zbog izazova na Tik Tok-u. Tačnije, dečaci koji su ga napali pravdali su se da je to samo bila igra sa ove mreže.  

Početkom decembra se dogodio još jedan slučaj u BiH koji se takođe povezuje se Tik Tok-om, iako još zvaničnih potvrda o tome nema. Naime, mediji su prenele da policija istražuje slučaj navodnog silovanja dečaka, ali navode i da postoje inidicije da je ovaj slučaj takođe na određen način povezan sa najpopularnijom društvenom mrežom.

Izazovi koji se na ovoj platformi postavljaju i zbog kojih su neka deca bila spremna da ugroze svoju ali i bezbednost drugih, otvorila je pitanje granica u ponašanju. Iako je prvenstveno namenjena za kreiranje i deljenje kratkih video sadržaja, među decom je postala posebno popularna jer su oni počeli da je doživljaju kao poligon za oponašanje određenih trendova kako bi prikupili što veći broj lajkova i na taj način postali popularni, saglasni su sagovornici Euronews Srbija.

Stručnjaci kažu da TikTok može izazvati veliku zavisnost. Zbog navodnog nanošenja štete mentalnom zdravlju učenika sistem javnih škola u Sijetlu podneo je tužbu protiv nekoliko kompanija društvenih medija, među kojima je i TikTok. U tužbi se navodi da su kompanije "uspešno iskoristile ranjive mozgove mladih" kako bi maksimalno povećale koliko vremena korisnici provode na svojim platformama kako bi povećali profit.

TikTok je poslednjih nedelja zabranjen u više od deset američkih država, kao i u Predstavničkom domu SAD na vladinim uređajama. Pristup aplikaciji takođe ograničavaju i neki univerziteti.

"Izazovi koji su vremenom postali sve morbidniji, agresivniji i neprihvatiljivi"

U svakom slučaju nesporno je da na ovim mrežama ima dosta sadržaja koje su kreirali i u kojima su učestovala upravo deca, a neka od njih nikako nisu primerena njihovom uzrastu. Što se Srbije tiče, u Nacionalnom kontakt centru za bezbednost dece na internetu za Euronews Srbija kažu da oni ne vode odvojenu statistiku o broju slučajeva po vrsti društvenih mreža ili aplikacija, ali navode da uvek reaguju kada im neko prijavi slučaj neprimernog sadržaja na tim mrežama. Oni dodaju da su od početka rada 2017. godine zabeležili oko 14 prijava opasnih dečijih igara koje su prijavili odrasli, ali i naveli da u poslednjih godinu dana nisu imali ni jednu.

"Mi regujemo isključivo ukoliko nam neko prijavi slučaj. To se odnosi i na Tik Tok sadržaj. Prijavu može da načini roditelj, ali ne mora da znači. Važno je samo da nas neko kontaktira i ukaže na tako nešto. Na osnovu te prijave i nakon njene provere mi reagujemo. Ukoliko procenimo, slučaj dalje prosleđujemo MUP-u i Tužilaštvu za visokotehnološki kriminal", kažu u Centru.

Katarina Jonev Ćiraković, edukatorka za bezbednost dece na internetu, objašnjava za naš portal da je TikTok trenutno jedna od najpopularnijih aplikacija na svetu i dodaje da su njeni korisnici uglavnom deca i mladi. Objašnajva da iako je za decu mlađu od 13 godina zabranjeno da imaju nalog, i kod ove, kao i kod drugih mreža se to pravilo krši, jer deca lažu za godine.

"Mi često imamo decu, u nižim razredima, koja imaju svoje samostalne profile. Problem je u tome što oni najpre slažu za godine da bi napravili nalog. Drugo, ne znaju na pravi način da ga koriste pa su im profili otovreni. Jako često ne vode računa kada su u pitanju sadržaji koji promovišu pa često sebe dovode i svoju reputaciju kao upitnu. Često mogu da budu izloženi ruglu pa se na taj način pokreće i digitalno nasilje i najveća boljka su ti izazovi koji su vremenom postali sve morbidniji, agresivniji i neprihvatiljivi", kaže Jonev Ćiraković.

Zbog čega se odazivaju izazovima na Tik Toku?

Unsplash

Na pitanje šta decu motiviše da se upuste u takve igre Jonev Ćiraković navodi da ona pre svega nemaju razvijeno kritičko razmišljanje, već samo želju da budu primećeni i prihavćeni.

"Deca vole ove izazove, jer u svim tim vratolomijama koje čine ona vide i kod svojih uzora, ali ujedno žele i da probiju svoje granice i da vide dokle mogu da idu. Ona zapravo nisu svesna u koju opasnost se na taj način upuštaju. Takođe, misle da će biti popularniji u društvu ukoliko budu zapaženi da su napravili neki ekstremni izazov. Međutm, zapravo nisu svesni da kada se odazovu nekom neprimerenom izazovu mogu da ugroze svoje zdravlje ili zdravlje nekog ko je sa njima", kaže Jonev Ćiraković  i ukazuje na to da situaija nije samo kod nas alarmanta već i da u svetu postoji izvestan broj zabeleženih smrtnih slučajeva upravo zbog izazova na Tik Toku. 

Jonev Ćiraković veruje da je u dečijem fokusu uravo želja za pažnjom i popularnošću veća od svesti kakve posledice neko njihovo ponašanje može da izazove.

"Naša deca ne umeju da razmišljaju na pravilan i funkcionalan način. Toliko su ušli u tu virtuelnu realnost da ne shvataju da su posledice u fizičkom svetu itekako opipljive. Deca za veliki broj ovih Tik Tok izazova, često ne razmišljaju. Ona nisu svesna da mogu da povrede sebe ili nekog drugog. Nismo im objasnili pravila igre u digitalnom svetu, već su prepuštena sami sebi", smatra ona.

Da deci nedostaje kritičko razmišljanje, ali i pažnja okruženja potvrđuje i magistar psihologije i osnivač Instituta za digitalne komunikacije Ana Mirković koja za Euronews Srbija objašnajva da današnja deca na mrežama zapravo pronalaze ono što im je potrebno, a što od okruženja ne dobijaju.

"On su nedovolno zreli, naivni su, nemaju logičko promišljanje i kritičko mišljenje a nemaju ni dovoljno pažnje u svom okruženju. Tako onda pokušavaju da tu pažnju dobiju na društvenim mrežama. To se ne dešava nekoj odrasloj osobi. I mi smo imali svoje izazove, kao što su da vozimo bicikle bez ruku, da hodamo po ivicama tvrđave na Kalemegdanu... Deca imaju protrebu da ispituj svoje grancie, ali da bi one ostale normalne i da ne ugrožavaju svoje ili tuđe živote", kaže Mirković.

Objašnjava da je na osvnovu svog predavačkog rada u razgovoru sa školskom decom uočila da ona upravo nisu svesna posledica svog činjenjenja i moći mreža koje su im na rapsolaganju.

"Postoji jedan izazov koji se zove "Blek aut" i koji podrazumeva da se oko vrta stežu kanap ili kaiš i to sve dok ne ostanu bez svesti pa se onda u tim izazovima ta svest vrati. To je bilo jako populano prošle i pretpošle godine, a neka deca su stradala u tom izazovu. Jedan dečak mi je rekao da bi on to uradio za milion evra. Ja sam ga nakon toga pitala šta će mu taj novac ukoliko se ne probudi. On mi je onda odgovorio da mu to zapravo i nije palo na pamet i da nije razmišljao na takav način. Moje pitanje je okarakterisao kao dobro. Nakon toga, uvek se pitam da li neko sa tom decom uopšte priča o opasnostima kojima se oni često nesvesno izlažu", dodaje Mirković.

I Gordana Plemić iz Udruženja Roditlje se slaže sa tim da je težnja za pažnjom i da bud primećeni glani povod za sva njihva ponašanja pa i ona na Tik Tok-u i sličnim mrežama.

"Oni su jedino vidljivi kada naprave nešto što skreće pažnju. Oni sada to tako doživljavaju. Ne sećam se da bilo ko sada u prvi plan stavlja to da je neko dete na primer na matemačikoj olimpijadi osvojilo prvo mesto. Društvo sada traži da budeš poznat. Mi smo u okviru udruženja ranije radili istraživanja po školama u Beogradu gde smo razgovarali sa decom da ih pitamo šta je njima potrebno. Ta istraživanja su pokazala da oni veruju da njih niko ne vidi. Njih ne vidi porodica, ne vidi škola, društvo. Oni imaju internet i želju da budu viđenji i ne znaju šta da rade sa tim", kaže Plemić.

Razgovor umesto kontrole

Sagovornice Euronews Srbije su saglasne i u još jednom. Prevencija i edukacija su kjučne da se ovakve stvari makar ublaže ako ne mogu u potpnosti da nestanu. 

Plemić navodi da je u ovakvim slučajevima važno izađi iz okvira digitalne sfere, jer kako kaže, živi razgovor sa stručnjacima ali i unutar porodice mogu da utiču na decu da malo ozbiljnije porazmisle o svom ponašanju kada su društveme mreže u pitanju.

"Mislim da je važno da se u škole vrate psiholozi ali na pravi način. Da se više sa njima razgovara. Ta briga o mentalnom zdravlju kod mladih mora da bude priroritet, da se vidi i zbog čega neka deca žele toliko tu pažnju ili popularnost. Prboblem je i u tome da ako vi kao roditelj vidite da vaše dete i u ovom kontekstu ima problem, pa i ako trpi digitalno naslije ili je nasilnik, znate kome da se obratite jer želite da rešite taj problem", rekla je ona. 

Mirković ističe i da je razgovor umesto kortrole jako važan i navodi da se ne mogu mreže uvek gledati kao krivac za nečije ponašanje.

"To rade deca koja su potpuno usamljena i nedostaje im podrška u svom okruuženju. Roditelji mora mnogo više da se uključe i da mngo više da pričaju sa svojom decom. Da budu upućeni u to šta se dešava. Neće svako dete rizikovati svoj život zbog nekog lajka na mrežama, ali decakoja nemaju nikakvu komnumikaciju sa porodicima lakše se odlučuju za to. Opet se vraćamo na prodcu. Moramo više da ih pitamo. Istraživanja pokazuju da četvoro ili petoro od 100 dece se obrati roditeljima", rekla je Mirković.

Što se konkretno Tik TokI-a tiče, iz Nacionalnog kontakt centra ukzuju i na to da ono što roditelji mogu da urade je da obrate veću pažnju na to šta njihova deca rade na mrežama. Na njiohvom sajtu postoje i smermice o tome kako ih mogu kontrolisati.

"Na Tik Tok-z postoje opcije koje pomažu roditeljima da prate šta to njihova deca rade na ovoj aplikaciji. Ove opcije nazvane su "Family Safety Mode". Jedna od opcije koje su uveli je onemogućavanje direktnih poruka osobama ispod 16 godina", piše na sajtu. 

Državne škole u ​​Sijetlu tuže kompanije

Prema pisanju CNN, sistem javnih škola u Sijetlu podneo je tužbu protiv nekoliko velikih tehnoloških kompanija navodeći da njihove platforme imaju negativan uticaj na mentalno zdravlje učenika i tvrdeći da je to ometalo sposobnost njegovih škola da „ispune svoju obrazovnu misiju“.

Tužba je podneta protiv matičnih kompanija nekih od najpopularnijih platformi društvenih medija, uključujući Fejsbuk, Instagram, TikTok, Snepčet i Jutjub.

Školski okrug, koji je najveći u državi Vašington sa skoro 50.000 učenika, navodi u tužbi da su kompanije "uspešno iskoristile ranjive mozgove mladih" kako bi maksimalno povećale koliko vremena korisnici provode na svojim platformama kako bi povećali profit. Radnje koje su platforme preduzele, prema tužbi, "bile su značajan faktor u izazivanju krize mentalnog zdravlja mladih, koju je obeležio sve veći i veći procenat mladih koji se bore sa anksioznošću, depresijom, mislima o samopovređivanju i samoubilačke ideje", piše CNN.

Školski okrug je rekao da učenici koji imaju anksioznost, depresiju i druge probleme sa mentalnim zdravljem imaju lošije rezultate u školi, manje je vjerovatno da će pohađati školu, vjerovatnije je da će se baviti upotrebom supstanci i ponašati se. Okrug je rekao da nastavlja da preduzima dodatne korake za obuku nastavnika i skrining učenika za simptome mentalnog zdravlja kojima je možda potrebna dodatna podrška, ali mu je potreban sveobuhvatan, dugoročni plan i finansiranje usred rastuće krize mentalnog zdravlja koju današnja „mladi doživljavaju u [ kompanije] rukama“.

Školski okrug traži neodređenu novčanu odštetu.

Tužba dolazi više od godinu dana nakon što su se rukovodioci platformi društvenih medija suočili sa teškim pitanjima zakonodavaca tokom serije saslušanja u Kongresu o tome kako njihove platforme mogu da usmere mlađe korisnike – a posebno tinejdžerke – na štetan sadržaj, šteti njihovom mentalnom zdravlju i imidžu tela. Iako je sve veći broj porodica podneo tužbe protiv kompanija društvenih medija zbog njihovog navodnog uticaja na mentalno zdravlje njihove dece, neobično je videti da školski okrug preduzima takav korak.

Većina korisnika TikToka pripada generaciji Z, a trećina njih je mlađa od 19 godina, kaže Saif Šahin, docent digitalne kulture na Univerzitetu Tilburg u Holandiji.

Američki zakonodavci i drugi, koji platformu vide kao bezbednosnu pretnju zbog korena njene matične kompanije u Kini, nastoje da je izbrišu iz digitalnih života Amerikanaca.

Poslednjih nedelja više od deset američkih država i Predstavnički dom SAD zabranili su TikTok sa vladinih uređaja. Jedan američki kongresmen, Mike Gallagher iz Viskonsina, nazvao ga je "digitalnim fentanilom" zbog njegove prirode zavisnosti među mladim korisnicima i veruje da bi trebalo da bude blokiran širom Sjedinjenih Država. Neki univerziteti takođe ograničavaju pristup aplikaciji.