"Imam termin, ali za godinu dana": Pregled specijaliste državno nemoguća misija, posete privatnicima drastično porasle

Komentari

Autor: Slavica Tuvić

27/11/2022

08:05

"Imam termin, ali za godinu dana": Pregled specijaliste državno nemoguća misija, posete privatnicima drastično porasle - Copyright Pexels

veličina teksta

Aa Aa

U Srbiji je postalo "nemoguća misija" zakazati i brzo obaviti pregled kod specijaliste u državnom zdravstvu. Od momenta kada se pojave prvi simptomi bolesti do uspostavljanja konačne dijagnoze prođe više meseci, pa i godinu dana. Izabrani lekari u domovima zdravlja kažu da trpe stalni pritisak od nezadovoljnih pacijenata jer nema slobodnih termina za zakazivanje pregleda kod urologa, endokrinologa, neurologa... Ono što u državnom nije moguće mesecima, kod privatnika može odmah, a pregledaju lekari koji pre podne rade u državnim bolnicama, popodne kod njih.

I preventivni pregledi, koje je država uvela za rano otkrivanje pojedinih karcinoma, na taj način su potpuno obesmišljeni. Možda je najilustrativniji primer rani pregled na karcinom debelog creva. Lekari opšte prakse u domovima zdravlja ukazuju da nakon laboratorijskog pregleda stolice i kada se u njoj utvrdi prisustvo krvi, jedina pouzdana metoda za otkrivanje maligniteta je kolonoskopija. Međutim, oni ne mogu da zakažu pacijentu pregled kod gastroenterologa već moraju najpre da "uhvate" slobodan termin kod interniste, koji onda zakazuje pregled kod gastroenterologa sa kojim se utvrđuje termin za kolonoskopiju. A sve to znači višemesečno čekanje.

Savo Pilipović iz Udruženja pacijenata Srbije kaže da je on zakazan u državnom zdravstvu kod gastroenterologa za godinu dana.

"Dobio sam termin da na pregled kod gastroenterologa idem za godinu dana. Znam da nisam jedini koji je tako prošao", priča Pilipović.

Na brzu dijagnostiku u državnom zdravstvu ne može se računati, te zbog toga ne čudi što privatne ordinacije imaju sve više posla.

U poslednjih deset godina posete privatnim lekarima drastično su porasle u Beogradu. Najveći trend rasta beleži se u specijalističkim službama, gde je broj prvih poseta porastao tri puta, a broj ukupnih poseta 2,4 puta. Tako je u 2011. godini kod lekara specijaliste u privatnu praksu bilo 347.824 pregleda, dok je u 2020. godini bilo 847.377, od toga obavljeno je 219.018 prvih pregleda.

Dr Nikolić: Najveći problem dijagnostika

Dr Milica Nikolić Urošević, predsednica Udruženje za zaštitu prava izabranih doktora opšte medicine Srbije - UZPIDOMS, kaže da je najveća muka danas doći do specijaliste u bolnicama i kliničkim cebntrima, jer nema termina za zakazivanje. Praksa je da se termini izbacuju početkom meseca (do 5. u mesecu) i ukoliko lekar u tom periodu nije uspeo da zakaže, ne preostaje ništa drugo nego da se pokuša ponovo tek za mesec dana.

"Treba otvoreno reći da dijagnostika pacijentima nije dostupna. Čak i kada neko dođe do specijaliste u bolnici postala je praksa da ne dobije ništa od dijagnostike, već samo spisak šta treba da uradi od analiza, snimaka. Onda se oni vraćaju kod nas u domove zdravlja. To je apsurdno. Zakon je vrlo jasan i on kaže da kompletnu dijagnostiku mora da obavi onaj koji je predlaže. Međutim, problem je što se ne poštuje zakon. Izabrani lekar u domu zdravlja ne može pacijenta da uputi ni na jednu dijagnostičku metodu koja se radi van doma zdravlja. Pacijenti su onda prinuđeni da to rade privatno", navela je Nikolić Urošević za Euronews Srbija.

Čak i preventivni pregledi na karcinom debelog creve gube svaki smisao, jer pacijent kod koga postoji sumnja na bolest gubi dragoceno vreme u zakazivanju. Nikolić Urošević priča da kod pozitivnog laboratorijskog rezultata iz stolice "zlatni standar" za uspostavljanje dijagnoze je kolonoskopija i to svi lekari znaju.

"Međutim, izabrani lekar vama ne može da zakaže kod gastroenterologa. Čak i da postoje slobodni termini oni su za nas nevidljivi, jer je sistem tako napravljen. Mi pacijentu prvo preko IZIS-a moramo da nađemo slobod termin i da zakažemo kod interniste. A onda internista da mu traži slobodan termin i zakaže kod gastroenterologa. Pacijenti gube dragoceno vreme u tom lutanju", pojasnila je ona.

Od prve sumnje do dijagnoze nekada prođe i više meseci pa i godinu dana. Zbog toga ne čudi što se u Srbiji pacijenti sve češće sreću u odmakloj fazi bolesti. Na taj problem ukazao je i Forum pacijenata Srbije koji su pokrenuli kampanju "Nema čekanja". Kažu da je vreme za onkološke pacijente u Srbiji i dalje nepremostiv protivnik, jer se dešava da provedu više meseci u procesu dijagnostike, brojnih pregleda, konzilijuma, laboratorija, uputa, komisija...

Nikolić Urošević navodi da je bila "šokirana" kada je pre dve nedelje pacijenta sa sumnjom na karcinom testisa pokušala da zakažem pregled kod urologa u UKCS i da nije mogla da nađe nijedan slobodan termin.

Lekari da se odluče za državno ili privatno

"To je bila sredina meseca. KCS ima 27 urologa i niko nije imao termin za zakazivanja. Zakon je regulisao i svi podzakonski akti da svako od urologa mora imati 30 pregleda nedeljno, a regulisano je da od 30 pregleda mora da bude 80 posto prvih. To znači da bi morao svako od njih da da 24 termina nedeljno za zakazivanje prvih pregleda. Na mesečnom nivou to je 120 pregleda pacijenata. To znači da bi 27 urologa mogli za mesec dana da pregledaju 3.200 pacijenata. Od toga 2.500 novih pacijenata. Onda niko ne bi išao u privatnu praksu. To je objašnjenje zašto nema termina", izričita je ona.

Navodi da su pacijenti očajni, ali i lekari u domovima zddravlja sa njima. Pokušali su i sa kreiranjem uputa bez termina, ali da ih vraćaju jer primaju samo pacijente koji su zakazani. Smatra i da se to može vrlo jednostavno rešiti ukoliko postoji volja za to.

Predsednik Udruženja pacijenata Srbije Savo Pilipović kaže da je na pregled kod gastroenterologa bukvalno zakazan za godinu dana i da će svaki pacijent koji dobije takav termin otići u privatnu praksu na pregled.

"Ti pregledi kod privatnika su relativno dostupni većem broju građana, koštaju 6.000 -7.000 dinara. Pacijent dobije više vremena da popriča sa lekarom. Posle korone imamo ekspanziju kardiovaskularnih bolesti, karcinoma. Najduže se čeka na skener i magnetnu rezonancu u državnom zdravstvu. Tu je najteža situacija jer nema dovoljno aparata", naveo je on za Euronews Srbija.

Kaže da sa se kao Udruženju zalažu da se lekari odluče za privatno ili državno zdravstvo, da rad u jednom i drugom sektoru nije dobar ni za lekare, ni za pacijente.

"A da bi se odlučio lekar da ostane u državnom zdravstvu moraju dramatično da se povećaju plate lekara. Mi danas imamo situaciju da vodoinstalater zarađuje više nego lekar u srpskom zdravstvu. To je neodrživo. Zbog toga lekari pre podne rade u državnom, popodne u privatnom zdravstvu. Ima i onih koji to zloupotrebljavaju, ali takvi nisu većina. Sada imamo situaciju da pacijente operišu hirurzi koji rade po 12 sati", priča on.

I nova ministarka zdravlja Danica Grujičić zalaže se da ko radi u državnoj službi ne treba da radi u privatnim ordinacijama, što nije naišlo na odobravanje nekih njenih kolega. Smatra da je takav rad izvor korupcije.