Opsesija plišanim čudovištima iz horor igre brine roditelje: Šta stručnjaci kažu o igrački Hagi Vagi?

Širok osmeh i oštri zubi osvojili su predškolski uzrast. Plišana igračka uznemirujućeg izgleda u poslednje vreme se pojavljuje svuda – na vašarima, u dečijim prodavnicama i u rukama najmlađih. Mišljenje roditelja o tome da li treba da kupe malom detetu čudovište zastrašujućeg izgleda je podeljeno. Pojedini smatraju da je to igračka kao i svaka, koja je, na neko vreme, postala popularna, dok druge plaši činjenica da je u pitanju lik iz horor igrice.

Hagi Vagi prvi put se pojavio u video igri "Poppy Playtime" kao negativac. Igrica je dobila PEGI klasifikaciju 13, što znači da je namenjena deci starijoj od tog uzrasta, međutim, plišanom igračkom je fascinirana znatno mlađa generacija – deca od četiri, pet godina.

Pojedini roditelji u svetu i u Srbiji izrazili su zabrinutost na društvenim mrežama, kako zbog izgleda lutke, tako i zbog video igre, s kojom mnogi predškolci verovatno nisu ni upoznati, iako žele da poseduju svog Hagija Vagija. Ulje na vatru dolila je pesma Jutjubera "TryHardNinja" pod nazivom "Free Hugs", koja nema direktne veze sa video igrom, ali je posvećena ovom "čudovištu". U pesmu se čuju stihovi "grliću te do tvog poslednjeg daha", dok se na snimku vidi Hagi Vagi kako šeta mračnim hodnicima.

Stručnjaci ističu da je važno napraviti razliku između obične plišane igračke i medijskog sadržaja, koji zaista može da uznemiri dečiji um.

"Iako je horor igrica 'Poppy Playtime' neprikladna za decu mlađu od 13 godina, sama plišana igračka je samo predmet kao svaki drugi i nema opasna svojstva", kaže za Euronews Srbija dečija psihološkinja i psihoterapeutkinja Ivana Nešić.

Psihološkinja Kristina Karanović naglašava da uznemirjući sadržaj, bilo da je iz igre ili iz spota pesme, može da uplaši dete, što može kasnije da dovede do nesanice, noćnog staha, anksioznosti ili agresije.

"Zadatak je roditelja da stvori toplu atmosferu u kojoj dete može da postavlja pitanja i da prizna ako ga je nešto uplašilo", ističe sagovornica.

"Sve lutke su odlične igračke, ako se pravilno koriste"

Nešić naglašava da se lutke često koriste u dečijoj psihoterapiji jer one uvek reprezentuju čoveka, odnosno ličnost.

"Ako je dete prepušteno samo sebi u igri, pa počne da fantazira, to bi moglo da izazove strahove, ali roditelj treba da stvori atmosferu u kojoj i ovakva igračka može da bude korisna za dete i da kroz nju otkrije čega se plaši i kako se strah prevazilazi", navodi psihoterapeutkinja.

Naglašava da sama igračka apsolutno ne može da bude opasna sama po sebi, i da je važno da ne roditelji ne otpišu prirodnu dečiju radoznalost.

"Dete vidi da je druga deca imaju i sa uživanjem koriste. Deci su često budu interesantne i kutlače ili varjače, jednostavno, dečiji um je radoznao. Ako mu nešto zabranite bez objašnjenja, ono će ostati zbunjeno", kaže Nešič

Ona dodaje da, ako roditelj bez objašnjenja kaže da je šarena plišana igračka opasna, to za dete nije adektavan odgovor.

"Roditelj i dete bi trebalo zajedno da se igraju, da vide šta je taj Hagi Vagi, da li je dobar ili loš, ili možda nezanimljiv", objašnjava.

Svojevremeno je roditelje brinula opsesija najmlađih za mršavom plavušom sa oblinama – Barbikom. Ipak Nešić naglašava da deca često ne vide u toj Barbici samo lep izgled, već super heroja, medicinsku sestru ili radnicu u fabrici.

"Ako sam taj kontekst napravimo, onda njihov izgled nije problematičan", dodaje.

Bezopasna igračka iz "opasne" video igre

Zabrinutost roditelja kada je u pitanju susret malog deteta prizorima iz horor video igre, ili bilo kojim drugim uznemirujućim sadržajem je ipak opravdan. Iako često sama ne igraju tu igru, mogu da isečke ili detalje Jutjubu ili TikToku.

"Dete možda često vidi samo plišanu igračku i ne zna ništa o tome. Međutim, radi se o igrici u kojoj se prikazuje agresija i krv. Nema slučajno oznaku PEGI 13. Deca, kao i odrasli, iz radoznalosti mogu sebe da izlože prizorima koji će ih potresti", objašnjava psihološkinja Kristina Karanović.

Ona podseća da je ranije među decom bio popularan kratak horor film pod nazivom "Sirine Head", koji predstavlja jezivo, visoko biće sa sirenom umesto glave, koje ubija ljude. Ona naglašava da roditelji moraju da selektuju medijski sadržaj koji je dostupan deci.

"Poželjno bi bilo da se u kući napravi topla atmosfera gde deca mogu da imaju otvorenu konverzaciju. Takođe, važno je da selektovati sadržaj kome deca imaju pristup, pogotovo predškolski uzrast. Što je dete manje to selekcija treba da bude veća i postoje različiti programi preko kojih to može da se uradi", objašnjava Karanović.

To se odnosi, kaže, i na druge sadržaje, poput izazova na TikToku, koji mogu da budu izuzetno štetni.

Nešić takođe dodaje da je od velikog značaja da roditelj bude upućen kojim video igricama se igraju mlađi maloletnici. Ona smatra da društvene mreže ne bi trebalo da budu dostupne za decu mlađu od 15 godina, jer tu mogu da se susretnu sa sadržajem koji može da ih zbuni, a to su pre svega eksplicitni seksualni i agresivni sadržaji, kao i govor mržnje.

"Izloženost dece društvenim mrežama, i sadržaju koji se brzo menja i ima previše nadražaja utiče na razvoj, na finu motoriku kod dece. Već sada se vide drastične razlike u tome kojom brzinom deca usvajaju jezik ili drže olovku, ili koliko dugo su u stanju da zadrže pažnju", zaključila je Nešić.