Igre 
Smanjenje liste čekanja u bolnicama: Razrađuju se dve opcije i obe uključuju plaćanje, pitanje je samo ko pokriva trošak
Komentari12/12/2022
-20:00
Na listama čekanja za operacije ili dijagnostiku trenutno se u Srbiji nalazi više od 65.000 pacijenata. Najduže se čeka na operaciju kolena, kuka, katarakte, srca, ali i na neke dijagnostičke procedure kao što su skener i magnetna rezonanca. Prema podacima Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje na ugradnju veštačkog kolena čeka više od 20.000 pacijenata, na ugradnju kuka više od 14.000 bolesnika, kataraktu više od 12.000 ljudi.
Situacija je bila teška i pre korone, ali je kovid sve dodatno zakomplikovao, jer je ceo zdravstveni sistem bio podređen tim pacijentima. U dve godine epidemije odlagani su svi pacijenti koji nisu bili hitni, te su liste čekanja drastično uvećane. Oni koji imaju novca odlaze kod privatnika na operacije i dijagnostiku, dok su oni sa skromnijim primanjima osuđeni su da čekaju i strepe da li će je dočekati.
Ministarka zdravlja Danica Grujičić, na početku svog mandata rekla je da će jedan od prioriteta u radu ministarstva biti smanjenje listi čekanja. Resorno ministarstvo i Republički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO) već razrađuju dva modela za dopunski rad zdravstvenih radnika. Koji od tih modela će biti usvojen zavisi od finansijskih mogućnosti, zapravo čekaće se saglasnost Ministarstva finansija.
Grujičić je nedavno rekla da je jedna od ideja da se operacije rade i posle radnog vremena, subotom i nedeljom, a da zdravstvenim radnicima taj dodatni angažman bude plaćen.
"Ideja je da čitavom timu koji učestvuje u čišćenju lista čekanja bude isplaćena odgovarajuća nadoknada. Druga varijanta je da se izađe na tržište kao privatne klinike, pa ko želi kod određenog lekara da finansira to. Još uvek o tome razmišljamo, moramo se dogovoriti sa Minisatrstvom finansija, ali mislim da smo na dobrom putu da dozvolimo da se to radi i u državnim bolnicama popodne, da se radi subotom i nedeljom", rekla je Grujičić nedavno za RTS.
Oči su uprte u najveće klinike u Beogradu, pre svega u Univerzitetski klinički centar Srbije. Očekuje se da kod njih prvo bude razrađen najbolji model koje će primenjivati sve ostale ustanove.
Entuzijazam i među lekarima
A želje i entuzijazma ima i među lekarima. Kardiohirurzi iz Niša ponudili su da od Nove godine rade i subotom i nedeljom procedure na srcu kako bi se smanjile liste čekanja i to bez nadoknade. Naravno za to im treba zeleno svetlo najpre KC Niš, kao matične kuće, a zatim Ministarstva zdravlja i RFZO. Nije dovoljna samo njihova volja i želja, potreban je i dodatni ugradni materijal koji neko treba da finansira.
profimedia
Povezane vesti
"Na listi čekanja za kardiohirurske operacije je oko 130 bolesnika što je lista čekanja od oko tri meseca… Lista čekanja za vaskularne operacije ne postoji, a pacijenti koji su čekali operaciju vena biće svi operisani do kraja godine…. Mlade kolege su predložile da od Nove godine naša klinika radi i subotom i nedeljom kardiohirurške procedure kako bi se u potpunosti eliminisale liste ćekanja i to bez ikakve fiinansijske nadoknade. Na ovaj način želja im je da pre svega pomognu našim pacijentima koji čekaju operativno lečenje kako bi bili operisani što pre i na vreme jer na kardiohirurskim listama bolesnici umiru čekajući operativni zahvat", napisao je na svom Fejsbuk profili direktor Klinike za kardiohirurgiju prof. dr Dragan Milić.
On je naveo da je ponosan na svoje mlađe kolege koji ovim činom, dostojnim lekarskog poziva, pokazuju da finansijska strana nije važnija od one humane u njihovim životima…
"Jedina molba prema nadleznim institucijama - UKC Niš, RFZO, Ministarstvo zdravlja je da nam se ovaj vanredni rad vikendom odobri i da nam se obezbedi neophodni materijal za rad jer smo ove godine imali probleme u redovnom snabdevanju potrošnim materijalom mehaničke valvule, graftovi, reagensi za našu laboratoriju", rekao je Milić i pozvao i ostale kolege u Nišu, ali i širom Srbije gde ima listi čekanja da urade isto.
Ažuriraju se liste čekanja
Kako su ranije najavili iz Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje u toku je ažuriranje listi čekanja u zdravstvenim ustanovama i taj posao će biti završen do kraja godine.
Predsednik Udruženja pacijenata Srbije Savo Pilipović rekao je za Euronews Srbija da su sve novine koje je najavila ministarka zdravlja, revolucija u srpskom zdravstvu. On je naveo da bi u rešavanju listi čekanja moglo da pomogne i uključivanje privatne prakse.
Republički fond za zdravstveno osiguranje već ima potpisane ugovore sa privatnicima za postupak vantelesne oplodnje, operacije katarakte, dijalizu, te smatra da bi taj dijapazon mogao biti proširen. Za početak bi to mogli biti skener i magnetna rezionanca gde se dugo čeka u državnom zdravstvu.
profimedia
"Privatna praksa odradila je dobar posao u vreme kovida. I sada ga čini. Treba videti kako kapacitete privatne prakse uključiti u zdravstveni sistem, a da to bude pošteno i da pacijenti imaju dobrobit od toga", rekao je Pilipović u emisiji Euronews centar.
Povezane vesti
Smatra i da lekari treba da se opredele za državno ili privatno, ali i da plate moraju da im budu veće. I ne samo lekarima već i medicinskih sestrama.
I bivša direktorka Lekarske komore Srbije pulmolog dr Tatjana Radosavljević deli mišljenje da u oblastima gde su "uska grla" u srpskom zdravstvu treba angažovati i privatni sektor. Da ima prostora da privatnici sa RFZO ugovore pružanje određenih usluga, ali da kvalitet bude podjednako dobar u privatnim kao i u državnim ustanovama.
Smatra i da je neophodna potpuna reorganizacija resursa u državnim zdravstvenim ustanovama, da je neophodno da se ambulantni pregledi rade pre i posle podne. Na taj način bi se dobilo više termina.
Povezane vesti
"Objektivno postoji manjak zdravstvenog kadra u Srbiji. Taj manjak nije od juče. Kada sam bila direktor Lekarske komore Srbije (2010) napravili smo analizu starosne strukture lekara. Tada smo prvi put počeli da dobijamo zahteve za izdavanje sertifikata dobre prakse za lekara koji su počeli da idu u inostranstvo. Izgubili smo mnogo lekare koji su otišli u inostranstvo ili u penziju", navela je ona.
Dodaje da je problem kompleksan, da Srbija ima problem sa starosnom strukturom lekara, da mlađe kadrpove neće imati ko da obučava. Migracije medicinskih radnica su u celom svetu, a Radosavljević je podsetila na primer Poljske koja je ulaskom u EU za kratko vreme izgubila 20.000 lekara.
Lekari: Važan broj operacija, ali i njihov kvalitet
Lekari ukazuju i da ne treba insistirati samo na broju operacija, već da mora da se gleda i njihov kvalitet. Zoran Ilić, predsednik Granskog sindikata zdravstva i socijalne zaštite "Nezavisnost" pohvalio je inicijativu niških kardiohirurga da ra rade i vikendom kako bi se smanjile liste čekanja, ali je dodao da to može biti privremeno rešenje. Sindikat će se, kako je naveo, tražiti da za prevremeni rad zdravstveni radnici budu plaćeni.
Tanjug/Ministarstvo zdravlja/ Aleksandar Angelovski
Naveo je da je razočaran što budžetom za narednu godinu nije predviđeno više novca za zdravstvo.
"Očekivali smo bar polovinu novca koji se vrteo oko kovida da bude i u novom budžetu. Ključno je i da se poveća broj zaposlenih u zdravstvu, a prioritet u zapošljavanju moraju da budu mladi ljudi koji su primljeni tokom korone, to je oko 2.000 lekara i medicinskih sestara", rekao je on.
A da se ulaganje u zdravstvo isplati primer su lekari iz Instituta za kardiovaskularne bolesti Dedinje. Oni su početkom nedelje u jednom danu uradili 25 operacija na srcu. To su mogli jer je izgrađeno Dedinje 2, dobili su nove operacione sale, prošireni kapaciteti intenzivnih nega, zaposlen dodatni kadar.
Inače, oni su nedavno sa 21 operacijom u jednom danu oborili evropski rekorda. Sada kažu da obaraju sopstvene rekorde.
Komentari (0)