Igre 
Nastavnici poniženi i demotivisani, đaci bez elementarnog znanja: Sistemski problem na koji hitno mora da se reaguje
Komentari27/11/2022
-18:00
Slučaj nastavnice engleskog iz Trstenika, koju su trojica učenika Tehničke škole u tom gradu izložila ponižavanju, pa i nasilju, a potom snimak incidenta koji se odigrao na času objavili na društvenim mrežama samo je simptom širokog problema položaja prosvetnog kadra u Srbiji.
Posledice sistemskog problema već se osećaju na svim frontovima - nastavnog kadra je premalo, u nekim oblastima ih praktično nema, neadekvatno su plaćeni, a neretno i izloženi užasavajućim situacijiama od kojih se teško zaštite. I to je samo deo problema. Sa druge strane, iz škola izlaze elementarno nepismeni đaci, a to je sada i zvanično pokazao Izveštaj o rezultatima završnog ispita koje je obradio Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja.
Prema tom izveštaju, koji je najbolja slika obrazovnog sistema Srbija, sve zadatke osnovnog nivoa iz srpskog jezika rešio je tek svaki četvrti učenik, svih devet zadataka iz matematike gde se tražilo elementarno znanje rešilo je 33,9 odsto učenika, dok osnovni prag na kombinovanom testu prošlo 43,6 odsto đaka. Pokazalo se da su postignuća na ovogodišnjem završnom ispitu daleko ispod standarda.
To je, međutim, prema mišljenu stručnjaka, samo poslednja, ali i jedna od najvažnijih posledica sistemog problema obrazovanja u Srbiji.
Deficit nastavnika
U deceniji pred nama, procenjuje se na primer, da bi Srbija mogla da se suoči sa ozbiljnim deficitom nastavnika, naročito u oblasti prirodnih nauka poput hemije, fizike, matematike, ali sudeći po padu interesovanja studenata, manjkaće i profesora jezika. U Uniji sindikata prosvetnih radnika kažu da škole već imaju problem da pronađu zamenu kada su profesori ili nastavnici na bolovanju, a uzroke aktuelne situacije vide u malim platama i nezavidnom položaju prosvetara.
Poluprazni amfiteatri danas znače upražnjena nastavnička mesta u bliskoj budućnosti. Tako situaciju ukratko opisuju fakulteti koji u proteklih pet, šest godina beleže drastičan pad interesovanja za takozvana nastavnička zanimanja.
Sara, Dolores, Dušica i Valentina studentkinje su viših godina deficitarnih smerova matematike, fizike i hemije u Novom Sadu. Kada je upisivala studije pre dve godine, Valentina je bila jedina na smeru. Ovog puta hemiju u Novom Sadu nije upisao niko.
Povezane vesti
"Strašno je što nema interesovanja za ovaj smer. Jednog dana može doći do toga da nema ko da predaje hemiju u školama", kaže za Euronews Srbija Valentina Tomić, studentkinja treće godine integrisanih studija hemije na PMF-u.
Slična je slika i na matematici. Interesovanje mladih sve manje.
"Zamislite sada nas osmoro na celu Vojvodinu. Treba imati profesora matematike svude. Smatram da je prosveta izuzetno plemenit posao. Moja deca treba sutra da idu u školu i neko treba da ih nauči", priča Sara Zumurović studentkinja matematike.
Mladi biraju profesije u kojima može više da se zaradi
Sve manje studenata tako razmišlja. Biraju pre profesije koje će doneti veći profit, što je naročito vidljivo otkad su IT smerovi postali popularni, kažu na Prirodno-matematičkom fakultetu.
"Situacija jeste alarmantna, u poređenju sa situacijom od pre pet, deset, da ne kažem dvadeset godina, kada se na nastavničke smerove upisivalo i 50 studenata", kaže prof. Tatjana Pivac, prodekan za nastavu PMF-a u Novom Sadu.
profimedia
Slična je situacija i na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu na smeru Srpski jezik i književnost ne uspevaju da popune ni polovinu postojećih kvota.
Tako su na primer, na master akademske studije, neophodne za nastavničko zvanje, od 700 postojećih mesta upisali tek oko 300 studenata.
Povezane vesti
"Već sada kada neko ode na bolovanje, vi ne možete da nađete adekvatnu zamenu, ne možete da nađete ni apsolventa. Vrlo često imamo ono što mi zovemo 'rupe u rasporedu', a to znači znači da deca nemaju nastavu", kaže Zvonimir Jović iz Unije prosvetnih radnika Vojvodine.
Do toga je, kaže predstavnik sindikata, dovelo opše stanje u prosveti, na prvom mestu zarade niže od republičkog proseka i nezavidan položaj nastavnika.
"Zamislite tog mladog čoveka koji je rešio da upiše neki fakultet posle kog će se baviti prosvetom, da treba da počne da radi za 67.000 dinara. Da pri tome uloži četiri, pet godina svog života u to studiranje, da se bavi vrlo odgovornim zanimanjem i da ga neko stimuliše tako malom platom. Najmanje su zaštićeni prosvetni radnici kojima može da se preti bez sankcija, koji mogu da budu napadani bez sankcija. Prosveta nije potrošnja, prosveta je ulaganje u našu decu, u svu decu u ovoj zemlji", ističe on.
Stipendije od 12.000 dinara nisu dovoljne
Zato traže da se, za početak, izjednače plate sa prosekom u javnom sektoru. Mali korak mogli bi biti pregovori sa Ministarstvom prosvete, koji treba da počnu, a koje je sindikat inicirao preko Agencije za mirno rešavanje radnih sporova, budući da, kaže Jović, socijalni dijalog već dugo ne postoji.
Dijalog između Ministarstva prosvete i svih filoloških, odnosno prirodno-matematičkih fakulteta u zemlji, potreban je za rešavanje ovog potencijalno gorućeg problema sutrašnjice u prosveti.
"Neophodno je da zajedno sednemo i nađemo rešenje, jer stipendija od 12.000 dinara očigledno nije dovoljan motiv da studenti upisuju ove smerove", priča prof. Pivac.
Tanjug/HINA/Admir Buljubašić
Upravo je toliku stipendiju za 250 studenata druge i treće godine matematike, fizike, informatike, engleskog, srpskog i nemačkog jezika, Ministarstvo prosvete uvelo kao podstrek za budući nastavni kadar.
Dešavanje u Tehničkoj školi u Trsteniku gde đaci ponižavaju nastavnicu tako što joj izmiču stolicu na kojoj sedi, najbolje oslikava položaj nastavnika.
U Uniji sindikata prosvetnih radnika Srbije kažu da je "decenijama ponižavana, demotivisana, sramoćena, žrtvovana, srpska prosveta od najomiljenije postala jedna od najomraženijih profesija od koje mladi beže glavom bez obzira".
Baucal: Obrazovanje mora biti resor za koje se bore stranke
Profesor Filozofskog fakulteta Aleksandar Baucal kaže da je nedostatak nastavnika posledica zanemarivanja obrazovanja poslednjih 20 godina, da to nije važna tema ni za Vladu Srbije, ni za društvo.
"Mi smo 20 godina obrazovanje skrajnuli na sporedni kolosek i ono postepeno svake godine propada. Ne bavimo se obrazovanjem i ono je dobilo negativan imidž. I nastavnici koji rade u školama verovatno svojoj deci ne bi savetovali da upišu nastavnički fakultet. To je krajnja tačka propadanja. Ako imamo takav imidž u društvu, normalno je da će mlada osoba retko to da stavi na listu svog interesovanja ili da poželi da se u budućnosti bavi obrazovanjem.
Dodaje da je svako subvencionisanje ili stipendija kratkoročna mera da se "ugasi požar".
"To vam je kao da protivpožarnim aparatom gasimo požar koji zahvatio celu kuću. Mislim da to može biti kratkoročno rešenje, ali moramo svi da shvatimo (resorno ministarstvo, društvo) da ako nešto zanemarujemo 20 godina sve će biti teže da rešimo taj problem", naveo je on.
Ističe da je važno da se u društvu obrazovanju posveti veća pažnja, da postane važno.
"Pri formiranju Vlade to mora biti jedno od najvažnijih resora, da su ljudi koji se visoko pozicionirani u strankama i uticajni bore da budu ministri obrazovanja. To će biti svima signal da je obrazovanje važno. Onda će i mlada osoba želeti da bude deo tog sistema", pojasnio je on.
Komentari (0)