Od čega se najčešće umiralo u Srbiji tokom prošle godine: Bolesti srca na prvom mestu, na drugom više nisu tumori

Komentari

Autor: Slavica Tuvić

15/10/2022

18:27

Od čega se najčešće umiralo u Srbiji tokom prošle godine: Bolesti srca na prvom mestu, na drugom više nisu tumori - Copyright profimedia

veličina teksta

Aa Aa

U prošloj godini u Srbiji se najviše umiralo od bolesti srca i krvnih sudova, zatim od korone i na trećem mestu od tumora, podaci su iz nedavno objavljeno Zdravstveno-statistiočkog godišnjaka Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut".

Statistika pokazuje da su 41,4 odsto smrtovnica potpisale bolesti srca i krvnih sudova, virus korona je bio odgovoran za 20,3 odsto preminulih, tumori - 15,1 odsto, bolesti sistema za disanje - 5,3 odsto, bolesti žlezda sa unutrašnjim lučenjem, ishrane i metabolizma 2,6 odsto.

U godišnjaku Batuta se navodi da je u Srbiji tokom 2021. godine registrovano 34.705 više smrtnih slučajeva u odnosu na prosek perioda od 2016. do 2019. godine (101.917), što predstavlja višak smrtnosti od +34,1 odsto. Opšta stopa smrtnosti u 2021. godini je iznosila 20 na 1.000 stanovnika.

Ovo je prvi put, posle mnogo godina, da je neka bolest potisnula tumore na treće mesto. Međutim, lekari ukazuju da statistika može da zavara, da je veliko pitanje koliko je među pacijentima koji su umrli od korone bilo onkoloških pacijenata.

"Najveće žrtve kovida su onkološki pacijenti. Nama treba podatak koliko je među umrlima od kovida bilo onkoloških pacijenata", rekla je ranije za Euronews Srbija prof. dr Danica Grujičić, direktorka Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije.

A prema zvaničnim podacima dobijenim iz Integrisanog zdravstvenog informacionog sistema (IZIS) sa dijagnozom karcinoma u 2018. godini bilo je oko 167.000 pacijenata, dok je godinu dana kasnije taj broj povećan za 7.000 (174.000). Međutim, 2020. godini na pregledima je bilo 160.000 ljudi sa dijagnozom karcinoma.

"Mi smo negde izgubili te pacijente. Ne znamo da li se nisu javljali na redovne preglede zbog straha ili su se razboleli i umrli od kovida", navela je Grujičić.

Smrtnost u 2020. godini

Prema podacima Batuta, godinu dana ranije, u 2020. godini, koja je takođe bila pandemijska, najviše se umiralo od bolesti srca i krvnih sudova - 47,3 odsto, zatim su sledili tumori - 18,3 odsto, korona - 8,9 odsto, bolesti sistema za disanje 5,7 odsto, bolesti žlezda sa unutrašnjim lučenjem 3 odsto.

U toj godini je registrovano 14.933 više smrtnih slučajeva u odnosu na prosek u periodu od 2016 - 2019. godine, što predstavlja višak smrtnosti od + 14, 7 odsto. Opšta stopa smrtnosti u 2020. godini je iznosila 16,9 na 1.000 stanovnika.

Epidemiologe ne iznenađuje podatak da je 2021. godine bilo toliko umrlih od korone. Podsećaju da je u tom periodu dominantan bio delta soj virusa korona, da su bolnice bile pune, skoro svi kliničko- bolnički centri u crvenim zonama.

Novembar 2021. godine je bio najteži mesec od početka epidemije što se tiče broja umrlih pacijenata zbog komplikacija kovida 19. Prema zvaničnim podacima u tom mesecu korona je odnela 1.736 života, dok je u oktobru umrla 1.721 osoba.

To znači da je za dva meseca od posledica kovida preminulo 3.457 ljudi, a koliko su ti brojevi zabrinjavajući najbolje ilustruje podatak da je manje ljudi preminulo od kovida za prvih deset meseci pandemije, odnosno tokom 2020. godine. Naime, prema zvaničnim podacima, na dan 31.12.2020. godina u Srbiji je od posledica kovida 19 umrlo ukupno 3.211 ljudi, što je skoro 250 manje nego što je umrlo u oktobru i novembru, tokom kojih je zabaležen najjači udar korone u Srbiji.

Najteži udar delta soj

Zapravo težina delta talasa epidemije najbolje se videla u oktobru 2021. godine. U tom mesecu registrovano je 200.760 inficiranih virusom korona. Iako je delta soj bio za nijansu blaži od prethodnih, brže se prenosio, a lekari su stalno upozoravali da kod velikog broja zaraženih uvek ima onih sa hroničnim bolestima - gojazni, dijabetičari, kojima je oslabljen imunitet i za koje kovid može biti smrtonosna bolest.

Virusolog Ana Gligić rekla je za Euronews Srbija da je Srbija svako opuštanje tokom epidemije "skupo platili" - većim brojem inficiranih i umrlih. Danak opuštanju tokom leta 2021. godine platili su građani u jesenjem talasu te godine.

"Mi nesvesno opuštanjem i nepridržavanjem mera regenerišemo bolest i punimo bolnice. Iskustvo iz prethodne dve godine govori da kad god se malo opustimo platimo većim brojem zaraženih. U tom većem broju uvek imate ljudi sa hroničnim bolestima, a onda je smrtnost veća", rekla je ranije Gligić za Euronews Srbija.

U Zdravstveno - statuističkom godišnjaku Batuta navodi se da je smanjen očekivani životni vek u 2021. u odnosu na godine koje su joj prethodile. Prosečan životni vek je 72,7 godina (70 godina za muškarce i 75,6 godina za žene). U 2019. godini prosek je bio 75,7 godina, a u 2020. godini 74,2 godine.

Upoređujući oblasti, najduže očekivano trajanje života je u Zlatiborskom okrugu (ukupno – 74,0;
muškarci – 71,4; žene – 77,2), a najkraće u Severnobanatskom okrugu (ukupno – 70,7;
muškarci – 68,0; žene – 73,7).