Godinu dana od protesta i nereda ispred Skupštine Srbije - 32 prijave zbog policijskog zlostavljanja i nijedna sa epilogom

Prošlo je godinu dana od julskih građanskih protesta u Srbiji, na kojim je bilo nereda, sukoba, povređenih  građana i policajaca. Bilo je upada demonstranata u zgradu Narodne skupštine, paljenja pirotehničkih sredstava, gađanja  policije različitim predmetima i bakljama, ali je s druge strane policija koristila suzavac, pendreke i konjicu kako bi rasterivala okupljene.

Neki građani su zbog policijske brutalnosti, kako na ulici tako i u policijskim stanicama, nakon svega pokrenuli postupak protiv policijskih službenika pred javnim tužilaštvima i Zaštitnikom građana. Beogradski centar za ljudska prava pruža im pravnu pomoć i prati kako se odvijaju ti procesi, da li je dokazana prekomerna upotreba sile i da li su identifikovani odgovorni za to.

Oni su danas i predstavili izveštaj "Istrage slučajeva policijskog zlostavljanja na julskim građanskim protestima 2020. godine", a Sonja Tošković iz ove NVO poručuje da je samo jedan od 32 slučajeva, koje su podneli protiv više od 70 NN policijskih službenika u istražnoj fazi, a svi ostali u predistražnoj. Podsetila je da su svi nasilni demonstranti, s druge strane "procesuirani u ekspresnom roku".

U ovom izveštaju se navodi da je fokus sa nasilnih demonstranata te večeri prebačen na nasilne policijske službenike koji su zlostavljali građane i neadekvatno upotrebljavali suvu silu.

Tanjug/Andrija Vukelić

U tom izveštaju taksativno je navedeno šta se dešavalo te nedelje u julu prošle godine kada su bili protesti u Beogradu.

"Nijedan od slučajeva koji je Beogradski centrar preuzeo nema svoj epilog. Naše mišljenje je da neće biti puno uspeha u tome. Pre godinu dana kada su bile demonstracije i protesti, pravni tim Beogradskog centra pružao je pravnu pomoć. Mi smo do danas podneli 32 krivične prijave Osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu i Novom Sadu, isto toliko smo podneli pritužbi i inicijativa zaštitniku građana, u pitanju 18 lica, odnosno građana koji su bili pretučeni i prebijani na ulicama Beograda, ali i drugim gradovima u Srbiji", rekla je Tošković.

Ona je dodala da godinu dana nakon toga "imamo skoro sve slučajeve koji se nalaze u predistražnoj fazi, a samo u jednom slučaju iz Novog Sada pokrenut je krivični postupak".

Dodala je da će ta NVO pokrenuti međunarodne pravne mehanizme za zaštitu ljudskih prava ljudi koji su tada bili na ulicama i prebijani. Na pitanje ko je zakazao u istraživanju tih slučajeva, Tošković je odgovorila:

"Tužilaštvo je prepustilo vođenje svih ovih predistražnih faza Ministarstvu unutrašnjih poslova, odnosno sektoru Unutrašnje kontrole... Teško je reći ko je zakazao, mislim da je to sistemska stvar, ali pravda za žrtve će se tražiti pred međunarodnim institucijama", rekla je ona, te dodala da nijedan policajac do sada nije identifikovan.

Govoreći o nasilnim demonstrantima, te na pitanje da li su oni možda izazvali policajce na takvu reakciju, ona je rekla da je nasilja bilo sa obe strane, ali da "čak i onda kada su određene grupe građana bile nasilne, čak ni tada policija nije smela da upotrebi prekomernu upotrebu sile.

"Postoje drugi načini i mehanizmi kako se suzbijaju tako masovne i potencijalno opasne demonstracije", objasnila je te, dodala da BG centar zastupa ljude koji su došli mirno da protestuju i koji su se slučajno našli na ulici.

Napominje i da je sve to što se dešavalo za nas kao društvo jedna velika lekcija.

"Oni demonstranti koji su bili nasilni i hapšeni ekspresno procesuirani u takozvanim brzim prekršajnim postupcima, za razliku kad uporedite ove slučajeve koje Centar vodi", dodala je Tošković.

Šormaz: U nasilju teško kontrolisati stvari

"Kada vam je nasilje jedini metod političkog delovanja, onda se na nasilje odgovara nasiljem, a u nasilju je teško kontrolisati stvari. Onda se nađu neki pojedinci koji urade nešto što ne bi smeli. Nemam ništa drugo da kažem do da pojedinci koji su činili takva krivična dela, ako su ih činili, sud je taj koji treba da ih osudi", rekao je narodni poslanik Dragan Šormazza Euronews Srbija.

On je rekao da su demonstranti gađali kamenicama policajce koji su, kako je dodao, profesionalno radili i "nijednog trenutka nisu reagovali prema građanima dok to nije eskaliralo upadom u skupštinu".

Udaranje službenim palicama, šutiranje u glavu...

U izveštaju Beogradskog centra se podseća da je nakon najave predsednika Srbije Aleksandra  Vučića, da  će  od  petka,  10.  jula,  do ponedeljka, 13. jula 2020, na snazi biti zabrana kretanja (tzv. policijski čas), u večernjim satima 7. jula 2020. građani su spontano počeli da se okupljaju ispred Narodne skupštine Srbije u Beogradu.

Kako se dodaje, ovo okupljanje su ubrzo obeležili nasilni incidenti pojedinih građana, te je jedan broj okupljenih, osim verbalnog izražavanja nezadovoljstva, počeo da baca kamenice i razne predmete ka policijskim jedinicama koje su se rasporedile ispred zgrade parlamenta.

"Rastući broj nasilnih demonstranata koji su se sve više sukobljavali sa policijom doveo je do upotrebe suzavca i drugih sredstava prinude od strane policije. Demonstranti su policiji 'vraćali' ispaljene suzavce, uništavali javnu imovinu, a neki od njih su čak i zapalili policijska vozila. Međutim, nekoliko neadekvatnih reakcija policije koje su usledile kasnije te večeri premestilo je fokus sa nasilnih demonstranata na nasilne policijske službenike koji su zlostavljali građane iako oni u vreme upotrebe sile nisu pružali otpor, napadali službena  lica, niti uništavali imovinu", navodi se u izveštaju.

Ukazuje se i da su takvi bili slučaj udaranja službenim palicama u glavu i šutiranja nekoliko građana koji su  mirno sedeli na klupi u Pionirskom parku i slučaj udaranja službenim palicama, rukama i nogama demonstranta koji je prethodno oboren na asfaltu ispred Skupštine Srbije.

U Izveštaju se podseća i da su narednih dana protesti građana postali masovniji i održavali su se, osim u Beogradu, i u drugim većim gradovima širom Srbije.

"Sukobljavanje jednog dela demonstranata sa policijom se nastavilo, ali je na protestima postalo uočljivo i prisustvo organizovanih grupa koje su izazivale sukobe sa policijom, ali i onih koje su 'pomagale' policiji u  privođenju demonstranata. Za potiskivanje demonstranata policija je koristila konjicu, velike količine suzavca,  a bilo je i slučajeva gde su policijski službenici ispaljivali patrone suzavca direktno u telo demonstranata, a pojedine patrone koje su građani pronalazili na ulici su svedočile o starosti korišćenih suzavaca od oko 30 godina", ističe se u izveštaju.

O nasilju koje je u ovo vreme izbilo na protestima ispred Skupštine Srbije govorio je danas i predsednik Srbije nakon obilaska Specijalne bolnice "Sveti Sava" te istakao da su ti ljudi upali u Skupštinu Srbije, i da "treba videti šta radi policija u Nemačkoj i Velikoj Brtaniji, Holandiji i SAD".

"Kod nas toga nema, kod nas je najteže stradao policajac da vas podsetim... Ti ljudi su zauzeli Narodnu skupštinu. Znate li koliko bi bilo ubijenih da su to uradili u Velikoj Britaniji, Nemačkoj, ovde niko. Pohaprsili smo mnoge koji su upali, neko je prekršajno, neko krivično odgovarao,  neko nikako", zaključio je Vučić.

Pašalić: Utvrđeni propusti u 17 slučajeva

Zaštitnik građana Zoran Pašalić rekao je za Euronews da su on i njegov tim doneli nekoliko zaključaka i preporuka kada su u pitanju postupci tokom protesta u julu prošle godine.

On je rekao da je bio tada na terenu, kako bi se uverio u dešavanja u pojasu ispred Skupštine Srbije.

Kako je naveo, u njegovoj nadležnosti je donišenje zaključaka i preporuka, a da je tokom analize utvrđeno da je došlo do propusta u 17 slučajeva hapšenja, od ukupno 27.

Pašalić je kazao da je premet postupanja Zaštitnika bilo sve što je uočeno u medijima, ali i na terenu. Razmatrano je da li je postojala prekomerna upotreba sile, da li je policija postupala mimo ovlašćenja koja ima.

"Zaštitnik građana može da da preporuke, a policija onda pokreće dalji postupak kontrole", kaže Pašalić.

On je izjavio da ono što je krivično delo, to dalje spada u nadležnost tužulaštva i sudova.
Naglašava da se od početka mandata zalaže za ovlašćenja kontrole sudskih procesa, te da pošto tu kontolu nema, ne može govoriti o trenutnom statusu procesa.

"Za sada Ustav Republike Srbije ne dozvoljava tu kontrolu, a ja ću se boriti da je dobijemo", rekao je Zaštitnik građana za Euronews Srbija.