"Stvarno ne znam ko će raditi u školama": Na studije za nastavnika hemije u Novom Sadu prijavio se samo jedan kandidat

Komentari

Autor: Slavica Tuvić

04/07/2022

09:20

"Stvarno ne znam ko će raditi u školama": Na studije za nastavnika hemije u Novom Sadu prijavio se samo jedan kandidat

Nastavnik matematike - Copyright profimedia

veličina teksta

Aa Aa

Sudeći prema interesovanju kandidata za upis na nastavničke fakultete u školama u Srbiji za nekoliko godina neće imati ko da radi. Naime, za profesora hemije na novosadskom PMF-u prijavio se samo jedan kandidat, za nastavnika matematike tri, fizike dva, a biologije četiri.

Slična je situacija i na ostalim univerzitetima. Na Beogradskom univerzitetu za profesora matematike i računarstva prijavilo se osam kandidata, za nastavu hemije pet, fizike četiri.

Srbija se već suočava sa nedostatkom nastavničkog kadra u školama. Nedostaje oko 700 nastavnika matematike, a deficitarni su i nastavnici informatike, fizike, hemije, stranog jezika. Sagovornici Eurinews Srbija kažu da su glavni razlog male plate u prosveti, ali i degradacija nastavničke profesije i uništenje autoriteta.

Dekan Matematičkog fakulteta u Beogradu prof. Zoran Rakić kaže da je ove godine najmanje interesovanje za modul nastavnika matematike gde se prijavilo samo osam kandidata.

On je ukazao da je tendencija opadanja broja kandidata na nastavničkom smeru krenula od 2015. godine kada su imali 112 prijavljenih za polaganje prijemnog.

"Već naredne godine je bilo upola manje kandidata, a već tada je u školama nedostajalo oko 500 matematičara i isto toliko fizičara. Ove godine prijavilo se samo osam kandidata što je najmanji broj do sada", rekao je Rakić za Euronews Srbija.

Pojašnjava da je razlog za slabo interesovanje za nastavničke fakultete - male plate i uništen autoritet nastavnika.

"Pojavio se i IT, gde su plate mnogo veće nego u prosveti. Čim mladi imaju malo talenta opredeljuju se za taj poziv. Problem sa deficitom kadrova u osnovnim i srednjim školama polako se prenosi i na fakultete. Danas se teško dobijaju saradnici u nastavi na fakultetima", naveo je Rakić.

"Ne znam ko će da radi u školama"

Skoro nijedan fakultet u Srbiji koji ima nastavničke smerove neće moći da popuni budžetska mesta. Na PMF-u u Novom Sadu za nastavnika biologije prijavilo se četiri kandidata, a primaju 40 brucoša, od toga 35 budžetskih. Za profesora fizike prijavilo se dva kandidata, a mesta ima za 25, od toga za 20 brucoša školovanje plaća država. Za profesora hemije konkurisao je jedan kandidat, a mesta ima za 20 i to 16 budžetskih, a za profesora matematike tri kandidata na 54 mesta od kojih je 50 budžetskih.

Prodekan za nastavu PMF-a u Novom Sadu prof. Tatjana Pivac kaže za Euronews Srbija da se trend smanjenja interesovanja za profesorske smerove na fakultetu beleži poslednjih nekoliko godina.

"Stvarno ne znam ko će raditi u školama. Ovakav trend imamo poslednjih pet- šest godina. Razlog su niske plate, ali i opšte situacije u školama. Kada bi se finansijska situacija promenila, da poziv postane cenjeniji i odziv kandidata bi bio veći", rekla je ona.

Pojašnjava i da je jedan od razloga malog interesovanja što profesorski smerovi na fakultetima podrazumevaju integrisane studije koje traju pet godina, što je mnogim kandidatima puno.

"U narednoj akreditaciji nastojaćemo da se vrati na 4+1- četiri godine osnovnih studija plus jedna godina master studija. Kada neko završi četvorogodišnje studije, profesorski smer taj je kompetentan da predaje u školi. Može da se uvede da kada neko završi četvorogodišnje studije može da predaju u osnovnoj školi, a ko završi master (još jednu godinu) može da predaje u srednjoš školi", dodala je ona.

Izostala reakcija nadležnih

Prosvetne vlasti svesne su problema, ali konkretne korake nisu preduzeli. Još pre dve godine o tome otvoreno je pričao tadašnji ministar prosvete Mladen Šarčević koji je rešenje problema video u povećanju plate deficiratnim kadrovima za 30 odsto, kao i stipendiranju studenata.

"Kada završe fakultet diplomci bi bili u obavezi da rade u prosveti onoliko dugo koliko su primali stipendiju", govorio je u februaru 2020. godine Šarčević.

Međutim, ništa od toga nije preduzeto. Škole i dalje imaju ozbiljan problem da obezbede predavače. Kada se nastavnik razboli, dešava se da đaci i po nekoliko meseci nemaju časove, jer škola ne može da pronađe zamenu. Možda upozoravajuća statistika sa upisa ove godine ponovo alarmira Ministarstvo prosvete da se nešto hitno preduzme po tom pitanju.