Lečenje postkovid pacijenata – korona najviše posledica ostavlja na pluća i srce, ali nisu retki ni drugi problemi

Komentari

Autor: Slavica Tuvić

27/03/2022

23:13

Lečenje postkovid pacijenata – korona najviše posledica ostavlja na pluća i srce, ali nisu retki ni drugi problemi - Copyright profimedia

veličina teksta

Aa Aa

Epidemija virusa korona polako se stišava. Zdravstveni sistem više nije podređen samo kovid pacijentima, već su na red došli i oni koji imaju druge tegobe. Međutim, korona je kod nekih ostavila trajne posledice na zdravlje te su u pojedinim kliničkim centrima, kao što su KC Srbija i Bežanijska kosa, otvorene ambulante za pacijente sa postkovid sindromom.

I u svim ostalim centrima, posebno onima koji su bili u kovid sistemu, pacijenti koji su bolovali od kovida 19 dolaze na kontrolu. U ambulantnom delu KBC Zvezdara više od polovine pacijenata su pacijenti koji se javljaju na kontrolu posle kovida.

Šta je postkovid sindrom

Treba razlikovati postkovid sindrom od produženog kovida. Produženi kovid je uglavnom komplikacija kovida 19 koji najčeće nije adekvatno lečen u startu. Kod pacijenata kod kojih se ne krene blagovremeno sa terapijom bolest umesto 10 do 14 dana traje tri, četiri nedelje pa i šest nedelja.

Postkovid sindrom je druga komplikacija koja nastaje kada je kovid već izlečen, ali je virus ostavio posledice na plućima, kardiovaskularnom sistemu, neurološkom sistemu.

Pulmolog KBC Zvezdara dr Nataša Petrović Stanojević kaže da se mora razlikovati period oporavka organizma posle virusne upale pluća (koji traje do tri meseca) i postkovid sindrom koji brine pacijente. Ako se tegobe nastavljaju tri meseca nakon preležanog kovida 19 može da se govori o dugoročnim posledicama kovida.

"Čovek mora da bude blag prema sebi i da dozvoli organizmu oporavak, a to je oko 12 nedelja. To što je neko umoran i ne može da se popne na četvrti sprat peške posle preležane korone, to dešava posle svakog virusa", kaže za Euronews Srbija Petrović Stanojević.

Najčeće posledice na plućima, srcu

Korona najčešće ostavlja posledice na plućima, srcu, krvnim sudovima. Lekari kažu da im se najčešće javljaju pacijenti kod kojih se javljaju tromboze, zgrušavanja krvi, koje mogu da dovedu do embolije pluća pa čak i smrtnog ishoda.

Posledice korone na organizam mogu biti i održavanje povišenog D dimera - nespecifičnog parametra koji ukazuje na upalne procese u telu.

"D dimer je dobio na značaju tokom epidemije, jer je ovo jedna od retkih bolesti koja je praćena stvaranjem tromboze u perifernim venama i arterijama, a kao posledica se može dogoditi životno ugrožavajuće stanje kao što je embolija pluća. Polovina naših pacijenata koji leže na odelenju leže zato što imaju postkovid plućnu emboliju. Pluća su zdrava, ali je problem sa ugruškom koji je kompromitovao plućnu cirkulaciju", pojasnila je Petrović Stanojević.

Osim na krvnim sudovima korona može da ostavi i ozbiljne posledice na plućima. Naša sagovornica kaže da imaju pacijente koji imaju poskovid fibrozu pluća.

"To je ozbiljno stanje koje podrazumeva da je plućno tkivo propalo i da se na njegovom mestu stvorilo ožiljno tkivo i da je kroz takva pluća otežana razmena gasova. Tada radimo funkcionalno ispitivanje - spirometriju, vadimo uzorak arterijske krvi da vidimo koliko ima kiseonika u krvi, šaljemo pacijenta kardiologu da bi procenili stanje srčanog mišaća. Pacijenta šaljemo na ehokardiografiju gde ćemo videti da li srčani mišić pati zbog nedostatka kiseonika", pojasnila je ona.

Bolovi u zglobovima, magla u glavi

Osim tromboze i promena na plućima korona može ostaviti neurološke posledice, ali i promene na zglobovima.

"Javljaju nam se pacijenti koji imaju hronične bolovi u zglobovima, ali ima i onih kojima se čulo ukusa i mirisa nije vratilo ni posle godinu ili godinu i po dana od preležanog kovida 19. Više ne uživaju u hrani koju vole, sve osećaju kao trulo, ružno, smrdljivo. To veoma poremeti pacijenta", navodi naša sagovornica.

Javljaju im se pacijenti koji imaju "Brain fog" ili "maglu u glavi", ne mogu da se koncentrišu, žale se ne mogu ni da odgledaju film, ne mogu da čitaju knjigu, ne mogu da uče, imaju teški poremećaj spavanja.

"Sve su to pacijenti kod kojih je period oporavka završen, a posledice na organima su ostale", navela je ona.

Kod koga se najčešće javlja postkovid

Postkovid sindrom se najčešće javlja kod pacijenata koji su imali teži oblik kovida, lečeni su u jedinicama intenzivne nege, bili na visokim protocima kiseonika.

"Oni koji su imali blaži oblik kovida i lečeni ambulantno preko kovid trijaže vrlo retko se pojave sa postkovid sindromom", navela je ona.

Kovid 19 je multisistemska bolest. Virus je obično "udarao" tamo gde je pacijent najslabiji. Dr Petrović Stanojević navodi da je korona kao "na dlanu" pokazala gde je svaki od pacijenata "najtanji". Mnogi su tek kada su se zarazili saznali da imaju čir na želucu, tumor na mozgu, tumor na plućima....