Združena akcija "Krov nad glavom" traži ukidanje javnih izvršitelja: Zakon se kosi sa Ustavom, izmenama se pogoršava

Združena akcija "Krov nad glavom" povodom obeležavanja "Svetskog dana doma" planira da Ministarstvu pravde podnese zahtev za ukidanje javnih izvršitelja. Kako za Euronews Srbija kažu iz ovog udruženja, oni smatraju da je kroz posao izvrštelja sudska vlast privatizovana i kao rešenje, predlažu vraćanje izvršnog postupka nazad u sud ali da ovog puta on bude efektniji.

Milena Rapajić iz združene akcije "Krov nad glavom" navodi za Euronews Srbija da će ovo udruženje ponovo zahtevati izmene Zakona o izvršenju i obezbeđenju jer kroz dosadašnu praksu, kaže, se pokazalo da on nije funkcionalan.

"Zakon je sporan iz mnogo razloga. Naš cilj je da se zaštiti dom. Dakle, ne mogu ljudi da budu izbacivani iz jedinog doma koji imaju jer to pre svega stvara ogromne društvene probleme. Zakon se kosi sa Ustavom, i mi smo zbog toga podneli icijativu Ustavm sudu koji se još uvek ovim povodom nije oglasio. Zakon se mora iz korena da se menja, izvršni postupak se mora iz korena menjati. Javni izvršiljtelji imaju takva ovlašćenja i imaju takvu moć da je praktično nemoguće rešiti nagomilane probleme bez jenostavnog ukidanja insitucije privatnih javnih izvršitelja. Sada efektivna sudska kontrola nad izvršiteljima ne postoji, Ministartvo pravde pokušava da se time bavi ali ne efikasno. Javni izvršitelji su potpuno van kontrole i to je uzelo maha da nakon inicijative mi sada tražimo razgovore sa ministarstvom i ukidanje javnih izvršitelja", kaže ona.

Kako dodaje, kao rešenje vide da se sva nadležnost vrati sudu koji bi trebalo da ima uvid u kompletan postupak.

"Alternativa jeste vraćanje izvršnog postupka u sud. Dakle, izvršni postupak je deo sudskog postupka nad kojim sada sud nema nikakvu kontrolu. Ako se donese presuda, to ide javnom izvršitelju i praktično je sud dalje nemoćan. Javni izvršitelj radi ostatak postupka. Vi možete da se žalite ali kontrola suda skoro da ne postoji. Dakle, sudska vlast ne može tako da se privatizuje. Zbog toga izvrši postupak treba da se vrati u sud ali da bude efikasniji nego što je bio ranije", rekla je ona.

Kako navodi Zakon je donet i pogoršava se sa svakom izmenom zakona koja nikako ne ide u korist građanima.

"Sa svakom izmenom se zakon pogoršava. Prvo 2015. pa onda 2020. godine je zakon menjan i svaki put pogršavan. Odnosno, dužnici su stavljeni u lošiji položaj i prakitčno su izvršitelji dobajili sve veća ovlašćenja, Kada pričamo o dužnicima, obično pričamo o malim i oni su nezaštićeni. Mali poverioci, ljudi kojma se duguju plate ili ih je na neki način oštetila država jako teško dolaze do toga da naplate svoja potraživanja", dodaje ona.

Objašnajva da termin dužnik u Zakonu o izvršenju i obezbeđenju (ZIO) podrazumeva bilo koga ko je na strani na kojoj se izvšava.

"To mogu da budu ljudi koji su dužnici i ne moraju da budu. Veliki broj jesu dužnici ali to ne znači da treba da ostnu bez krova nad glavom. Uglavnom su to siromašniji ljudi, radnička ili srednja klasa. Kada neko ostaje bez krova nad glavom onda je jasno da nisu u pitanju tajkuni ili bogataši", rekla je ona.