Igre 
Profesija od koje se beži: Manjak nastavnika mogao bi za desetak godina da napravi kolaps u školama
Komentari14/11/2022
-16:32
Ukoliko se nastavi ovakav trend za desetak godina đake u Srbiji neće imati ko da uči, jedinstven je stav sagovornika Euronews Srbija. U ovom momentu školama u Srbiji nedostaje više od 1.000 nastavnika matematike, fizike, hemije, informatike, nemačkog jezika, a da bi se održala nastava, direktori su prinuđeni da angažuju manje stručan kadar. Više je razloga što se beži iz prosvete. Matematičari, fizičari, informatičari ne žele da rade u školi jer u privredi mogu da zarade mnogo više. Osim toga status struke je vrlo nizak, nije dovoljno društveno prepoznat, nije vrednovan na pravi način.
Situacija je već alarmantna u manjim sredinama u Srbiji, ali ni gradovi nisu pošteđeni. U resornom Ministarstvu prosvete nismo mogli da saznamo koliko u ovom momentu nestručnog kadra staje pred učenike - tako na primer, već postoje slučajevi gde matematiku u školama predaju nastavnici geografije. Poslednje javno dostupne analize su iz 2018. godine kada je u osnovnim i srednjim školama u Srbiji radilo 457 nestručnih nastavnika iz matematike, 239 nastavnika iz fizike, 109 nastavnika iz informatike, 133 nastavnika nemačkog jezika i 48 nastavnika engleskog jezika.
Ako znamo da jedan nastavnik matematike u proseku radi sa tri odeljenja i da svako odeljenje ima po dvadesetak učenika, dolazi se do zabrinjavajućeg podatka da oko 27.000 osnovaca i srednjoškolaca ima nestručnog nastavnika koji im predaje. Poslednjih godina problem je dodatno eskalirao jer za nastavničke smerove na fakultetima mladi su potpuno nezainteresovani.
U junskom upisnom roku za profesora hemije na novosadskom PMF-u prijavio se samo jedan kandidat, za nastavnika matematike tri, fizike dva, a biologije četiri. Slična je situacija i na ostalim univerzitetima. Na Beogradskom univerzitetu za profesora matematike i računarstva prijavilo se osam kandidata, za nastavu hemije pet, fizike četiri.
Na Matematičkom fakultetu u Beogradu kažu da je trend opadanja broja kandidata na nastavničkom smeru krenuo od 2015. godine kada su imali 112 prijavljenih za polaganje prijemnog. Samo godinu dana kasnije imali su upola manje kandidata, a školama u Srbiji u tom momentu već je nedostajalo oko 500 matematičara i isto toliko fizičara. Istorijski minimum dostigli su ove godine kada se u junu prijavilo samo osam kandidata.
"Mora se hitno reagovati"
Prorektor za nastavu Univerziteta u Beogradu prof. Dejan Filipović kaže za Euronews Srbija da se mora hitno reagovati, da su već imali dva sastanka dekana svih nastavničkih fakulteta.
"Rektorat je pokrenuo inicijativu da se napravi platforma kako delovati dalje. Jedan od prioriteta će biti razgovor sa ministrom prosvete i sa dekanima nastavničkih fakulteta kako da se poboljša upis i zainteresovanost mladih za nastavničke smerove", naveo je Filipović.
profimedia
Povezane vesti
Dodao je da nastavnička zvanja nisu interesantna novim genneracijama, da se mladi okreću poslovima gde će biti bolje plaćeni. Problem se, kako je naveo, mora sistemski rešavati.
"Plašim se ukoliko nastavimo ovim trendom za desetak godina neće imati ko da uči decu ili će to raditi nekompetentan kadar", rekao je on.
Problem potplaćenosti
O degradaciji profesije nastavnika možda najbolje govori primer koji nam je ispručala nastavnica matematike iz jedne beogradske osnovne škole. Na početku časa oduzela je mobilne telefone četvorici "živahnih" sedmaka i stavila ih na katedru. Jedan od njih nije odustajao da mu vrati. Nastavnica je bila uporna da će ga dobiti na kraju časa. A onda je usledila rečenica dečaka, koja još odzvanja u glavi matematičarke, ali i njenih kolega: "Jel znate vi da na katedri sada imate vašu godišnju platu. Toliko vrede ta četiri telefona".
Taj primer možda najbolje oslikava materijalni položaj nastavnika, ali i odnos roditelja i učenika prema toj struci. Nastavnici danas zarađuju najviše oko 70.000 dinara mesečno, dok matematičari, informatičari koji rade u IT sektoru mogu da zarade od 1.500 pa naviše.
Prof. Dragica Pavlović Babić sa Filozofskog fakulteta u Beogradu kaže da danas postoji negativna selekcija i pri upisu na nastavničke fakultete i pri zapošljavanju u školama. Na nastavničke smerove se ne opisuju najbolji studenti već oni koji nisu uspeli da se upišu na drugim smerovima, a posao u školi je ljudima poslednja opcija, kada ne mogu ništa drugo da nađu.
"Ozbiljan problem je položaj obrazovnog sistema u celini, a time i nastavničke struke. To je ogroman sistem u kome je ogroman broj visokoobrazovanih, zapravo svi učitelji, nastavnici imaju završene fakultete. Sa druge strane status struke je vrlo nizak, nije dovoljno društveno prepoznat, nije vrednovan. Ranije je učitelj bio figura broj jedan u svojoj zajednici. Sada je nastavnička struka daleko od toga. Ne mislim samo na plate, one jesu jedan od pokazatelja, mislim da društveno prepoznavanje, vrednovanje nastavničke struke, poštovanje koje se iskazuje", kaže Babić za Euronews Srbija.
Dodaje da je obrazovanje gurnuto na marginu iako se stalno potencira narativ da je "obrazovanje investicija, a ne trošak", da je to budućnost, da budući razvoj zemlje zavisi od mladih, obrazovanih ljudi.
Povezane vesti
"To su samo floskule, niti se iz državnog budžeta izdvaja za obrazovanje koliko bi trebalo, niti je ono vrednovano. To se vidi po tome što resor prosvete uvek služi za neka potpusurivanja. Kada se formira nova vlada prosveta služi da se namiri koaliciona partija. IZ toga se sve vidi. Nisu važni govori da je obrazovanje budućnost, ako to niste kadri da pokažete nijednim gestom, a kamo li ozbiljnom politikom", navela je ona.
Planirane stipendije za 250 studenata
Prodekan za nastavu PMF-a u Novom Sadu prof. Tatjana Pivac nedavno je za Euronews Srbija rekla da se trend smanjenja interesovanja za profesorske smerove na fakultetu beleži poslednjih nekoliko godina.
Tanjug/Miloš Milivojević
"Stvarno ne znam ko će raditi u školama. Ovakav trend imamo poslednjih pet- šest godina. Razlog su niske plate, ali i opšte situacije u školama. Kada bi se finansijska situacija promenila, da poziv postane cenjeniji i odziv kandidata bi bio veći", rekla je ona.
Povezane vesti
Pojašnjava i da je jedan od razloga malog interesovanja što profesorski smerovi na fakultetima podrazumevaju integrisane studije koje traju pet godina, što je mnogim kandidatima puno.
U Ministarstvu prosvete za Euronews Srbija kažu da je nedostatak nastavnika određenih profila problem sa kojim se suočava veliki broj država, u većem ili manjem obimu. Dodaju da su kao vid podrške raspisali konkurs za nedostajuća zanimanja 10. juna ove godine.
"Planirano je da se stipendira 250 studenata druge i treće godine studija koji studiraju matematiku, fiziku, informatiku, engleski, srpski i nemački jezik. Mesečni iznos ove stipendije je 12 000 dinara", navode u Ministarstvu.
Situacija u Evropi
Nisu samo nastavnici u Srbiji nezadovoljni platama. Početkom septembra, hiljade ljudi marširalo je Budimpeštom tražeći veće plate. Nastavnici u Ujedinjenom Kraljevstvu takođe planiraju štrajk sa istim zahtevima.
Postoje značajne razlike u platama nastavnika u evropskim zemljama. Zvanične godišnje bruto početne plate u državnim školama u nižem srednjem obrazovanju (ISCED 2) kretale su se od oko 4.233 evra u Albaniji do 69.076 evra u Luksemburgu (za 2020/2021), prema podacima koje su prikupili zajednički Evropska komisija, EACEA i "Euridis", prenosi Euronews.
Ako ostavimo po strani Luksemburg, godišnja početna plata bila je iznad 50.000 evra u samo dve zemlje, odnosno Švajcarskoj (66.972 evra) i Nemačkoj (54.129 evra). Godišnja plata u Francuskoj i Italiji bila je manja od polovine onoga što primaju nemački nastavnici.
Bugarska je imala najnižu godišnju početnu platu nastavnika među zemljama EU - svega 7.731 evra. Ova brojka je ispod 10.000 u još nekim EU zemljama, kao što su Letonija, Slovačka, Mađarska, Rumunija i Poljska.
profimedia
Standard kupovne moći (PPS) je "veštačka valutna jedinica" koju definiše Eurostat, gde jedna jedinica PPS teoretski može kupiti istu količinu robe i usluga u svakoj zemlji. Posmatranje plata kroz PPS izglađuje neke od razlika u troškovima života između zemalja, ali i dalje postoje velike razlike u novcu koji nastavnici dobijaju za svoj rad.
Kako stoji Srbija?
Srbija se, ukoliko se gleda plata izražena upravo u PPS, nalazi na 33. mestu od 36 zemalja, sa 12.703 PPS, a ispod su samo BiH (11.786 PPS), Slovačka (10.750) i Albanija (7.824).
Kada su u pitanju druge zemlje Zapadnog Balkana koje su van EU, najbolje je rangirana Crna Gora (18.678 PPS), a zatim Severna Makedonija (15.841 PPS).
Odnos između plate nastavnika i najmanje zagarantovane plate u zemlji (minimalca), takođe je jedan od zanimljivih parametara. Ovaj odnos računa se tako što se plata nastavnika podeli sa "minimalcem" - što je rezultat manji, to je nastavnička plata bliža "minimalcu" u zemlji.
Gledajući taj parametar, od zemalja obuhvaćenih istraživanjem najbolje se kotira Nemačka (odnos je 2,8, odnosno toliko puta je nastavnička plata veća od "minimalca"). Slede Luksemburg (2,6), Crna Gora (2,5) i Portugal (2,4).
Srbija se u ovom slučaju nalazi nešto bolje nego kod prethodnih parametara - na 20. mestu (odnos nastavničke plate i "minimalca" je 1,5).
Prema Međunarodnoj anketi o podučavanju i učenju (TALIS) iz 2018. godine, u proseku samo 26 odsto ispitanih nastavnika smatra da društvo dovoljno ceni njihov rad, 39 odsto njih je zadovoljno platom.Možda delom i zbog toga, postoji zabrinjavajući nedostatak nastavnika u evropskim zemljama. Više od 30.000 nastavničkih mesta ostalo je nepopunjeno u Nemačkoj na početku ove akademske godine.
U Poljskoj nedostaje 20.000 nastavnika, a u Mđarskoj 16.000. Takođe, francusko ministarstvo obrazovanja je navelo da je 4.000 od oko 27.300 novih mesta za nastavnike ostalo upražnjeno.
Preporuka za vas
Komentari (1)
Računica
17.11.2022 12:34
Mesečna plata nastavnika (ukoliko ima punu normu): 70 hiljada din; Godišnja plata nastavnika: 70x12=840 hiljada dinara (možemo da zaokružimo na 7120 evra godišnje radi lakšeg računanja). Pojedinačna cena telefona: 7120/4= 1780 evra Na Amazonu, u ovom rasponu cena, pretraga daje samo 16 modela telefona od 3 proizvođača, od kojih nijedan nije iPhone. Iskreno, sumnjam da bi ijedan roditelj bio toliko nerazuman da klincu u 7. razredu kupi mobilni od skoro 2000 evra. Nakon ovoga, naredni korak u računici je da profesorka matematike pozove roditelje na hitan razgovor i poruči im: "Vaše dete će dobiti telefon nazad kada: a) ili ga vaspitate kako treba i naučite šta je poštovanje, ili b) kada ga ispišete iz škole i upišete u drugu školu po sopstvenom izboru, može i privatnu." Pa makar zbog toga izgubila licencu.