Brojne posledice preležanog kovida: Studija lekara KBC Zvezdara pokazala koji simptomi često traju i duže od godinu dana

Komentari

Autor: Slavica Tuvić

26/10/2022

15:00

Brojne posledice preležanog kovida: Studija lekara KBC Zvezdara pokazala koji simptomi često traju i duže od godinu dana - Copyright profimedia

veličina teksta

Aa Aa

Godinu dana nakon preležanog kovida zamor i malaksalost oseća 90 odsto osoba starijih od 65 godina, pokazali su preliminarni rezultati istraživanja o postkovidu koje sproviodi tim lekara Odeljenja gerijatrije KBC Zvezdara.

Oko 80 odsto ispitanika je navelo da još uvek imaju probleme sa poremećajem koncentracije i pamćenja, da su postali zaboravni. Kod 70 do 80 odsto žena kao simptom postkovida prisutno je opadanje kose, preznojavanje. Oko polovine ispitanika ima ubrzan srčani rad, dok isto toliko oseća anksioznost.

Načelnikm Odeljenja gerijatrije prim. dr Dejan Trailov kaže za Euronews Srbija da studiju sprovode u ambulantama gde pacijenti dolaze zbog nekih drugih bolesti, a svi koji su imali kovid pre godinu dana (jednom ili dva puta) popunjavaju upitnik da li imaju neke od simptoma postkovida i koji su to simptomi. Navodi da se rezultati zabrinjavajući.

"Preliminarni rezultati pokazuju da dominira zamor. Pričamo o simptomima postkovida koji traju više od godinu dana. Zvanično postkovid traje tri ili šest meseci. Naša studija pokazuje da simptomi traju i nakon godinu dana. Nama je prijavilo blizu 90 odsto pacijenata zamor i malaksalost. Govorimo o pacijentima starijim od 65 godina. Ta populacija u svetskim istraživanjima nije ni obuhvaćena ili je jako malo obuhvaćena. Uglavnom su obuhvaćeni ljudi od 18 do 55 godina, eventualno 60 godina. Ovo su osobe starije od 65 godina", pojašnjava dr Trailov koji je bio jedan od kooordinatora kovid bolnice kada je KBC Zvezdara bila u crvenoj zoni.

Dodaje da se odmah iza zamora na drugom mestu kao simptom postkovida navodi poremećaj pamćenja, zaboravnost, poremećaj konvcentracije i da se oko 80 odsto ispitanika izjasnilo da ima taj problem- posebno žene.

Opadanje kose kod žena

"Kod žena dominira još i opadanje kose i preznojavanje. To nam je navelo između 70 i 80 odsto ispitanica. Tahikardiju- ubrzanje srčanog rada, ima oko 50 odsto pacijenata, dok isto toliko ispitanika oseća neraspoloženje, depresivnost, anksioznost", pojasnio je on i dodao da se kod pacijenata kao posledica kovida javljaju i poremećaji spavanja, često se bude noću.

Studijom koju sprovode lekari KBC Zvezdara obuhvaćene su i "socijalne tegobe", problem koji je sa sobom doneo kovid.

"Više od 50 odsto ispitanika mnogo manje izlazi iz kuće i sa mnogo manje ljudi komunicira. Ako su ranije komunicirali sa 12, 13, 14 osoba, sada komuniciraju sa šest ili sedam osoba. To je poražavajuće. Kovid je doneo je degredaciju u društvenom životu. Na to niko nije obratio pažnju. To vodi kasnije u psihičke poremećaje i u depresivnost", istakao je Trailov.

Osim toga, kod starijih osoba manje aktivnosti dovodi do potpune nepokretnosti.

Naš sagovornik navodi da dugoročne komplikacije kovida zahtevaju i hospitalizacije, te da se sada mnogo češće viđaju patologije kojih ranije nije bilo.

"Kardiovaskularni problemi su sada mnogo češći nego ranije što smo ih imali. Tu su plućne tromboembolije- mislim na tromboembolije arterija i vena ekstremiteta, ne samo nogu već čak i ruku. Sada imamo više pacijenata koji imaju kompletne opstrukcije arterija na rukama. To nikada ranije nisam video, a imam 30 godina radnog staža. Možda na nekim drugim mestima to viđaju češće, mi ovde nismo imali priliku to da vidimo", kaže on.

Češće su i upale pluća, čak ponovljene pneumonije, koje su vrlo teške i komplikovane sa takozvanim gnojnim upalama plućne maramice.

"Toga smo imali i ranije, ali to su bili pojerdinačni slučajevi, ovo sada je mnogo češće. Sada imamo i više novootkrivenih dijabetičara, više je nego ranije novootkrivenih poremećaja rada štitne žlezde, akutni infarkti miokarda", priča Trailov.

Antibiotska rezistencija otežava lečenje

Lekara kažu da je sada dodatno otežana borba sa bakterijskim infekcijama jer su bakterije razvile rezistentnost na mnoge postojeće antibiotike. Krivac je neracionalna upotreba antibiotika tokom epidemije virusa korona.

"Sada moramo da koristimo rezervne antibiotike, koji su nam nekada služili "ako baš mora", jer standardnim i uobičajenim antibioticima često nemamo zadovoljavbajući efekat. To je problem koji će tek da se oseti", naveo je Trailov.

U Italiji su već objavljena istraživanja o promeni bakterijskle flore u jedinicama intenzivne nege. Zapravo kakve su bakterije bile pre kovida, a kakve su sada. Potpuno se promenila bakterijska flora, zbog preterane i neracionalne upotrebe antibiotika.

"Zbog svega ovog zaključak da ćemo imati mnogo veću smrtnost, da ćemo imati mnogo lošiju zdravstvenu situaciju, povećan pritisak na zdravstveni sistem", zaključio je Trailov.